U Beogradu je, ispred Skupštine Srbije, počeo protest pod sloganom “Ekološki ustanak”. U organizaciji skupa učestvuju brojni ekološki, građanski pokreti koji traže zaštitu prava na zdrav vazduh, vodu i zemlju. Organizatori upućuju apel da se poštuju epidemiološke mere.
Ljudi pristižu sa svih strana kod Skupštine Srbije. Na Trgu Nikole Pašića je trenutno blokiran sabraćaj. Među okupljenima ima aktivista svih uzrasta, od starijih pa do dece.
Neki od transparenata koji se nalaze na protestu glase “Domovina se brani rekom”, “Vlast vrši ekocid”, “Mladi odlaze jer ne mogu da dišu”, “Nosim crno za sve žrtve zagađenja”, “Secite korupciju i kriminal, a ne šume”, itd.
Na protestu se nalaze i deca. Većina okupljenih nosi maske.
Atmosfera je, kako javljaju reporteri Nova.rs, kao na karnevalu. Čuje se glasna muzika, pištaljke i bubnjevi.
Organizatori protesta iz pokreta Odbranimo reke Stare planine, Aleksandar Jovanović Ćuta i Aleksandar Panić su razvili srpsku zastavu.
Na protestu se nalazi i Ljubivoje Ršmović.
“Šta bih dao da sam ovde da vam recitujem pesme za decu. Ipak, danas govorimo o drugim ukrasima sveta, a ne o deci. Govorimo o opstanku. Ja sam studirao književnost i sada ću vam citirati Dositeja – “Pokaži Evropi svoje krasno lice”. Da li se današnji ministra drže ovog zaveta koji je dao prvi ministar prosvete pre 200 godina? Da li mi pokazujemo Evropi pravo lice?”, rekao je on na protestu.
“Ovo je jedno od lica Srbije”, dodao je Ršumović.
“Danas treba znati nešto što su na svetu znali stari narodi. Verovatno znate i vi, čuli ste za jednu grupu naroda na Novom Zelandu, koji su uspeli posle mnogo godina da svoju kultnu reku, svoju reku proglase živim bićem, da je proglase nekim pravnim subjektom i naravno izdejstvuju kod parlamenta da ta rekla dobije zaštitu, da je čuvaju i da ona dostojanstveno nastavi da se rađa i teče, u ime jednog starijeg amaneta koja glasi – “Ja sam voda i voda je ja””, rekao je Ršumović.
“Slobodno se može reći, ja sam drvo i drvo je ja, ja sam vazduh i ovaj vazduh je ja, ja sam zemlja i ova zemlja je ja. Ako to znamo, onda znamo da je Dositej ono govorio u patriotskom zanosu. Danas nam je potreban ekološki patriotizam. Priroda je ja, i ja sam priroda”, dodao je on.
“Postoji hrane i dobara za sve, ali ne i za pohlepu. Moramo da se borimo protiv pohlepe svake vrste. Pohlepa je i ovo zbog čega smo se mi sastali ovde u ovom velikom broju. Pohlepa je stavljanje potoka i reka u cevi da bi se dobilo nešto malo struje koja Srbiji ne znači ništa, već onome ko je napravio tu malu skretnicu potoka, koji je osiromašio onog jazavca i onu srnu, koji sada nemaju gde da piju. Ako zagadimo vazduh i zemlju, i ako zagadimo do kraja međuljudske odnose – što vidimo u našoj Skupštini na drugom programu RTS, nemamo ništa. U Skupštini gledamo najzagađenije međuljudske odnose”, rekao je Ršumović.
Ršumović je potom rekao da će recitovati pesmu koju je napisao juče, a koja se odnosi na današnji protest.
“Oduzimaju narodu poslednje pravo glasa, ta profiterska lopovija. Ponižavaju Srbiju ne poštuju zakone, iza korumpirane vlasti traže zaklone, ubice prirode i geografije”, recitovao je Ršumović.
Okupljenima se sada obraća dekan Šumarskog fakulteta, Ratko Ristić.
“Mi smo narod koji kopnu, topi se i lagano nestaje. Srbiji treba život, rađanje i obnova. Treba nam i razvoj, ali ne razvoj koji dovodi do zagađenja vazduha, uništavanja njiva i raseljavanja stanovništva”, rekao je on na početku svog govora.
Pomenuo je ministarku Zoranu Mihajlović, što je dočekano zvižducima.
Zvižduci okupljenih čuju se i na pomen kompanije Rio Tinto.
“Ne mogu da se ne pitam da li ministarstvo energetike i rudarstva radi u interesu srpskog naroda, ili u interesu stranih korporacija koje za jeftine pare žele da se dočepaju srpskih resursa? Javni interes je interes većine nas, naš interes, a ne interes pojedinaca i privilegovanih grupa”, rekao je on.
Ristić je na protestu pričao o zagađenju u Srbiji, ali i u Lozinici, te je izneo podatak da je Loznica po broju plućnih bolesnika među decom svojevremeno bila na evropskom vrhu. Istakao je da je olovo u krvi kod dece povećano za 80 odsto.
“To je za mene slika pakla”, dodao je on.
“Neko se namerio da poseče zelena pluća Beograda, nekoliko hektara šume. Podsećam da je nepismeni gospodar Srbije Knjaz Miloš zabranio da se seče šuma na Avali jer je shvatio vrednost toga. Neki danas, navodno pismeni, hoće to da seku”, rekao je on na protestu.
Na pomen gradske uprave grada Beograda, okupljeni u glas viču – “LOPOVI”.
“Nema smisla zidati nove stanove i betone u ovom prenatrpanom gradskom tkivu. To nas vodi u urbanu kataklizmu. Na kraju, samo je na nama da odaberemo šta želimo da budemo, da li ćemo biti slobodni ljudi koji se kreću i dišu punim plućima u svojoj lepoj zemlji, ili ćemo da se pretvorimo u idiote koji tunjavo žive svoje živote?”, rekao je on.
Na protest je došao i Vukota Ninković iz Boljevca. “U malom mestu kao što je Boljevac planira se deponija opasnog otpada. Došli smo da skrenemo pažnju na taj problem i to sprečilo”, kaže Vukota za Nova.rs.
Branislav Petrić Došao je iz Bora. Kaže da je na protest stigao zbog ekologije, ali i zbog celokupne situacije u zemlji. “Mi iz Bora najbolje znamo šta su problemi životne sredine. Sada su se ti problemi proširili na čelu Srbiju”, kaže Petrić za Nova.rs.
Okupljenima se sada obraća Aleksandar Jovanović Ćuta.
“U toku je sveopšti napad na sve što je zdravo u ovoj zemlji. Došli smo da kažemo “NE” onima koji svaki dan skrnave naše reke i našu prirodu. Ovde je preko 80 ekoloških organizacija iz cele Srbije. To su ljudi koji su u poslednjih desetak dana zajednički sastavili zahteve koje ćete čuti kasnije. Ja se pitam od koga zahtevamo i šta? Od ovih ovde iza, u ovoj zgradi”, rekao je on pokazujući na Skupštinu.
“Postavićemo im crvene fenjere, pa će dobiti pravi smisao. Oni bi svoju zemlju dali na izvolte prvom koji naiđe. Oni su našu vodu natopili otrovom.”
“Želim da se obratim Ani Brnabić, da li se čujemo Ana Brnabić!?”, rekao je on. Na pomen premijerkinog imena, okupljeni su glasno krenuli da viču “UA”.
“Da li se čujemo Zorana Mihajlović i da li se čujemo Aleksandre Vučiću, koji si umislio da si Bog?!”, rekao je Ćuta.
Poslao je i poruku Rio Tintu – “Propašće vam svaki dinar koji ste uložili da trujete našu decu”.
“Molim vas da se ne delimo više, na pelcovane i nepelcovane, na gejeve i strejtere… u ovome smo zajedno, svi zajedno ljudi, živela Srbija”, rekao je on.
Okupljenima se obraća Cane iz Patribrejkersa.
“Moja savest i ljubav prema zemlji me tera da kažem da smo u velikom bedaku. Zbog neke provozije i vizije, mi postajemo građani drugog reda. Bez vode nema slobode, a ona se truje non stop. Bez zemlje nema hrane, bez vazduha nema života. Hoću da vas podsetim da to sve odlazi od nas zbog nekog profita i neke nesvesnosti. Seče se grana na kojoj sedimo. Ovo nema veze sa politikom, to ima više veze sa opstankom čoveka na ovim prostorima, sa generacijama koje dolaze posle nas”, rekao je on.
“Kukavičluk poručuje da neko o nama odlučuje, a to nije tačno. Mi odlučujemo o ovoj zemlji. Nemamo drugu zemlju. Ovo je naša dimenzija”, dodao je on.
“Nemojmo da dozvolimo da nam se deca rađaju bolesna i da nam kradu zemlju. Ovo je naša zemlja, jedina koju imamo”, zaključio je on.
Plato od Skupštine Srbije, preko Pionirskog parka do Skupštine grada i Predsedništva, je potpuno pun.
U skladu sa ekološkom idejom Protest upečatljivo je da nema đubreta po parku i ulici.
Na trafiku prekoputa Skupštine popeo se deminstrant sa maskom pacova, obučen u svečano odelo.
Ildiko Erdei na protest je, kako kaže, došla da brani osnovna prava – prava na vazduh i vodu. “Žalosno je to što treba da branimo ono što treba da nam je zagarantovano”, kaže Erdei. Čini joj se da protedti poput “Ekološkog ustanka’ neće biti dovoljni, ali da su neophodni.
Okupljenima se obraća i Biljana Stojković profesorka Biološkog fakulteta.
“Ovde smo da pokažemo ovima što se se predozirali vlašću da nešto ipak ne može. Za nas je život, a za njih je profit. Ne može tako” , rekla je ona.
Skup su došli da podrže i aktivisti iz Bosne i Hercegovine.
Zahtevi demonstranata obuhvataju sve veče probleme životne sredini u Srbiji i njenoh prestonici – od mini hidroelektrana, preko očuvanja Košutnjaka i Makiša, do projekta Rio Tinto.
Aktivisti traže brisanje svih malih hidroelektrana na celoj teritoriji Srbije. Novim Prostornim planom i novim Zakonom o energenici, koji je pred usvajanjem i najavljuje ga resorna ministraka Zorana Mihajlović, predviđeno je brisanje malih hidroelektrana iz zaštićenih područja. Demonstranti poručuju: Nema zaštićenih i nezaštićenih područja, nema zaštićenih i nezaštićenih reka.
Na protestu su istaknuti i ekološki problemi glavnog grada.
Zahtev je i stavljanje van snage svih planskih akata kada je u pitanju gradnja na vodoizvorištu Makiš, jer ćemo, upozoravaju aktivisti, ostati bez vode. Isto važi i za gradnju na Košutnjaku, jer ćemo ostati bez pluća.
Ka zahtev izdvaja se savremene tehnologije za prečišćavanje vazduha. To bi trebalo da obezbede svi najveći zagađivači.
Sa protesta se traži i skidanje oznake tajnosti sa svih sporazuma i ugovora, kada je u pitanju projekat „Jadar“ Rio Tinto.
Organizacija protesta sledi nakon više apela i poziva upućenih Vladi da se razgovara i rešavaju brojni ekološki prpblemi. Ćuta tvrdi da na te apele niko nije reagovao i da je zbog toga “Ekološki ustanak” jedini odgovor.
Podršku “Ekološkom ustanku” najavili su i frilenseri iz Udruženja radnika na internetu, koji već danima “kampuju” ispred Skupštine, tražeći pravedno, a ne retraktive oporezivanje.
Pokret Odbranimo reke Stare planine osnovan je kako bi sačuvao reke od mini hidroelektrana koje utiču na živi svet i menjaju vodotokove. Proteklog leta u selu Rakita stotine aktivista branilo je tamošnju reku i onesposobilo cevi koje je postavio investitor. Aktivizam tog loklanog pokreta proširio se na celu zemlju i na sve veće probleme životne sredine u Srbiji, pa su zarad očuvanja vode, vazdzha i zemlje više puta organizovali proteste i okupljanja u prestonici.
U Beogradu je, ispred Skupštine Srbije, počeo protest pod sloganom “Ekološki ustanak”. U organizaciji skupa učestvuju brojni ekološki, građanski pokreti koji traže zaštitu prava na zdrav vazduh, vodu i zemlju. Organizatori upućuju apel da se poštuju epidemiološke mere.