• Šta pokriva radno pravo – sve što morate znati pre potpisivanja ugovora o radu

    Prava i obaveze poslodavaca i zaposlenih u poslovnom okruženju regulišu se radnim pravom. Pre potpisivanja ugovora o radu, važno je da svaka strana bude upoznata sa pravima, obavezama i zaštitama koje pruža ovaj pravni okvir.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Šta pokriva radno pravo – sve što morate znati pre potpisivanja ugovora o radu
    Foto: Pixabay

    U ovom tekstu detaljno ćemo istražiti šta sve pokriva radno pravo i koje su najvažnije informacije koje svaki zaposleni treba da zna pre potpisivanja ugovora.

    Vrste ugovora o radu i trajanje zaposlenja

    Radno pravo je grana pravnog sistema koja se bavi regulacijom odnosa između poslodavaca i zaposlenih. Njegova svrha je zaštita prava radnika, obezbeđivanje sigurnih radnih uslova i uspostavljanje ravnoteže između interesa poslodavaca i zaposlenih. Ukoliko imate nedoumice ili nejasnoće u vezi s određenim pravnim aspektima raspitajte se koji advokati u Beogradu su pouzdani i oni će vam pružiti detaljne informacije i savete prilagođene vašoj situaciji.

    Ugovor o radu može biti zaključen na određeno ili neodređeno vreme, a poznavanje razlika između ove dve vrste ugovora je ključno pre nego što donesete odluku o zaposlenju.

    Ugovor o radu na određeno vreme predstavlja specifičan tip ugovora koji se zaključuje kada za tim postoji opravdana potreba, a trajanje ovog ugovora je prema zakonu, maksimalno 24 meseca. Postoji nekoliko situacija kada se ovaj ugovor može sklopiti:

    • Privremena zamena zaposlenog
    • Rad na projektima sa određenim trajanjem
    • Rad sa stranim državljaninom
    • Rad kod novoosnovanih poslodavaca
    • Osobe blizu starosne penzije

    Ugovor o radu na neodređeno vreme predstavlja najstabilniji oblik radnog odnosa između poslodavca i zaposlenog, jer ne sadrži unapred određen rok trajanja. Najvažniji elementi ugovora o radu na neodređeno vreme su:

    • Opis poslova i odgovornosti, a pored osnovnih dužnosti, ugovor može navoditi i dodatne zadatke koji proizlaze iz radnog mesta.
    • Radno vreme koje može biti puno radno vreme, nepuno radno vreme ili skraćeno radno vreme.
    • Informacije o osnovnoj zaradi zaposlenog.
    • Prava i obaveze zaposlenog i poslodavca

    Prema Zakonu o radu, ako zaposleni ostane da radi najmanje 5 radnih dana nakon isteka ugovora na određeno vreme, bez sklapanja novog ugovora, smatra se da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.

    Zaštita na radu i uslovi rada

    Zaštita na radu i bezbednost zaposlenih su osnovni aspekti radnog prava. Pravo je složeno i često se menja, zato, ne ustručavajte se da potražite profesionalnu pomoć koju pruža advokat jer je to ulaganje u vašu sigurnost i zaštitu vaših interesa. Treba da znate da su poslodavci dužni da zaposlenima obezbede sigurno radno okruženje i adekvatne uslove rada.

    Radno pravo predviđa i posebne zaštite za zaposlene koji rade u rizičnim uslovima ili industrijama sa visokim stepenom opasnosti. Poslodavac mora da obezbedi sve potrebne mere zaštite i preduzme korake kako bi smanjio rizik od povreda ili bolesti na radu.

    Žene zaposlene u Srbiji uživaju posebnu zaštitu tokom perioda trudnoće i porođaja, koja se ogleda u različitim pravima i regulativama. Njihova zaštita podrazumeva da ne smeju obavljati poslove koji bi mogli negativno uticati na njihovo zdravlje ili zdravlje njihovog deteta, pa im je iz tih razloga zabranjen noćni i prekovremeni rad.

    Postoje određeni zakoni koji regulišu zaštitu osoba sa invaliditetom, sprečavanje zlostavljanja na radu, rodnu ravnopravnost, i na svaki je potrebno obratiti posebnu pažnju.

    Radno vreme i odmori

    Puno radno vreme se odnosi na standardni obim rada, koji iznosi 40 sati nedeljno. Radni dan traje osam sati, a radna nedelja se sastoji od pet radnih dana.

    Skraćeno radno vreme se primenjuje za zaposlene koji obavljaju poslove sa povećanim rizikom ili rade u uslovima koji su naročito teški i štetni po zdravlje. U ovakvim slučajevima, radno vreme se smanjuje u odnosu na nivo štetnosti posla, pri čemu se može skratiti za najviše 10 sati nedeljno, odnosno, zaposleni radi do 30 sati nedeljno.

    Zaposleni je u obavezi da na zahtev poslodavca obavlja prekovremeni rad, ali zakon jasno definiše pravila koja ograničavaju njegovu dužinu. Prekovremeni rad ne sme trajati duže od 8 sati nedeljno i ukupno 12 sati dnevno (uključujući standardno radno vreme).

    Pravo na odmor, pauze u toku radnog dana, kao i godišnji odmor, takođe su zakonom regulisani. Nakon što zaposleni provede mesec dana u neprekidnom radnom odnosu kod poslodavca, stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora. Zakon jasno odredio da godišnji odmor ne može biti kraći od 20 radnih dana u toku jedne kalendarske godine. Zaposleni ne može da se odrekne svog prava na godišnji odmor, niti mu poslodavac sme to pravo uskratiti.

    Plata i druge naknade

    Ukupna zarada zaposlenog u Srbiji sastoji se od nekoliko komponenti. Osnovna zarada je fiksni deo plate, utvrđen ugovorom o radu, i predstavlja iznos koji zaposleni dobija za obavljanje osnovnih radnih zadataka. Ova zarada može biti uvećana na osnovu dela zarade za radni učinak i uvećane zarade za rad tokom državnih praznika, rad noću ili prekovremeni rad. Uvećanja su zakonski regulisana kako bi zaposleni dobili dodatnu nadoknadu za rad u specifičnim uslovima.

    Pored ovih osnovnih delova zarade, zaposleni može ostvariti i druga primanja koja poslodavac mora da isplati po osnovu radnog odnosa.

    • Otpremninu prilikom odlaska u penziju,
    • Naknadu pogrebnih troškova u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice,
    • Naknadu štete u slučaju povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.

    Važno je naglasiti da se zarada u Srbiji obračunava kao bruto iznos, što znači da uključuje doprinose i poreze, koji se kasnije odbijaju od plate pre nego što zaposleni dobije neto zaradu. Poslodavac i zaposleni plaćaju doprinose za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje kao i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

    Prekid radnog odnosa i otkaz

    U slučaju otkaza od strane poslodavca, ugovor treba da jasno definiše razloge koji mogu dovesti do otkaza, kao i proceduru koja mora biti ispoštovana. Zaposleni imaju pravo na otkazni rok, a u određenim situacijama i na otpremninu, posebno ako je otkaz dat iz poslovnih razloga, poput tehnološkog viška.

    Dva najčešća uzroka za prekid radnog odnosa su odluka zaposlenog i sporazumni dogovor između zaposlenog i poslodavca. Zaposleni treba da poštuje otkazni rok od najmanje 15 dana, koji može biti produžen odlukom poslodavca, ali prema zakonu ne može trajati duže od 30 dana.

    Upoznavanjem sa svojim pravima i obavezama možete osigurati da vaša karijera bude zasnovana na jasnim pravilima i zakonski regulisanim standardima. Za još korisnih informacija posetite naslovnu stranicu našeg sajta.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • Komentari 0

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Zanimljivosti

    Kako prepoznati da li je med pravi?

    Pravi med je jedan od najzdravijih prirodnih proizvoda, poznat po brojnim zdravstvenim koristima, od jačanja imuniteta do poboljšanja kvaliteta sna. Međutim, tržište je preplavljeno različitim […]