Tržište rada pred novim izazovima: Koji poslovi će biti najtraženiji u 2024. godini, a koji najplaćeniji?

Ekonomisti kažu da su definitivno u ovom trenutku svi zanati izuzetno traženi, kao i haj-tek zanimanja koja odgovaraju novom razvoju na tržištu.

„Čekaju nas potpuno drugačiji izazovi u odnosu na one koje smo imali pre 10 godina na tržištu rada. Moć se u velikoj meri poremila ka zaposlenima“, rekao je za Euronews Srbija ekonomista Aleksandar Stevanović.

On kaže da će još neko vreme sve što ima veze sa informacionim tehnologijama biti traženo, ali da će ono najprostije programiranje možda uskoro početi da odumire jer će ga zameniti veštačka inteligencija.

„I u 2024. kao i u narednim godinama tražiće se visoko kvalifikovani ljudi koji znaju da odgovore na izazove kako kompanija, tako i javnog sektora takođe“, rekao je Stevanović.

Miloš Turinski iz Infostuda kaže za Euronews Srbija da je u Srbiji ogroman deficit zanatlija svih profila, počev od od oblasti građevinarstva do ugostiteljstva.

„Od tesara, automehaničara, kuvara i konobara, pa čak i frizera, to su sve pozicije koje nam nedostaju u jako velikoj meri. Sigurno je da će potražnja za takvim poslovima biti još izraženija i u 2024. godine, čak i u narednim godinama“, rekao je on.

Deficit radne snage je problem već nekoliko godina, a Turinski kaže da uz to zanatsko polje, ono gde će sigurno biti posla i bez obzira na krizu koja je zadesila to tražište, jesu poslovi u IT sektoru.

On kaže da će ti kadrovi biti izuzetno traženi i u 2024, s obzirom na to da je IT i prethodnih godina bilo deficitarno polje i da su nedostajali programeri, kao i da će to pogotovo biti vidljivo sa razvojem veštačke inteligencije.

„Biće potrebni i novi programeri u smislu nekog ko će se baviti upravo razvojem veštačke inteligencije koja je uzela maha u poslednjih godinu, godinu i po dana“, rekao je Turinski.

Ko će još lako naći posao?

Kao i u zapadnoj Evropi, i u Srbiji su traženi mašinski i elektroinženjeri.

„Ono što će nam nedostajati, a to je ono što nedostaje na svim pozicijama u zapadnoj Evropi, pa tako se to odražava i kod nas, jesu mašinski i elektroinženjeri, koji sigurno po završetku svog školovanja mogu i te kako lako da nađu posao“, rekao je Turinski.
Što se tiče svih ostalih pozicija, Turinski navodi da je činjenica da uvek nedostaju prodavci, pa će i oni biti među najtraženijim radnicima.

On kaže da su prodavci, odnosno trgovci na tražištu rada najtraženiji u smislu i ponude od strane poslodavaca, a sa druge strane potraženje od strane kandidata.

„Međutim, u ovom polju je jako velika i izražena fluktuacija. Dakle, radnici su ovde i te kako skloni promeni posla, traže boljeg poslodavca u smislu i na prvom mestu svakako visine zarade, a sa druge strane i ostalih radnih uslova“, kaže Turinski.

Koliko će porasti zarade?

Zbog deficita radne snage, postavlja se pitanje i da li će plate u 2024. godini biti veće.

Turinski kaže da su baš zbog velikog deficita radne snage, poslodavci primorani da se bore za sav preostali kadar na tržištu Srbije upravo time što se znatno podižu zarade, navodeći da je pomak u tom smislu učinjen kod zanatlija.
On, međutim, navodi da nisu svi poslodavci u mogućnosti da finanijski isprate te trendove.

„Tako imate pojedinačno jake, finansijski stabilne poslodavce koji mogu da ponude zaista visoke zarade i čak imamo situaciju da se, na primer, za električare nudi početna zarada od 150.000 dinara. Za vodoinstalatere smo imali sada platu od 2.000 evra i mogućnost stanovanja ukoliko nisu iz Beograda. Kad pričamo o celom tom zanatskom segmentu, zarade su iznad 1.000 ili 1.500 evra“, rekao je Turinski.

On dodaje da poslodavci za vozače C i D kategorije nude platu od 180.000 dinara.

„Imali smo primer da jedan poslodavac nudi zaradu od 350.000 dinara za vozače. To je ta borba na tržištu rada jer na neki način moraju da privuki kandidate, odnosno ljude koji su i dalje na tržištu rada, da ih malo stimulišu da promene postojeći posao u potrazi za nekim novim“, navodi Turinski.

Sa druge strane, kako kaže Turinski, u trgovini i prodaji najmanja su povećanja zarada i zato je velika fluktuacija radnika jer oni menjaju posao za 5.000 ili 10.000 dinara veću zaradu.

„Borba“ za kadrovima je i u IT svetu, s tim što su radni uslovi tu malo drugačiji.

„Kad pričamo o IT sektoru, prosek je negde oko 1.700 evra, ali baš zato što ih ima malo, plate znaju da idu drastično iznad toga“, navodi Turinski.

Da će plate defnitivno rasti zbog problema sa radnom snagom smatra Stevanović.

„Mi smo ušli u tu fazu kada plate u Srbiji rastu mnogo brže od rasta produktivnost i to će verovatno potrajati još neko vreme. Kao što mi nismo bili toliko neproduktivna zemlja kada smo imali male plate, tako nam ni sada nije toliko porasla produktivnost“, rekao je on.

Stevanović navodi da se može reći da je trenutno odnos plate i prosečne produktivnosti u Srbiji na približno istom nivou kao kod zemalja koje su na sličnom nivou razvoja.

„Još neko neko vreme će nam plate u Srbiji prosečno rasti ubrzano, ali u nekom momentu će jednostavno zahtevi biznisa biti takvi da će plate usporiti i da će se možda i neka trenutno preplaćena zanimanja rešavati uvozom radne snage. Hrvatska to sada upravo rešava masovnim uvozom, ne mogu drugačije“, kaže Stevanović.

Da privreda trpi zbog nedostatka kadrova smatra počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

On kaže da je nema dovoljno zanatlija i da zato plate rastu.

Kad nema dovoljno kadrova, navodi Atanacković, onda su plate „iznad neke logike“.

„Ispada da se sada više isplati da budeš vodoinstalater nego inženjer. Apsurdno je da, recimo, hirurg koji radi negde u zdravstvenoj ustanovi ima manju zaradu od vodoinstalatera ili keramičara. Znači, njih nema dovoljno i onda su u situaciji da traže koliko god mogu da realizuju“, rekao je Atanacković.