Zagrevanje Arktika ugrožava zdravlje polarnih medveda

U istraživanju koja je dala naznake o tome kako bolest polarnih medveda može biti povezana s gubitkom leda, naučnici su ispitali uzorke krvi medveda u Čukotskom moru između Aljaske i Rusije.

Oni su analizirali podatke koji su prikupljani između 1987. i 1994. godine, a potom su prikupili i proučili uzorke tri decenije kasnije, odnosno između 2008. i 2017. godine.

Istraživači su ustanovili da je značajno više novijih uzoraka krvi sadržavalo hemijske signale da su medvedi bili zaraženi jednim od pet virusa, bakterija ili parazita.

Na osnovu uzoraka krvi je teško ustanoviti kako je to uticalo na fizičko zdravlje medveda, ali dr Karin Roud iz Američkog geološkog zavoda je rekla da je to pokazalo promene u celom arktičkom ekosistemu.

Istraživači su testirali šest različitih patogena, viruse, bakterije ili parazite koji su primarno povezani s kopnenim životinjama, ali su zabeleženi ranije kod morskih životinja, uključujući vrste koje love polarni medvedi.

Istraživanje je pokrilo tri decenije, kada je došlo do značajnog gubitka morskog leda i povećane upotrebe zemljišta.

„Želeli smo da saznamo da li se izloženost promenila, posebno za neke od ovih patogena za koje smatramo da su primarno orijentisani na kopno“, rekla je Roud.

Pet patogena, kako se zajednički nazivaju uzročnici bolesti, koji su postali češći kod polarnih medveda, zapravo su dva parazita koja uzrokuju toksoplazmozu i neosporu, dve vrste bakterija koje uzrokuju zečju groznicu i brucelozu i virus koji uzrokuje pseću kugu.

„Medvedi su generalno prilično otporni na bolesti. Nije tipično da to utiče na populaciju medveda, ali smatram da naglašava da se stvari na Arktiku menjaju“, dodala je ona.

U svetu živi oko 26.000 polarnih medveda. Većina je u Kanadi, ali ima ih u SAD-u, Rusiji, Norveškoj i na Grenlandu. Nalaze se na listi ranjivih ili ugroženih vrsta, a klimatske promene su ključni faktor u padu njihovog broja.

Odrasli medved može biti dug oko tri metra i težak gotovo 600 kilograma. Polarni medvedi imaju izražen njuh i mogu namirisati plen udaljen i do 16 kilometara. Dobri su plivači i uočeni su i 100 kilometara od obale. Mogu plivati brzinom do 10 km/h.

U SAD-u se smatraju ugroženom vrstom, a problem je kontinuirani gubitak leda koji im služi kao platforma za lov na morski plen.

Prethodna istraživanja obavljena pomoću ogrlica s kamerama su pokazala da medvedi koji provedu više od godine na kopnu, kada nema dostupnog leda s kog mogu da love, ne mogu da unesu dovoljno kalorija i gladuju.