Simović: Odluka Vrhovnog suda zaposlene u prosveti gura dublje u siromaštvo

„Koncept te minimalne potrošačke korpe je izuzetno loš, a ovaj minimalac ne dobacuje ni do visine te korpe. Njome je, podsećam vas, predviđeno da tročlana porodica mesečno za ishranu ima na raspolaganju 20.000 dinara, a 128 dinara za obrazovanje i 1.500 dinara za zadravstvo, na primer. Zato se zalažemo za koncept plate za život. Jer koncept minimalne potoršačke korpe nije dobar“, pojašnjava sagovornik N1.

Komentarišući najavu da bi minimalac morao za iduću godinu da poraste na 40.000 dinara, on kaže da da to ne dobacuje ni do postojeće korpe – koja će do tada sigurno porasti.

Govoreći o odluci – zaključku Vrhovnog kasacionog suda, on navodi da je sud izigrao zakon.

„VKS je 2020. izneo stav da topli obrok i regres ne ulaze u minimalnu zaradu zaposlenih u školama koji rade za minimalac. Da bi sada, pretpostavljamo pod pritiskom države i Ministarstva prosvete jer se ništa u međuvremenu od propisa nije promenilo  – doneli potpuno suprotnu odluku – da su ove naknade sadržane u minimalcu„, objašnjava Vladimir Simović.

On ističe da pretpostavlja da bi više hiljada tužbi za naknadu toplog obroka i regresa, koliko je u međuvremenu pokrenuto, bio veliki teret za državu.

„Sada imamo promenu, ti ljudi će izgubiti svoje parnice i moraće da plate sudske troškove. A oni su već sada socijalno ugroženi. Mislim da nam sleduje socijalna katastrofa – da će ljudi i zbog ovoga ostajati bez krova nad glavnom, jer neće imati para za sudske troškove“, naveo je Simović. 

Nada se, dodaje, da će sindikati stati uz zaposlene.

„Jedina nam je nada sindikalna solidarnost. Tražili smo da država podigne zarade ljudi u prosveti i da omogući ljudima da izadju iz siromaštva. Slede pregovori o minimalnoj zaradi koji treba da se okončaju do 15. septembra, i da se ustanovi iznos minimalca za 2023. Pratićemo šta rade sindikati. Bez obzira koliko ljudi na pomen sindikata prevrću očima, sindikat je jedina odstupnica i jedni način borbe za bolje uslove rada danas“, zaključuje Vladimir Simović.

Plata za život

U junu ove godine tri sindikata i osamnaest organizacija potpisalo je Deklaraciju o plati za život.

„Naš zajednički cilj je zaštita prava radnika i radnica na pravičnu naknadu za uloženi rad, jer živeti od svog rada je civilizacijski standard. Zbog toga osećamo odgovornost da reagujemo na poslednju odluku Vrhovnog kasacionog suda kojom se obezvređuje ionako mala minimalna zarada ljudi zaposlenih u prosveti“, naveo je ranije danas Centar za politike emancipacije.

CPE podseća da je Vrhovni kasacioni sud 2020. godine izneo stav da topli obrok i regres ne ulaze u minimalnu zaradu zaposlenih u školama.

Iako je, kako se ističe, godinama unazad sudska praksa bila jednoglasna, presuđujući u korist zaposlenih kojima nisu bili isplaćivani topli obrok i regres, ove godine VKS je svoj stav preinačio.

„Na osnovu čega je VKS, nakon dve godine, doneo dijametralno suprotnu odluku, iako se u međuvremenu nijedan relevantni zakon nije promenio? Osnovano možemo da sumnjamo da je odluka doneta pod pritiskom države, jer je u međuvremenu pokrenuto na hiljade sudskih sporova u kojima su radnici i radnice zaposleni u prosveti, koji primaju minimalnu zaradu, tvrdili da im je uskraćeno pravo na regres za godišnji odmor i naknadu za topli obrok“, navodi CPE.

U saopštenju se ističe da novi stav VKS ljude kojima postupak još uvek nije završen u poslednjem stepenu dovodi u situaciju da će morati da plate sve sudske troškove, iako su u momentu podnošenja tužbe krenuli od pretpostavke pravne sigurnosti, jer su tužili na osnovu važećih propisa i sudske prakse.

„Time, pored pravne nesigurnosti, sigurno klizimo i u dalju socijalnu katastrofu koja, potencijalno, brojne porodice može suočiti sa izvršiteljima ukoliko ne budu mogli da plate nagomilane troškove suda“, navodi CPE.

VKS u novoj presudi obrazlaže da se na kategoriju zaposlenih u prosveti, o čijim pravima se odlučivalo, primenjuje Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, kojim je predviđeno da koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Ipak, ovaj zakon ne sadrži odredbe o minimalnoj zaradi. To bi moralo da znači da se u ovom slučaju primenjuju pravila o minimalnoj zaradi iz Zakona o radu.

Član 111 Zakona o radu definiše da zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu. Isti član propisuje i da zaposleni koji prima minimalnu zaradu, ima pravo na uvećanu zaradu iz člana 108. ovog zakona, na naknadu troškova i druga primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa zakonom.

„Ovo je važno jer pokazuje da minimalna zarada nije konačna zarada koju može primiti zaposleni. Ona mora biti uvećana po onim osnovama po kojima se uvećava svaka zarada – prekovremeni rad, rad noću, minuli rad, rad neradnim danima ili praznikom“, navodi se u saopštenju.

Član 118 Zakona o radu propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu troškova koji nisu deo zarade, a u koje spadaju i topli obrok i regres.

„Kao da minimalna zarada već sama po sebi nije problematična, jer održava porodice zaposlenih ispod granice siromaštva, odlukom VKS zaposleni u prosveti bivaju gurnuti dublje u siromaštvo. Umesto da država čini sve kako bi ljudima omogućila dostojanstvene zarade mi se nalazimo u situaciji da će potencijalno svi zaposleni u javnom sektoru koji rade za minimalnu zaradu biti uskraćeni prava na regres i topli obrok. Pitanje je da li će se uskraćivanje tu zaustaviti ili će uskoro na red doći i druge stavke iz člana 118 Zakona o radu – naknada za prevoz, naknada za službeni put i naknada smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu“, stoji u saopštenju.

Ova organizacija od države zahteva da podigne zarade zaposlenih u prosveti i omogući njima i njihovim porodicama izlazak iz siromaštva i zadovoljenje socijalnih i egzistencijalnih potreba.