Česte greške koje pravimo i koje nam usporavaju varenje

Digestivni sistem obavlja jedan od najvažnijih poslova u organizmu. Kvalitet varenja utiče na to koliko ćemo hranljivih materija iskoristiti, kakav će nam biti nivo energije, ali i jak imunitet. Kada probava ne funkcioniše kako treba, posledice mogu da se odraze na čitav organizam.

Savremeni način života doneo je mnogo pogodnosti, ali je istovremeno promenio odnos prema ishrani. Jedemo u žurbi, a miran ručak smo zamenili sa pauzama između sastanaka kada „prezalogajimo nešto na brzinu“.  Kako je industrijski prerađena hrana postala dostupnija od domaće kuhinje, posledice i te kako osećamo.

Dobra vest jeste da se veliki broj problema može ublažiti jednostavnim promenama svakodnevnih navika. Dovoljno je da prepoznamo greške koje nesvesno ponavljamo i da ih postepeno korigujemo. Pročitajte.

Prebrzo jedenje opterećuje ceo digestivni sistem

Tempo života diktira i tempo ishrane, pa često obrok završimo za svega nekoliko minuta. Nesumnjivo je da ova navika predstavlja jedan od najčešćih razloga zbog kojih se javlja osećaj težine u stomaku. Svi znamo da proces varenja počinje u ustima. Žvakanjem se hrana usitnjava i meša sa pljuvačkom koja sadrži enzime važne za početnu razgradnju namirnica. Kada se zalogaji gutaju gotovo bez žvakanja, želudac dobija mnogo zahtevniji zadatak.

Brzo jedenje povećava i verovatnoću prejedanja, jer je mozgu potrebno određeno vreme da registruje osećaj sitosti. Kada brzo jedemo hranu, često pojedemo mnogo veću količinu nego što je našem organizmu to potrebno. S druge strane, ako sporije jedemo, varenje će nam biti bolje, a osećaj nakon obroka mnogo prijatniji.

Preskakanje obroka remeti prirodan ritam varenja

Veliki broj ljudi veruje da će preskakanjem doručka ili ručka uneti manje kalorija, a neretko dolazi do baš suprotnog efekta.

Dug period bez hrane usporava rad digestivnog sistema. Glad postaje intenzivnija, pa naredni obrok bude obilniji nego što je planirano. Želudac tada mora da obradi veću količinu hrane odjednom, što može da izazove nadutost i nelagodnost. Ako imamo redovne obroke, onda pomažemo organizmu da održava stabilan ritam varenja. Digestivni sistem najbolje funkcioniše kada postoji određena rutina u vremenu konzumiranja hrane. Činjenica je da stabilan raspored obroka doprinosi i boljoj kontroli apetita tokom dana.

Nedovoljan unos vode usporava rad creva

Voda ima važnu ulogu u gotovo svim procesima koji se odvijaju u organizmu, a digestivni sistem nije izuzetak. Nedovoljna hidratacija može doprineti tvrđoj stolici i usporenom pražnjenju creva, što povećava nelagodu i često može da dovede i do opstipacije.

Veliki broj ljudi žeđ pogrešno tumači kao glad, a dodatna užina tada ne rešava problem jer organizmu zapravo nedostaje tečnost. Najbolje što možemo da uradimo jeste da ravnomerno unosimo vodu tokom celog dana. Veće količine popijene odjednom ne mogu nadoknaditi višesatni manjak hidratacije.

Psilijum ljuspice kao prirodna podrška varenju

Kada se govori o prirodnim načinima unapređenja varenja, ljuspice psilijuma zauzimaju posebno mesto. Reč je o biljnom izvoru rastvorljivih vlakana koja u kontaktu sa vodom stvaraju gelastu strukturu, što neosporno doprinosi lakšem prolasku sadržaja kroz digestivni trakt. Redovna upotreba psilijuma može pomoći osobama koje imaju problem sa zatvorom, ali i onima koje žele da poboljšaju rad creva kroz povećan unos vlakana.

Još jedan od benefita psilijuma jeste duži osećaj sitosti, pa nije slučajno što se često nalazi i u planovima ishrane namenjenim kontroli telesne težine. Naravno, najefikasnije će biti ako koristite ovu supernamirnicu uz dovoljno vode, jer bez odgovarajuće hidratacije vlakna ne mogu da ostvare svoju punu funkciju. Da bi se organizam prilagodio, važno je da se postepeno uvodi i povećava unos psilijuma.

Premalo vlakana usporava prirodno pražnjenje creva

Nije tajna da savremena ishrana obiluje rafinisanim proizvodima i da belo brašno, industrijska peciva i visokoprerađena hrana često potiskuju namirnice bogate vlaknima. Vlakna imaju važnu ulogu u održavanju pravilnog rada digestivnog sistema. Pomažu prolazak hrane kroz creva i doprinose razvoju korisnih bakterija koje čine crevnu mikrobiotu.

Voće, povrće, integralne žitarice i mahunarke predstavljaju prirodne izvore vlakana koje bi trebalo redovno uključivati u ishranu. Ako to nije s vama slučaj, nemojte praviti nagle promene. Mnogo bolje rezultate daje postepeno povećavanje porcija.

Da li stres utiče na rad želuca više nego što mislimo?

Veza između mozga i digestivnog sistema mnogo je snažnija nego što se nekada verovalo. Dugotrajan stres može promeniti način na koji funkcioniše čitav digestivni trakt, pa se varenje može usporiti ili pak pojačati. Različite reakcije imaju zajednički uzrok jer nervni sistem direktno utiče na proces varenja.

Obrok pojeden uz poslove obaveze, kompjuter ili dok skrolate društvene mreže na telefonu retko prolazi bez posledica. Organizmu je potrebno stanje opuštenosti kako bi digestivni procesi funkcionisali optimalno. Napravite kratku pauzu pre jela i nekoliko dubokih udaha, jer to pomaže više nego što deluje na prvi pogled.

Kasne i obilne večere su velika greška

Kasne večere predstavljaju još jednu naviku koja može da uspori naše varenje. Organizam tokom večernjih sati prirodno usporava mnoge metaboličke procese. Obilan obrok neposredno pre spavanja zahteva intenzivan rad želuca baš u periodu kada telo ulazi u fazu odmora. Posledice se mogu manifestovati kroz nadutost, gorušicu ili osećaj punoće narednog jutra. Mnogo je pametnije da se izabere lakša večera, i to nekoliko sati pre odlaska na spavanje, kako bi probavni sistem mogao efikasno da obradi unesenu hranu.

Fizička aktivnost podstiče rad digestivnog sistema

Nedostatak kretanja može  da uspori rad creva i da doprinese problemima sa varenjem. Redovna fizička aktivnost podstiče prirodne pokrete digestivnog sistema. Nije neophodno svakodnevno provoditi sate u teretani da bi se ostvario pozitivan efekat. Da li ste znali da brža šetnja posle obroka može da doprinese lakšem varenju?  Lagano kretanje stimuliše rad creva i smanjuje osećaj težine.

Kada simptomi zahtevaju stručnu pomoć?

Povremena nadutost ili osećaj težine uglavnom nisu razlog za zabrinutost, ali dugotrajni simptomi ipak zaslužuju dodatnu pažnju. Bolovi u stomaku koji se ponavljaju, nagle promene u pražnjenju creva ili prisustvo krvi u stolici zahtevaju pregled lekara, jer mogu ukazivati na stanja koja ne treba rešavati isključivo promenom ishrane.

Pregled i odgovarajuća dijagnostika omogućavaju pronalaženje pravog uzroka tegoba. Tek nakon toga moguće je odabrati najbolji način lečenja ili korekcije životnih navika.

Dosledno se držite zdravih navika

Ako imate probavne smetnje, očekivano je da želite trenutno rešenje, ali u realnosti to ne funkcioniše na taj način. Na kraju, znamo da problemi sa varenjem retko nastaju preko noći. Najčešće predstavljaju posledicu svakodnevnih navika koje deluju bezazleno dok se godinama ponavljaju. Brzo jedenje, nedostatak vode, premalo vlakana, stres i fizička neaktivnost zajedno mogu značajno usporiti rad digestivnog sistema. 

Digestivni sistem ipak najbolje reaguje na doslednost i postepene promene. Redovni obroci, dovoljno vode, kvalitetan san i raznovrsna ishrana predstavljaju osnovu dobrog varenja. Dodavanje vlakana kroz prirodne izvore ili psilijum ljuspice može biti korisna dopuna takvom načinu života.Prvi znaci da promene daju rezultate pojaviće vam se u vidu više energije, manje nadutosti i prijatnijeg osećaja nakon obroka. Ostenite dosledni, jer sve te male promene koje postanu deo svakodnevice imaju mnogo veći značaj od kratkotrajnih dijeta ili povremenih pokušaja da se problem reši na brzinu.