Deca pobegla sa „Fejsbuka”

„Instagram”, „Tiktok” i „Snepčet” postali su popularni jer na ovim platformama dominiraju fotografije i video-zapisi, a i roditelji ih manje špijuniraju.

Ako tražite profil vašeg deteta ili bilo kog pripadnika mlade generacije na „Fejsbuku”, velika je verovatnoća da vaša potraga neće uroditi plodom jer su se mladi uglavnom preselili na „Instagram”, „Tiktok” i „Snepčet”, svedoče najnoviji podaci „Fejsbuka” u Srbiji. Analizirajući razloge toga, dr Dalibor Petrović, profesor na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže da su prvi put u istoriji civilizacije, a pre svega zahvaljujući digitalnim medijima, mladi tako eksplicitno bili izloženi pogledu roditelja. Naime, stariji su na „Fejsbuku” dobili priliku da zavire u njihov svet i prate šta se u njemu dešava. Kada im je postalo neprijatno – bilo zato što ih roditelji prate 24 časa dnevno, ili zbog toga što su postali glavna tema medija i javnog diskursa – mladi su pobegli u anonimnije društvene mreže.

„Drugi razlog je dinamičnost novih tehnologija – vek trajanja svake nove platforme sve je kraći. Podsećanja radi, pre samo pet-šest godina „skajp” je bio ’mast hev’ tehnologija, a danas ga skoro niko ne koristi. Svaka nova aplikacija sve bolje i preciznije ’gađa’ potrebe određene ciljne i starosne grupe, a nove platforme više korespondiraju sa željama mladih korisnika. ’Instagram’ je prvi ’nagrizao’ moć i popularnost ’Fejsbuka’, zbog čega je ta kompanija kupila ovu mrežu, a mladi su u međuvremenu počeli da se okreću zatvorenijim socijalnim mrežama, gde je anonimnost veća, a sistem selekcije prijatelja i pratilaca rigorozniji. Iako mladi na ’Instagramu’ prate poznate ličnosti i idole iz sveta muzike, filma i sporta, najveći deo njihovih pratilaca jesu drugari iz škole i kraja. Malo njih ima roditelje među pratiocima”, objašnjava naš sagovornik, koji je i autor knjige „Društvenost u doba interneta”.

Velika popularnost „Instagrama”, „Tiktoka” i „Snepčeta” među tinejdžerima i mladima može se objasniti činjenicom da na ovim platformama dominiraju fotografije i video-zapisi. I dok se fotografije pretvaraju u mimove, video-klipovi postaju glavno sredstvo komunikacije na „Tiktoku”, konstatuje naš sagovornik i naglašava da su mladi najbolji baštinici ideje da „slika govori više od hiljadu reči”.

„Mladima su tekst i pisana reč neinteresantni. Oni su pravi ’digitalni urođenici’ i prva generacija u istoriji koja se rodila i odrasla u potpuno digitalnom svetu. Vrlo je izvesno da su im roditelji umesto zvečki davali tablet i da su im prve igračke bili mobilni telefoni, a ne plišani medvedi. To je generacija koja je od prvih dana naučila da komunicira kroz ekran, pre svega uz pomoć fotografija, video-klipova, stikera i emotikona – njima su reči manje značajne, oni ih skraćuju i svoje misli i emocije izražavaju pre svega kroz video-zapise. Neko ko se rodio u Srbiji pre novog milenijuma, u prvih pet-šest formativnih godina, verovatno nije imao računar, ali većina klinaca rođenih nakon 2005. godine odrastala je uz tablet i video-igrice. Zbog toga je ’Fejsbuk’ za njih prevaziđena tehnologija”, zaključuje naš sagovornik.

Kako ističu predstavnici najpopularnije socijalne mreže na svetu, najviše korisnika ove mreže ima između 30 i 39 godina, petina onih koji pripadaju starosnoj grupi od 20 do 29 godina ima profil na „Fejsu”, dok udeo četrdesetogodišnjaka iznosi 22 odsto. Svaki šesti korisnik „Fejsbuka” u Srbiji ima između 50 i 59 godina, a svaki sedmi je stariji od 60 godina. Važi i obrnuto – svega tri odsto mlađih od 19 godina ima profil na „Fejsu”. Međutim, uprkos masovnoj seobi mladih sa „Fejsbuka”, on je i dalje najpopularnija društvena mreža u Srbiji – čak 3,1 milion naših sugrađana ima otvoren profil na njoj. Broj korisnika „Instagrama” u Srbiji dostigao je tri miliona, od kojih čak 70 odsto pripada populaciji mlađoj od 39 godina – skoro četvrtina korisnika ove mreže ima između 30 i 39 godina starosti, slede oni iz starosne grupe od 40 do 49 godina (16 odsto), a zatim najmlađi (od 13 do 19 godina), kojih je 11,5 odsto. Populacija iznad 50 godina čini 14 odsto svih korisnika „Instagrama”, a među njima je svega pet odsto starijih od 60 godina.

U Srbiji tvituje 610.000 ljudi

Posle Srbije, najviše korisnika „Fejsbuka” u regionu ima Hrvatska – 1,9 miliona, sledi Bosna i Hercegovina sa 1,5 miliona, Albanija ima 1,2 miliona, a Slovenija milion osoba. Fejsbuk nalog u Severnoj Makedoniji ima 992.600 korisnika, a u Crnoj Gori 304.000. I „Instagram” ima najviše korisnika u Hrvatskoj (1,5 miliona), slede Bosna i Hercegovina i Albanija sa po 1,1 milion osoba, a zatim Severna Makedonija (774.000) i Slovenija (673.700), dok je najmanji broj korisnika te društvene mreže registrovan u Crnoj Gori – 380.400. Društvena mreža „Tviter” u Srbiji ima 610.000 korisnika, „Linkedin” 1,2 miliona, a „Snepčet” 1,8 miliona. Broj korisnika „Jutjuba” u Srbiji je pet miliona, dok aplikaciju „vajber” koristi 5,7 miliona vlasnika pametnih telefona.

„Instagram”, „Tiktok” i „Snepčet” postali su popularni jer na ovim platformama dominiraju fotografije i video-zapisi, a i roditelji ih manje špijuniraju.