Čuvajte hranu u frižideru, pa i voće i povrće, izbegnite trovanje – opasne bakterije ne biraju

Nije lako ustati po vrućem vremenu, treba i hranu prilagoditi visokim temperaturama, a posebno se čuvati i trovanja. Da li smemo da se oslanjamo na rok trajanja kada su ovako visoke temperature ili postoji hrana koja se brže kvari bez obzira na rok?

„Visoke temperature i letnji period pogoduju razmnožavanju mnogih mikroorganizama. Naročito kada je u pitanju hrana životinjskog porekla, kao što su meso i proizvodi od mesa, jaja, mleko, mlečni proizvodi, riba, morski plodovi.

To je hrana koja je dobra podloga za razmnožavanje mikroorganizama, a to su povoljna temperatura, povoljna vlažnost i dovoljno vremena za razmnožavanje. Od jedne bakterije za sedam sati može nastati i dva miliona novih bakterija“, istakla je za RTS dr Slavica Maris epidemiološkinja Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Kolika doza mikroorganizama je potrebna da izazove oboljenje?

„To zavisi od vrste mikroorganizama. Za neke je potrebna jako mala infektivna doza, za neke veća. Ali zavisi i od otpornosti organizma, nemamo svi istu otpornost prema nekom mikroorganizmu. Svakako treba voditi računa gde nabavljamo te namirnice. Osetljive namirnice kao što je meso, mesni prerađevine od mesa, mleko, mlečni proizvodi, isključivo se kupuju iz rashladnih uređaja.Svakako postoji ograničenje koliko se oni mogu čuvati u tim rashladnim uređajima“, rekla je epidemiološkinja.

„Ako imate neku namirnicu koja je kontaminirana, koja ima neki mikroorganizam, ako tu namirnicu dobro termički obradite u dugom vremenskom intervalu uništićete mikroorganizme.

Za salmonelu koja je jedan od čestih uzročnika trovanja hranom u letnjem periodu, potrebno je hranu obraditi na 56 stepeni 30 minuta, pa će ona biti uništena. Preporuka je svakako da se hrana koja se pripremi konzumira u roku od 30 minuta, a najkasnije u roku od 1 do 2 sata. A ako ne, onda bi trebalo svakako da se odloži u rashladne uređaje“, rekla je doktorka.

I voće i povrće treba čuvati u frižideru

I voće i povrće mogu da predstavljaju izvor infekcije i podložno tlo za neke mikroorganizme, za viruse kao što su norovirusi. Voće treba dobro oprati, a i oljuštiti.

Ali ono što bih ja preporučila jeste da se hrana ne sprema za više dana već se u periodima visokoh temperatura, kad je jako toplo, predlažu lagani obroci, nikako prženi i začinjeni, jer to utiče, troši energiju i zagreva sam organizam. U svakom slučaju ništa nam neće faliti, da se par dana, kada je vruće, odreknemo mesa, nekih namirnica koji su lako kvarljive“, rekla je dr Slavica Maris, epidemiološkinja Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda.

Koliko se čuvaju namirnice u frižideru?

„Postoje neka pravila, koliko možemo kuvana jela ili sirove namirnice da čuvamo u rashladnim uređajima. Jaja u ljusci se čuvaju od 3 do 5 nedelja.Tvrdo kuvana jaja čuvaju se 7 dana,1 do 2 dana ako imate ostatke, ako pravite belance, žumance. Suhomesnati proizvodi, naročito oni rezani, maksimalno od 3 do 5 dana. Variva, supe, gotova jela od 3 do 4 dana. Piletina, riba 1 do 2 dana. Iznutrice od 1 do 2 dana. Dimljena riba, kao što je losos do 14 dana. Slanina, 7 dana“, istakla je dr Slavica Maris, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.