Građani se povereniku najviše žale na banke i MUP, kome se žaliti na Gugl

U 2021. godini povereniku je stiglo 200 pritužbi na obradu ličnih podataka, a najveći deo odnosio se na banke i na MUP. Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinković kaže za RTS da prošle godine nije bilo mnogo pritužbi na zdravstveni sistem. Otkriva i gde i kome možemo da se žalimo ukoliko želimo da neki naš sadržaj na Guglu bude uklonjen.

Na Dan zaštite podataka o ličnosti, koji se obeležava 28. januara, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinković kaže za RTS da je prošlu godinu, u odnosu na 2020., obeležilo vraćanje u normalno stanje kada je reč o obradi podataka.

„Jedan od bitnih segmenata je vršenje inspekcijskog nadzora. Godine 2020. radili smom suženim kapacitetom, zbog vanredne situacije, a prošle godine smo se vratili na klasičan vid nadzora, terenski nadzor“, rekao je Marinković.

Reč je, dodaje, o nadzoru nad radom organa vlasti – ministarstava, javnih preduzeća, lokalnih samouprava, ali i u privatnoj sferi (kompanije, banke, osiguravajuća društva…).

Zarad efikasnije zaštite, u toku je izrada nove Strategije o zaštiti podataka o ličnosti, koja bi trebalo da donese važne novine u ovoj oblasti.

„Taj posao vode vlada, poverenik i Ministarstvo pravde, uključena su relevantna ministarstva i drugi subjekti, čak i nevladin sektor. Strategija bi trebalo da donese izmene i dopune zakona o zaštiti podataka o ličnosti, jer on ima neke nedostatke koje treba otkloniti, kao i to da svi zakoni budu usklađeni sa tim; da se donesu zakoni koji nedostaju – kao što je zakon o obradi podataka putem video nadzora, o obradi biometrijskih podataka…“, rekao je poverenik.

Ističe da se velika pažnja mora posvetiti i obuci građana, kako bi što veći broj ljudi znao kako da štiti svoje podatke. Važno je, napominje, i da deca i omladina na najbolji mogući način nauče šta su lični podaci, kako i zašto da ih štite i kome da se obrate ako su njihovi podaci ugroženi.

„Tako što će zaštita podataka biti uvrštena u nastavno-naučne programe, u ovkviru postojećih predmeta u školama. Kroz obrazovni program deca nauče osnovne pojmove i mnogo više i konkretnije o tome, a treba raditi i sa roditeljima, jer ne znaju ni oni dovoljno kako da štite ni svoje a ni lične podatke svoje dece“, rekao je poverenik i dodao da bi na taj način edukacija dece bila na dva koloseka.

Prošle godine 200 pritužbi 

Izneo je podatak da je u 2021. godini stiglo 200 pritužbi na obradu podataka, a da su se one najčešće odnosile na banke i MUP.

„Građani su od banaka tražili da im se dostave podaci, a oni na to imaju pravo, o svojim kreditima koji su odavno istekli i isplaćeni. Banke nisu imale sluha i mi smo nalagali da se ti podaci dostave. Što se tiče MUP-a, pojedini građani protiv kojih je pre 10-20 godina podneta krivična prijava, ali nikada nisu procesuirani, tražili su brisanje iz evidencija MUP-a jer i dan-danas snose posledice zbog toga“, objašnjava poverenik.

Ističe da ove godine nije bilo previše narušavanja prava na zaštitu ličnih podataka u zdravstvenom sistemu.

„Zdravstvene ustanove su u principu shvatile da treba da štite te podatke, koji spadaju u posebno osetljive podatke… Bilo je nešto prigovora, ali štićeni su podaci“, kaže poverenik. 

Objašnjava i koji podaci smeju da se iznose u javnost, a koji ne.

„Smeju da se znaju podaci koji ne određuju neko lice – koliko je osoba zaraženo, obolelo, koliko ima vakcinisani. Ne smeju se govoriti ime i prezime, ne smeju se iznositi ni podaci koji bi bili odredivi“, kaže povrenik i to ilustruje primerom iz male sredine, u kojoj bi samim opisom neke osobe, bilo jasno o kome je reč.

Govoreći o zaštiti podataka na internetu, Marinković je podsetio da se zakon o zaštiti podataka odnosi i na strane kompanije koje prikupljaju podatke naših građana, kao na primer društvene mreže i Gugl.

Zato je u maju 2020. godine, Gugl odredio predstavnika za obradu podataka o ličnosti u našoj zemlji.

„Građani mogu da se obrate advokatskoj kancelariji koja je predstavnik Gugla za zaštitu podataka u Srbiji. Spisak svih drugih kompanija koje su odredile predstavnike je na sajtu poverenika. Možete videti ko je predstavnik koje strane kompanije i na koji način da ih kontaktirati. I možete tražiti brisanje tih podataka. Mi smo imali nekoliko slučajeva sa Guglom – neki sadržaji naših sugrađana, koji su godinama pokušavali da to uklone sa interneta, sada su uspešno uklonjeni od kada postoji predstavnik u Srbiji“, rekao je poverenik.

U 2021. godini povereniku je stiglo 200 pritužbi na obradu ličnih podataka, a najveći deo odnosio se na banke i na MUP. Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinković kaže za RTS da prošle godine nije bilo mnogo pritužbi na zdravstveni sistem. Otkriva i gde i kome možemo da se žalimo ukoliko želimo da neki naš sadržaj na Guglu bude uklonjen.