Lekari Batuta: Povećava se broj gojazne dece

Specijalista higijene i subspecijalista dijetoterapije dr Snežana Dejanović je rekla za Tanjug da rezultati poslednjeg istraživanja ispitivanja zdravlja stanovništva Srbiji pokazuju da postoji trend porasta broja dece sa gojaznoću i prekomernom telesnom masom.

„Rezultati najnovijeg istraživanja, koje je rađeno 2019. godine, pokazuju da je procenat dece sa gojaznoću u uzrastu od sedam do 14 godina 10,5 odsto, dok je isti procenat 2013. i 2006. godine bio 4,9 odsto, odnosno 2,6 odsto“, rekla je ona.

Doktorka objašnjava da na gojaznost utiču kako genetski tako i epigenetski (spoljni ) poremećaji.

„Gojaznost kod dece može da se javi i u sklopu endokrinih metaboličkih bolesti, bolesti centralnog nervnog sistema, kao posledica upotrebe nekih lekova za lečenje osnovne bolesti. Međutim, genetski poremećaji odgovorni su za tek nekih pet posto od ukupne gojaznosti kod dece i to teških oblika gojaznosti u ranom detinjstvu. Dok sekundarna gojaznost izazvana ovim bolestima ili atrogena gojaznost čini nekih tri do pet posto svih slučajeva gojaznosti“, objašnjava Dejanović.

Kako je istakla, dominatni faktori koji utiču na pojavu gojaznosti su nepravilan način ishrane i nedovoljno kretanje.

„Prekomeran unos hrane bogate mastima, od ranog detinjstva, namirnica sa visokim sadržajem šećera, sa jedne strane, a sa druge strane, nedovoljna fizička aktivnost, dovode do tog energetskog disbalansa u smislu energetskog suficita. Taj energetski suficit se deponuje u vidu masnog tkiva.

Uvećano, prekomerno i disfunkcionalno masno tkivo je odgovorno za sve komplikacije gojaznosti u dečjem uzrastu“, rekla je ona.

Dejanović dodaje da sa preventivom treba početi što ranije i da je porodično okruženje baza zdravog života jednog deteta.

„Smatra se da je verovatnoća pojave gojaznosti kod dece ukoliko su oba roditelja gojazna oko 80 odsto. Porodica je to primarno mesto gde se formiraju pravilne navike u ishrani. Kasnije tu ulogu preuzimaju institucije“, navela je doktorka.

Dodaje da, ukoliko se ne promene navike u ishrani, postoji mogućnost da se razvije dijabetes tipa 2 u ranijem životnom periodu.

„Ovaj vid dijabetesa nije bio karakterističan u prethodnim decenijama za decu, međutim danas predstavlja sve veći problem zdravstveni i javno zdravstveni, jer su komplikacije koje ova bolest za sobom nosi u smislu mikro i makrovaskularnih komplikacija sve češće u ranijoj životnoj dobi“, naglasila je ona.

Takođe, gojaznost pored dijabetes tipa 2, kako je istakla doktorka, povećava verovatnoću nastanka i povišenog krvnog pritiska u detinjstvu, nastanak hipertenzije je tri puta veći kod dece sa gojaznošću nego kod normalno uhranjene dece.

„Veliki je broj komplikacija, one su vezane i za koštano zglobni sistem i za mentalne poremećaje. Zato mi stalno insistiramo i kažemo da je veoma važno u najranijoj fazi otkriti sve poremećaje stanja uhranjenosti kod dece, gde, recimo, i sistematski pregledi mogu da igraju veoma važnu ulogu“, objašnjava ona.

Dejanović dodaje da je uvođenje zdravih obroka u školama veoma važno za pravilan razvoj i rast dece.

„Zdravi obroci ili tzv. energetsko- nutritivno izbalansirani obroci predstavljaju jedan važan mehanizam za modifikaciju nutritivnih faktora rizika koji dovode do gojaznosti. Energetsko-nutritivni obroci podrazumevaju da je njihova energetska vrednost u potpunosti usklađena sa već definisanim normativima za odgovarajući obrok, bilo da je u pitanju doručak, prepodnevna užina, ručak ili poslepodnevna užina, kao i da su usklađeni sa normativima vezanim za pol i uzrast deteta“, rekla je ona.

Dejanović objašnjava da nutritivna izbalansiranost obroka podrazumeva da su u energetskoj strukturi u odgovarajućem odnosu zastupljeni svi makronutrijenti- 50 do 60 odsto složenih ugljenih hidrati, manje od 30 ili do 35 odsto u nekom većem uzrastu masti, dok ostatak energije je potrebno obezbediti iz visoko kvalitetnih proteina.

„U normativima za ishranu učenika u osnovnim školama postoji spisak namirnica koje se preporučuje, koje se ne preporučuju u ishrani dece. Naglasila bih da je jedna preporuka da se u ishrani dece ne preporučuju zbog visokog sadržaja transmasnih kiselina sva lisnata testa, žu- žu peciva, paštete, pogačice, rol viršle, a zbog visokog sadržaja zasićenih masti, mesne prerađevine i namazi“, rekla je ona.

Doktorka dodaje da se ne preporučuju gazirana i negazirana zaslađena pića i ističe da je i način pripreme hrane veoma važan.

„Ne preporučuje se ili je preporuka da se izbegavaju ili koriste veoma retko načini pripreme, kao što su prženje hrane u dubokom ulju, pohovanje mesa, ribe, povrća“, istakla je ona.

Specijalista socijalne medicine doktorka Mirjana Tošić rekla je za Tanjug da prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) mladi uzrasta od pet do 17 godina trebalo bi da upražnjavaju svakodnevno šestdeset minuta umeranu fizičku aktivnost.

„Takođe i prema novim preporukama SZO koje su objavljenje 2020. uz tu umeranu fizičku aktivnost, potrebno i poželjno je da se sprovodi tri puta nedeljno intenzivnija fizička aktivnost radi jačanja mišića i kostiju. U preporukama iz 2020. dodaje se uvođenje restrikcija sedativnih aktivnosti u slobodno vreme. To znači da se ograničava slobodno vreme u provođenju ispred televizora, u igranju igrica i naravno na društvenim mrežama“, rekla je ona.

Doktorka je istakla da su brojni benefit od redovne umerane fizičke aktivnosti, ali nažalost, istraživanja na nacionalnom nivou pokazuju upravo suprotne rezultate.

„Istraživanje zdravlja stanovništva Republike Srbije iz 2019. je pokazalo veliki pad učestvovanosti fizičke aktivnosti među populacijom dece od 7 do 14 godina, ako upoređujemo sa tzv. nacionalnim reprezentativnim uzorkom iz 2013. imamo pad u fizičkoj aktivnosti sa 80 odsto na 68 odsto u 2019. Najnoviji podaci istraživanja zdravstvenog ponašanja školske dece iz 2022. čak nam govore da je samo trećina dece školskog uzrasta fizički aktivna, i to dece 11, 13, 15 godina. Češće su dečaci aktivniji, nego devojčice.

I pokazala se tendencija da devojčice sa porastom i uzrastom imaju manje fizičke aktivnosti, pogotovo u prvom razredu srednje škole“, rekla je ona.

Istakla je da postoji više intervencija koje se mogu sprovesti u školi i oko nje, a to su povećanje časova fizičke zdravstvene kulture, zatim da se formiraju i podrže sportske sekcije, ali i da se kroz portale informišu i deca i nastavnici koliki je značaj i benefit redovne umerene fizičke aktivnosti.

Tošić je navela da fizička aktivnost utiče na razvoj kostiju, mišića povećava se koncentracija i pažnja, pozitivan je uticaj i na kardiovaskularni sistem.

Ukoliko se na vreme ne krene sa fizičkom aktivnošću, Tošić objašnjava da može doći i do određenih poremećaja, kao što su ravna stopala i kriva kičma.

Dodala je da je potrebno da se poveća i broj časova fizičke kuluture u školama sa četiri na pet puta nedeljno, ali je važni da i slobodno vreme deca koriste za određene fizičke aktnosti, a ne da vreme porovode sedeći.