Ivanka Radmanović dobitnica književne nagrade „Milan Rakić”

U petak, 15. januara u Udruženju književnika Srbije sa početkom u 12h, biće uručena nagrada „Milan Rakić”, jedna od najprestižnijih književnih nagrada koja je ustanovljena davne 1938. godine u Beogradu. Laurelati RAKIĆEVE nagrade za 2014. godinu su Milisav Milenković, autor knjige „Odisej se nije vratio” i Ivanka Vanja Radmanović, autorka zbirke „Rajski kavez”.

Nagrada „Milan Rakić” nastala je na inicijativu pesnikove udovice Milice Rakić. Jedno vreme nagradu je proglašavao kulturni i javni poslenik Milan Grol, a od šezdesetih godina nagradu dodeljuje Udruženje knjževnika Srbije. Ova nagrada se dodeljuje svake godine isključivo članu Udruženja književnika Srbije za najvredniju pesničku knjigu objavljenu u prethodnoj godini.

Jedna od ovogodišnjih dobitnika nagrade Ivanka Vanja Radmanović, rođena je u Aleksincu, a odrasla je u Pančevu. Diplomirala je na Institutu mode i tehnologije (Fashion Institute of Technology), na odseku modnog dizajna, u Njujorku (SAD), gde je godinama radila kao kreativni direktor u oblasti mode. Živi, radi i stvara na relaciji Pančevo – Njujork. Član je Udruženja književnika Srbije. Do sada je objavila knjige „AMARANT ili O besmrtnoj ljubavi” (2013), zbirka poezije i istoimeni CD, izdavač ARTE. Stihove na CD-u govore Lora Orlović i Žarko Laušević. Knjiga je bila deo projekta „Pesme koje vide” koji je podržao Savez slepih Srbije. I drugu, upravo nagrađenu „Rajski kavez”​ (2014), zbirku poezije, izdavač Udruženje Književnika Srbije, koje je uvrstilo ovu zbirku među prvih deset naslova u okviru svoje obnovljene izdavačke delatnosti.

„S obzirom da je „Rajski kavez” moja druga samostalna zbirka, izuzetno sam počastvovana i uzbuđena da je Udruženje književnika Srbije prepoznalo kao knjigu koja zavređuje ovu prestižnu nagradu”, rekla je Ivanka Radmanović i dodala, „Potvrda od strane članova Udruženja književnika Srbije, renomiranih pisaca i pesnika, specijalno baš u godini kad Udruženje slavi 110 godina postojanja, je za mene izuzetno priznanje. Još uvek mislim da sanjam. Sama nagrada znači da moje dalje stvaralštvo mora da opravda ovu visoko ukazanu čast.”

​„Pesma govori (peva ili zveči) dušom onoga ko je piše. A Ivanka Radmanović je pesnik koji kroz pesmu slika rečima. Slika, jer sve što je okružuje i što se dešava vizuelno doživljava. Na takav njen doživljaj i presnički izraz uticalo i to što je po struci modni dizajner. ​U samom naslovu njene zbirke pesama Rajski kavez je – kontrast. I raj, blaženstvo, predodređeno za dušu, gde bi svaka ljudska duša trebalo da teži, i kavez, u ovom slučaju kao simbol ljudske strasti, koja se sputava i koja bi trebalo da se sputava. U međuprostoru tog kontrasta je čovek; na koju stranu će krenuti, zavisi samo od njega, od čoveka, svakog posebno.​Ivanka Radmanović piše ljubavnu poeziju. Ona nastoji da kroz svoje stihove iskaže emocije, ljubav, a da to ne bude banalno. I u tom nastojanju traga za rečju koja će to da iskaže, koja će da prenese emociju tako da to ne bude prizemno, već da ophrli i nadvisi čoveka...” Jovan Janjić

„…Njene naoko nežne misli su veoma jake i pune energije. One plene i osvajaju. Iz bespuća nas izvode na široke i ravne drumove kojima se lakše hodi i dalje vidi. Zato ovu knjigu sa mnogo razloga proporučujem svima onima koji vole lepe stihove…” Simo B. Golubović

„…I ova druga pesnička Ivankina knjiga bujica je ljubavnih, i što ne reći, erotskih stihova, odnosno pesama. Ta plaha lavina ipak na nekakav miran, sređen i utihnut način govori o uznemirenom biću koje je preplavljeno ljubljvlju, jer u ovoj knjizi ljubav izvire i iz raskošno rascvetalog nara, mirisne lavande na jastuku, zrikavaca koji monotono pevaju svoju jednoličnu, ali uzbudljivu kantilenu i još iz mnogih senzacija i znakova kojih je prepuna ova knjiga. Oni govore da je ljubav sveprisutna i kao takva sudbinsko određenje ženskog i muškog ljubavnog odnosa. Nije bez razloga ova poezija u dobroj meri preplavljena mediteranskim bojama i zvucima, jer ti prostori, kako se da videti iz Vanjinih pesama, izazivaju i pojačavaju osećanja i potpuna predavanja ljubavnim uzletima, oni upućuju na tihu egzaltaciju i obuzetost erosom. Za razliku od tog podneblja,  naše kontinentalno okruženje, često preplavljeno maglama i hladnim košavama, pre će u ljubavnicima izazvati nelagodu nego ushićenje i uzlet u Venerine vrtove…” Petar Žebeljan 

„Ovovremena poezija, bez obzira da li je zasnovana na standardizovanom jeziku, lirski iskušanom ili na različitim poetskim strujanjima, traži i sve učestalije pronalazi ishodište u žanrovskim ukrštajima. Otuda nam se ta diskurzivnost nameće spontano i ne podleže strogim modifikacijama – jednostvano, jezik zadržava samosvojnu fluidnost i traga za preobražajnim metaforama koje pomeraju pesničku sliku izvan unapred skrojenih ramova, bilo da je u pitanju pristup stvarnosti ili imaginarnim uobličenjima, koja uslovljena poetskim izrazom,  prevazilaze znane i dobro ustvrdjene vrednosti estetskog momenta. Istina, moderna pesnička reč, koliko god se udaljava od tradicije, na izvestan način hrani se odjecima tradicionalnog peva i kad teče u više smerova odjednom: iz lirskog sazvučja u versifikacijsko raznovrsje, iz proznog zapisa, vokativno intoniranog, u rečenice zaglušene emotivnim zazivima nečeg što istovremeno pripada prvom i drugom licu lirskog subjekta. U tim značenjima i znakovnosti, otvara se knjiga pesama Ivanke Radmanović “ Rajski kavez”, u kojoj uz obilje refleksija i proznih fragmenata, funkcionalno interpoliranih, otkrivamo samosvojnu poetsku ostvarenost i nesumljive tragove jednog intelektualnog zadiranja u svet značenjski slojevit i teško prohodan do tajne u srcu ljudskog bića i one svetlosne kiše iz kosmičko nesagledivog bezmerja.” Radomir Andrić, predsednik Udruženja književnika Srbije

M. M. Veličković