Toplane digle račune za grejanje i do 35 odsto, kupljena tek trećina potrebnog mazuta za zimu

Dosad je 14 lokalnih samouprava u Srbiji toplanama odobrilo poskupljenje cene centralnog grejanja, a postoji mogućnost da takvu dozvolu dobije njih još tridesetak što će povećati izdatke u kućnom budžetu građana koji koriste daljinski sistem grejanja.

U nekim opštinama građani će za centralno grejanje morati da plaćaju i 35 odsto više nego što je to dosad bio slučaj.

Stručna javnost ocenjuje da će tako nešto biti veliki udar na potrošače te da bi zbog vanredne situacije usled globalne energetske krize, ove grejne sezone država trebalo da subvencioniše račune građana za centralno grejanje.

Direktor poslovnog udruženja “Toplane Srbije” Dejan Stojanović kaže za Danas da u našoj zemlji postoji ukupno 60 toplana od kojih samo njih 13 pred nastupajuću grejnu sezonu nije podnelo zahtev za poskupljenje centralnog grejanja.

– Različiti su iznosi koje su toplane zatražile kao povećanje cene svojih usluga i oni su u rasponu od dva do 35 odsto. Dosad je odobreno da do poskupljenja dođe u 13 lokalnih samouprava, a da li će ga biti i u drugim odlučiće njihova rukovodstva. Ono što je izvesno je da će sve toplane dočekati grejnu sezonu potpuno spremne. U slučaju da bude hladnih dana toplane će od 1. oktobra biti u mogućnosti, nakon što će u svima dotad biti završene remontne radnje, da snabdevaju domaćinstva koja su priključena na daljinski sistem grejanja – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da će sve toplane, bez obzira što se nalazimo u energetskoj krizi, zagrevati objekte u kojima se nalaze potrošači preporučenom temperaturom koja iznosi između 19 do 21 stepen Celzijusa.

– To znači da u stanovima temperatura ni u jednom trenutku neće biti ispod 19 stepeni, odnosno ispod preporučene temperature. Ako bi se to desilo potrošači bi se dogrevali na struju i onda ne bi mogao da se sprovede planirani proces štednje električne energije. S druge strane neće biti, baš zarad uštede energije, ni takozvanog pregrevanja odnosno temperatura u stanovima neće biti veća od 21 stepena, kao što je ranije umelo da se događa – naglašava Stojanović.

Prema njegovim rečima, svako smanjenje temperature za jedan stepen rezultira smanjenjem potrošnje energenata za šest odsto. To znači da će ako se zna da toplane u Srbiji tokom grejne sezone potroše 600 miliona kubnih metara prirodnog gasa, ušteda biti 36 miliona kubnih metara.

Iako predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da u ovom trenutku nedostaje čak 30.000 tona mazuta i za to okrivljuje “neodgovorne ljude u lokalnim samoupravama” prvi čovek udruženja „Toplane Srbije“ tvrdi nešto sasvim suprotno a to je da su „toplane u fazi nabavke mazuta“ i da će ga biti dovoljno. Na pitanje kako komentariše izrečene kritike Stojanović kaže da se „proces nabavke i skladištenja mazuta odvija sukcesivno“. Drugim rečima, kako kaže, kad se potroše uskladištene količine biće naručene nove na osnovu ugovora koji će biti sklopljeni sa snabdevačem.

Postavlja se pitanje pak šta će toplane raditi ako iz nekog razloga ne budu mogle da nabave dodatne a potrebne količine mazuta primera radi u januaru zbog toga što ga niko neće hteti da ga proda, ili hoće ali po „paprenoj“ ceni, pojavi se problem sa transportom i tako dalje. Shodno tome, ako se pokaže da je ipak u pravu predsednik, a ne direktor “Toplana Srbije” mesec dana pre zvaničnog početka grejne sezone, što je 15. oktobar, to će svakako predstavljati veliki problem.

Naime, ukupna potrošnja svih toplana u Srbiji tokom sezone je oko 45.000 tona mazuta, a sudeći po Vučićevoj tvrdnji dosad je nabavljena svega jedna trećina potrebnih količina.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović kaže za Danas da bi ove grejne sezone država morala da zaštiti potrošače i smanji njihove troškove koji će nastati povećanjem cena centralnog grejanja.

– To se efikasno može uraditi na dva načina. Prvi je da se pojedinačno i temeljno razmatra svaki zahtev za poskupljenje daljinskog grejanja. Odobravati ga treba samo u slučajevima kada su zahtevi toplana za korekcijom cene opravdani. Drugi način za pomoć je taj da ove sezone država subvencioniše račune za toplotnu energiju. Za razliku od struje, građani ne mogu da štede toplotnu energiju i nadležni bi tu trebalo da priteknu u pomoć. Način za to je subvencionisanje cene.  Da bi to učinila morala bi dodatno da se zaduži ali bi se tako sprečio novi inflatorni udar – naglašava Pavlović.

Od 60 daljinskih sistema za grejanje u Srbiji njih 36 je na gas ali 16 gasnih toplana nema mogućnost prelaska na neko drugo pogonsko gorivo. Drugim rečima, upravo zbog toga je veoma je bitno da se za tih 16 toplana obezbede dovoljne količine prirodnog gasa.