• Šta pokriva radno pravo – sve što morate znati pre potpisivanja ugovora o radu

    Prava i obaveze poslodavaca i zaposlenih u poslovnom okruženju regulišu se radnim pravom. Pre potpisivanja ugovora o radu, važno je da svaka strana bude upoznata sa pravima, obavezama i zaštitama koje pruža ovaj pravni okvir.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Šta pokriva radno pravo – sve što morate znati pre potpisivanja ugovora o radu
    Foto: Pixabay

    U ovom tekstu detaljno ćemo istražiti šta sve pokriva radno pravo i koje su najvažnije informacije koje svaki zaposleni treba da zna pre potpisivanja ugovora.

    Vrste ugovora o radu i trajanje zaposlenja

    Radno pravo je grana pravnog sistema koja se bavi regulacijom odnosa između poslodavaca i zaposlenih. Njegova svrha je zaštita prava radnika, obezbeđivanje sigurnih radnih uslova i uspostavljanje ravnoteže između interesa poslodavaca i zaposlenih. Ukoliko imate nedoumice ili nejasnoće u vezi s određenim pravnim aspektima raspitajte se koji advokati u Beogradu su pouzdani i oni će vam pružiti detaljne informacije i savete prilagođene vašoj situaciji.

    Ugovor o radu može biti zaključen na određeno ili neodređeno vreme, a poznavanje razlika između ove dve vrste ugovora je ključno pre nego što donesete odluku o zaposlenju.

    Ugovor o radu na određeno vreme predstavlja specifičan tip ugovora koji se zaključuje kada za tim postoji opravdana potreba, a trajanje ovog ugovora je prema zakonu, maksimalno 24 meseca. Postoji nekoliko situacija kada se ovaj ugovor može sklopiti:

    • Privremena zamena zaposlenog
    • Rad na projektima sa određenim trajanjem
    • Rad sa stranim državljaninom
    • Rad kod novoosnovanih poslodavaca
    • Osobe blizu starosne penzije

    Ugovor o radu na neodređeno vreme predstavlja najstabilniji oblik radnog odnosa između poslodavca i zaposlenog, jer ne sadrži unapred određen rok trajanja. Najvažniji elementi ugovora o radu na neodređeno vreme su:

    • Opis poslova i odgovornosti, a pored osnovnih dužnosti, ugovor može navoditi i dodatne zadatke koji proizlaze iz radnog mesta.
    • Radno vreme koje može biti puno radno vreme, nepuno radno vreme ili skraćeno radno vreme.
    • Informacije o osnovnoj zaradi zaposlenog.
    • Prava i obaveze zaposlenog i poslodavca

    Prema Zakonu o radu, ako zaposleni ostane da radi najmanje 5 radnih dana nakon isteka ugovora na određeno vreme, bez sklapanja novog ugovora, smatra se da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.

    Zaštita na radu i uslovi rada

    Zaštita na radu i bezbednost zaposlenih su osnovni aspekti radnog prava. Pravo je složeno i često se menja, zato, ne ustručavajte se da potražite profesionalnu pomoć koju pruža advokat jer je to ulaganje u vašu sigurnost i zaštitu vaših interesa. Treba da znate da su poslodavci dužni da zaposlenima obezbede sigurno radno okruženje i adekvatne uslove rada.

    Radno pravo predviđa i posebne zaštite za zaposlene koji rade u rizičnim uslovima ili industrijama sa visokim stepenom opasnosti. Poslodavac mora da obezbedi sve potrebne mere zaštite i preduzme korake kako bi smanjio rizik od povreda ili bolesti na radu.

    Žene zaposlene u Srbiji uživaju posebnu zaštitu tokom perioda trudnoće i porođaja, koja se ogleda u različitim pravima i regulativama. Njihova zaštita podrazumeva da ne smeju obavljati poslove koji bi mogli negativno uticati na njihovo zdravlje ili zdravlje njihovog deteta, pa im je iz tih razloga zabranjen noćni i prekovremeni rad.

    Postoje određeni zakoni koji regulišu zaštitu osoba sa invaliditetom, sprečavanje zlostavljanja na radu, rodnu ravnopravnost, i na svaki je potrebno obratiti posebnu pažnju.

    Radno vreme i odmori

    Puno radno vreme se odnosi na standardni obim rada, koji iznosi 40 sati nedeljno. Radni dan traje osam sati, a radna nedelja se sastoji od pet radnih dana.

    Skraćeno radno vreme se primenjuje za zaposlene koji obavljaju poslove sa povećanim rizikom ili rade u uslovima koji su naročito teški i štetni po zdravlje. U ovakvim slučajevima, radno vreme se smanjuje u odnosu na nivo štetnosti posla, pri čemu se može skratiti za najviše 10 sati nedeljno, odnosno, zaposleni radi do 30 sati nedeljno.

    Zaposleni je u obavezi da na zahtev poslodavca obavlja prekovremeni rad, ali zakon jasno definiše pravila koja ograničavaju njegovu dužinu. Prekovremeni rad ne sme trajati duže od 8 sati nedeljno i ukupno 12 sati dnevno (uključujući standardno radno vreme).

    Pravo na odmor, pauze u toku radnog dana, kao i godišnji odmor, takođe su zakonom regulisani. Nakon što zaposleni provede mesec dana u neprekidnom radnom odnosu kod poslodavca, stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora. Zakon jasno odredio da godišnji odmor ne može biti kraći od 20 radnih dana u toku jedne kalendarske godine. Zaposleni ne može da se odrekne svog prava na godišnji odmor, niti mu poslodavac sme to pravo uskratiti.

    Plata i druge naknade

    Ukupna zarada zaposlenog u Srbiji sastoji se od nekoliko komponenti. Osnovna zarada je fiksni deo plate, utvrđen ugovorom o radu, i predstavlja iznos koji zaposleni dobija za obavljanje osnovnih radnih zadataka. Ova zarada može biti uvećana na osnovu dela zarade za radni učinak i uvećane zarade za rad tokom državnih praznika, rad noću ili prekovremeni rad. Uvećanja su zakonski regulisana kako bi zaposleni dobili dodatnu nadoknadu za rad u specifičnim uslovima.

    Pored ovih osnovnih delova zarade, zaposleni može ostvariti i druga primanja koja poslodavac mora da isplati po osnovu radnog odnosa.

    • Otpremninu prilikom odlaska u penziju,
    • Naknadu pogrebnih troškova u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice,
    • Naknadu štete u slučaju povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.

    Važno je naglasiti da se zarada u Srbiji obračunava kao bruto iznos, što znači da uključuje doprinose i poreze, koji se kasnije odbijaju od plate pre nego što zaposleni dobije neto zaradu. Poslodavac i zaposleni plaćaju doprinose za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje kao i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

    Prekid radnog odnosa i otkaz

    U slučaju otkaza od strane poslodavca, ugovor treba da jasno definiše razloge koji mogu dovesti do otkaza, kao i proceduru koja mora biti ispoštovana. Zaposleni imaju pravo na otkazni rok, a u određenim situacijama i na otpremninu, posebno ako je otkaz dat iz poslovnih razloga, poput tehnološkog viška.

    Dva najčešća uzroka za prekid radnog odnosa su odluka zaposlenog i sporazumni dogovor između zaposlenog i poslodavca. Zaposleni treba da poštuje otkazni rok od najmanje 15 dana, koji može biti produžen odlukom poslodavca, ali prema zakonu ne može trajati duže od 30 dana.

    Upoznavanjem sa svojim pravima i obavezama možete osigurati da vaša karijera bude zasnovana na jasnim pravilima i zakonski regulisanim standardima. Za još korisnih informacija posetite naslovnu stranicu našeg sajta.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • Komentari 0

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Zanimljivosti

    Koliko reči može da zapamti pas?

    Prosečan pas može da zapamti oko 160 reči, malo motivisaniji pas može da zapamti 250, a apsolutni rekorderi mogu da zapamte čak 1.000 […]