Biljke koje mogu da dovedu do trovanja, a često ih beremo ili uzgajamo

Svake godine u proleće kada sve procveta, neretko se desi da neiskusni berači, sakupljajući bilje iz prirode, zamene lekovite ili čak jestive vrste otrovnim.

Takođe, u prirodi, baštama i vrtovima često možemo naići na biljke čiji plodovi i cvetovi bojom i oblikom privlače pažnju. Svojim primamljivim izgledom, biljke su pravi mamac za decu da ih čupkaju, dodiruju, grickaju, što može ozbiljno ugroziti zdravlje, pa i život deteta.

Upravo zbog toga, otrovno bilje ne bi trebalo da se gaji tamo gde pretežno borave deca, u dečjim vrtićima, predškolskim i školskim objektima, piše beogradski Gradski zavod za javno zdravlje.

Imajte na umu da nemaju sve otrovne biljke podjednak stepen toksičnosti. On, pre svega, zavisi od vrste i intenziteta aktivnih supstanci biljke (doza čini otrov). Prisustvo otrovnih materija nije ujednačeno u celoj biljci, one su obično lokalizovane u određenim delovima biljke (listu, plodu, korenu), dok ih u ostalim nema.

Primera radi, drvo tise je celo otrovno, dok kod bagrema ima toksičnih supstanci u celoj biljci osim u cvetu.

Ukoliko se progutaju biljke koje sadrže otrovne sastojke, može doći do teških trovanja koja bez stručne i blagovremene pomoći, mogu dovesti i do smrtnog ishoda. Ohrabruje činjenica da je zastupljenost ovakvih biljaka relativno mala, odnosno mnogo je više biljaka koje sadrže otrovne sastojke koji su, ipak, manje toksični, pa su i biljke manje opasne.

Na koji način dolazi do trovanja?

Trovanje najčešće nastaje slučajno, iz neopreznosti ili neznanja, zamenom neotrovnih biljaka onima koje su toksične. Najosetljivija su deca i kućni ljubimci, usled svoje radoznalosti.

Koji su najčešći simptomi trovanja biljkama?

Biljke koje sadrže hemijske supstance, takozvane alkaloide, ukoliko se unesu u organizam dovode do ospe, alergijskih reakcija, bolova u stomaku, povraćanja, dijareje i ozbiljnih problema sa srcem i disanjem.

Nastale reakcije mogu biti slabijeg ili jačeg intenziteta, zavisno od puta unošenja i količine biljke koju je osoba unela u organizam. Mogu se uneti gutanjem, udisanjem ili preko kože, direktnim kontaktom sa biljkom.

Prepoznavanje otrovnih biljaka

Otrovne biljke nemaju neke posebno vidljive karakteristike pa samim tim ne postoji ni neki univerzalni način za njihovo prepoznavanje. Neophodno je posedovati bar osnovno znanje o izgledu pojedinih biljaka i njihovim karakteristikama.

Biljke na koje bi trebalo posebno obratiti pažnju su:

Oleander

Oleander se zbog lepote svojih cvetova često može videti u mnogim baštama, vrtovima i na terasama.

Međutim, ova biljka je izuzetno otrovna i može izazvati veoma teška trovanja. Sadrži toksine koji izazivaju poremećaje u srčanom ritmu i cirkulaciji krvi.

Otrovni su mu koren i listovi. Gutanje samo jednog lista može biti smrtonosno!

Fikus

Kod fikusa je otrovan list i on može izazvati iritaciju na koži, peckanje i svrab.

Ukoliko se proguta deo lista fikusa može nastati peckanje u grlu i otežano disanje.

Rododendron

Rodendron sa svojim cvetovima bele, plave ili crvene boje je izuzetno privlačan, naročito deci.

Međutim, kod ove biljke svaki je deo otrovan, a naročito listovi. U slučaju trovanja javiće se peckanje u grlu, mučnina i bolovi/grčevi u stomaku.

Đurđevak

Đurđevak raste u šumama, ali se često sadi i u bašti i vrtovima kao ukrasna biljka jer lepo izgleda i prijatno miriše. Cveta od početka proleća do kasne jeseni.

Međutim, cela biljka je otrovna, i ukoliko neko proguta i najmanji delić ove biljke, on može da oseti mučninu, vrtoglavicu, bolove u stomaku, da dobije proliv, grčeve.

Shodno tome svako ko dođe u dodir sa ovom biljkom, naročito sa njenim cvetom, treba odmah da opere ruke.

Narcis

Narcis je višegodišnja biljka i jedan od vesnika proleća. Postoji više vrsta ovog cveća, ali je najpoznatiji beli narcis.

Ako se proguta lukovica ove biljke, dolazi do grčeva, dijareje i povraćanja. Propratni simptomi su glavobolja, mišićna slabost i zamućen vid.

Čak i samo mirisanje može da dovede do glavobolje i mučnine, naročito kod dece.

Glicinija

Cveta u proleće i često se mogu videti čitave zgrade obrasle u ovu biljku. Karakteristična je po svojim grozdastim mirisnim cvetovima, bele, ljubičaste ili roze boje.

Cela biljka je otrovna i može uzrokovati vrtoglavicu i jake stomačne tegobe.

Hortenzija

Hortenzija cveta od ranog proleća do kraja jeseni. Odlikuje se velikim cvetovima živih boja: bele, roze, crvene, plave i ljubičaste i obično se uzgaja na terasama i u baštama.

Spada u veoma otrovne biljake. Ubrzo nakon gutanja, javlja se osip i svrab kože, otoci, mučnina, pojačano znojenje.

Šta da radite ukoliko ste došli u kontakt sa potencijalno otrovnom biljkom?

Ponekad je dovoljno samo ispiranje dela tela koji je došao u kontakt sa biljkom hladnom vodom ili davanje aktivnog uglja nakon neposrednog kontakta sa biljkom, ukoliko je došlo do unosa biljke u organizam, ali, s obzirom da često ne možete biti sigurni koliku ste količinu biljke uneli ili udahnuli, najbolje je da odmah odete kod lekara ili pozovete hitnu pomoć ukoliko su se simptomi već pojavili.

Veoma je važno da lekaru kažete što više informacija, na primer koja je biljka u pitanju, koliku količinu ste pojeli i kakvo je trenutno stanje.