• Poštovanje radnih prava u Srbiji – bliža Africi i Aziji, nego Evropi

    Za mnoge radnike u Srbiji radna nedelja ne traje pet, nego više dana. Takođe, umesto predviđenih osam sati dnevno radi se i po deset ili dvanaest sati, ukazuju sindikalci. Zbog toga bi, ističu na Međunarodni praznik rada, radnici u Srbiji trebalo da se vrate u vreme kada je počeo da se praznuje 1. maj i da se ponovo izbore za čuvene tri osmice. Osam sati rada, osam sati odmora i osam sati kulture.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Poštovanje radnih prava u Srbiji – bliža Africi i Aziji, nego Evropi
    Foto: Pixabay

    Još u 19. veku radnici u Americi i Evropi izborili su se za osmočasovno radno vreme. Danas, međutim, u Srbiji ima sve više onih koji dnevno rade mnogo duže. I pored toga, platama teško da mogu da zadovolje osnovne potrebe, a ne da im ostane i za kulturu, kažu u Savezu samostalnih sindikata Srbije.

    „Radna nedelja često nije pet dana, već šest, a nekad i svih sedam. Radnicima se smanjuje broj dana godišnjeg odmora i plaćena odsustva. Često imamo tzv. preraspodelu radnog vremena, pa se prekovremeni i noćni rad ne plaćaju. Sve to su ozbiljna kršenja zakona“, navodi Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije.

    Poslodavci kažu da bi ove primedbe trebalo da budu signal da postoji potreba za socijalnim dijalogom, gde bi se iznele sve sugestije, dileme i izazovi obe strane i našlo kompromisno rešenje u cilju očuvanja radno-socijalnog mira.

    “Sigurno da poslodavac treba ozbiljno da shvati i sa uvažavanjem razmotri sve inicijative i predloge radnika u vezi sa uslovima rada, jer oni direktno utiču na njihovo zadovoljstvo i motivaciju, što se odražava na produktivnost i dugoročni uspeh preduzeća”, navode u Uniji poslodavaca Srbije.

    I predstavnici radnika i predstavnici poslodavaca u Srbiji saglasni su da su se uslovi rada poboljšali u odnosu na pre nekoliko decenija, ali da prostora za unapređenje i dalje ima. Pre svega, kroz izmene zakonske regulative.

    “Cilj vlade, kada je menjan Zakon o radu 2014. godine, bio je da se smanji nezaposlenost u Srbiji, što jeste ispunjeno. Ali, problem je što to ne prati rast plata u tempu koji je očekivan. Strani investitori koji dolaze u Srbiju uglavnom donose tehnologiju koja zahteva manuelni rad. Najčešće je reč o komponentašima koji rade za auto-industriju. Taj rad ne može mnogo da se plati i obično se ugovori potpisuju na ‘minimalac’ ili tek nešto više od minimalne zarade”, kaže Mihajlović.

    „Naravno, da se ne bi napravio veliki jaz između radnika u tim privatnim firmama i u javnom sektoru, nekako su zamrznute plate i u javnom sektoru. Lančana reakcija je bila ne da se poboljšava standard i da plate rastu, nego su se one zadržale na niskom nivou“, dodaje sagovornik RTS-a.

    Sindikati: Sistemsko kršenje prava radnika

    I u Međunarodnoj organizaciji rada smatraju da zakonodavni okvir mora da se modernizuje, posebno imajući u vidu da Zakon o radu nije ozbiljnije menjan poslednjih 20 godina. Ukoliko Srbija želi da se uskladi sa međunarodnim propisima, izmene će morati da pretrpe, između ostalih, i zakoni o štrajku, o mirnom rešavanju radnih sporova, o socio-ekonomskim savetima.

    „Kod nas je najveća nevolja to što je opšta masa radništva podeljena na grupe na koje se odnose različiti radno-pravni režimi. Nivo zaštite radnika u Srbiji nije jednak među tim grupama i to je jedna od većih poteškoća. Kako konsolidovati taj radnički glas, ako se prava radnika razlikuju od grupe do grupe“, kaže Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada u Srbiji.

    „Ne tako davno imali smo situaciju sa tzv. frilenserima koji su u posebnom režimu samozaposlenih radnika. Zakon o radu štiti samo zaposlene, a ne sve radnike u celini i to mora da se promeni u novom Zakonu u radu“, dodaje sagovornik.

    Prema indeksu poštovanja kolektivnih prava, Međunarodna konfederacija sindikata je sve države podelila na pet grupa. Srbija je svrstana u grupu zemalja u kojima postoji sistemsko kršenje prava radnika i to kako kod privatnih poslodavaca, tako i u javnom sektoru.

    „Mi smo i dalje pretežno u društvu afričkih i azijskih zemalja. Bilo je zemalja u okruženju koje su nazadovale, ali uz to nazadovanje došle su do istog nivoa ocene kao i mi. Tu su Severna Makedonija, Rumunija, Grčka, Mađarska, dok ima zemalja, kao što su Hrvatska i Crna Gora, koje su na tom ocenjivanju bolje prošle i gde su radna prava bolje poštovana nego u Srbiji“, objašnajva Protić.

    To, ističe, znači da domaći zakoni nisu na adekvatnom nivou kada su u pitanju međunarodni radni standardi i da njihova primena nije dosledna.

    „Radnici i dalje moraju da se bore za svoja prava. Tekovine 1. maja i stvaranja radnog prava kao grane posledica su decenijskih borbi na ulicama u 19. veku. Naravno, sada nije vreme revolucije gde bi na ulicama trebalo da se borimo za svoja prava, ali ujedinjeni sindikati moraju stalno da podsećaju na potrebu poštovanja radnih prava u što većoj meri“, naglašava sagovornik RTS-a.

    Mišljenja poslodavaca o uslovima rada u Srbiji variraju u zavisnosti od sektora i veličine preduzeća, ali su svi saglasni da nepredvidivost u primeni zakona i birokratija otežavaju poslovanje.

    „Poslovanje, takođe, otežavaju i visoki nameti i takse za koje se tačno ne razume šta im je svrha. Privreda je stava da su troškovi rada visoki, uključujući poreze, doprinose i ostala davanja, te ukazuju da isti utiču na konkurentnost preduzeća”, navode u Uniji poslodavaca Srbije.

    Dodaju i da je nedostatak kvalitetne radne snage ozbiljan problem za većinu delatnosti, zbog čega očekuju adekvatan odgovor u brzoj reformi obrazovnog sistema.

    Srbija sve više zapošljava strance

    Da bi se bar delimično rešio problem nedostatka radne snage, Srbija je prihvatila trend koji je odavno prisutan u razvijenim zemljama i sada zapošljava strance, što po mišljenju sindikalnih predstavnika nije dobro.

    “To će izazivati stagnaciju plata, a naša kvalifikovana radna snaga će i dalje odlaziti iz zemlje“, upozorava Mihajlović.

    Zbog toga je, kaže, potrebna veća podrša domaćim privrednicima.

    „Mi pravimo hale, dajemo podsticaje investitorima da bi zapošljavali ljude, a oni ne donose ozbiljnu tehnologiju. Jednog dana kada im se ne bude isplatilo više da ovde rade, oni će otići i odneti to što su doneli, a nama će ostati prazne hale u kojima se neće raditi i imaćemo višak radne snage“, objšanjava Mihajlović.

    Za poslodavce, zapošljavanje stranaca jedan je od načina da održe svoje poslovanje.

    „Domaći radnici nemaju razloga da strahuju za svoja radna mesta, jer je deficit toliko veliki da nije realno očekivati da bilo čije radno mesto bude ugroženo dolaskom stranaca”, navode u Uniji poslodavaca Srbije.

    I ovog 1. maja žene u svetu, ali i u Srbiji su za isti posao manje plaćene od muškaraca. Da bi se to promenilo potrebno je dosledno sprovoditi međunarodne standarde i zakonske regulative koje zabranjuju diskriminaciju na osnovu pola.

    Takođe, u narednom periodu mora se raditi na unapređenju svesti o važnosti rodne ravnopravnosti. Potrebno je pružiti podršku ženama u razvoju karijere i napretku na radnom mestu, kao i u razvoju sopstvene biznis ideje. Uz to, neophodno je da se obezbedi transparentnost u procesu zapošljavanja i proceni vrednosti posla.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Motociklisti sve bahatiji na putevima

    Sezona dvotočkaša je uveliko počela, a sa njom i talas crnih vesti sa puteva Srbije. Samo proteklog vikenda na našim putevima život su izgubila dvojica mladih motociklista, a to je samo nastavak […]