Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da da je problematična upotreba društvenih mreža u porastu među decom u Evropi, kao i da postoji opasnost da razviju zavisnost od onlajn igranja.
Australija planira da do kraja ove godine usvoji nove zakone koji će onemogućiti deci korišćenje društvenih mreža zbog rizika koje one imaju po njihovo telesno i mentalno zdravlje.
Koliko puta vam se dogodilo da sa svojim prijateljima razgovarate o nekim stvarima ili proizvodima na mobilnom telefonu, koje ranije niste tražili na mreži, da biste ubrzo nakon toga videli reklame vezane za te proizvode.
TikTok, jedna od najpopularnijih aplikacija na svetu, sve se češće vezuje za brojne incidente pa čak i tragedije koji uključuju decu. Borba za lajkom i pregledom vremenom je postala ozbiljnija. Sumnja se da se zbog izazova na TikToku dogodila još jedna tragedija u kojoj je nastradao petnaestogodišnjak.
Bliži se početak školske godine. Deca su na raspustu većinom bila u zoni komfora, kada im se neretko dozvoljava da koriste telefone, tablete i računare češće nego inače. Prema evropskom istraživanju, rađenom pre dve godine, Srbija prednjači po broju dece mlađe od 13 godina na društvenim mrežama.
Dejtovanje, gosting, bredkrambing, submarining ili podmorničenje samo su neki od izraza koji se mogu čuti kada mladi danas govore o romantičnim vezama. Termini uglavnom nerazumljivi starijima, od kojih su mnogi sa drugih krajeva sveta, postali su svakodnevica za mlade i okvir kojim definišu i određuju pravila i uslove modernog „dejtovanja“.
Srbiju je nedavno pogodila tužna vest o mladiću (17) koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći, tako što je pao sa krova automobila u pokretu, a vozilo ga je maloletnik. Nažalost, ovo je još jedan u seriji rizičnih postupaka sa tragičnim ishodom koji prati trend na društvenim mrežamama.
Da li ste čuli za termin spoting? Ukoliko izdvajate značajan deo svog dana na društvene mreže, sigurno ste makar jednom, listajući početnu stranu na Instagramu ili Fejsbuku, ugledali video snimak skupog automobila ili luksuzno odevene žene u čijem je opisu naznačeno da su uočeni, recimo, tad i tad na Vračaru Jednostavnije rečeno, „spoting“ je trend u kojem neka osoba objavljuje fotografije ili video snimak nekoga ili nečega na internetu, tražeći ili deleći više informacija o tome. Deluje bezazleno ali posledice mogu biti značajne, posebno kada se koriste u malicioznom kontekstu.
Učestalo korišćenje društvenih mreža sve više dovodi do digitalne demencije i deficita pažnje, kao i do depresivnog sentimenta i krize identiteta izazvane socijalnim pritiscima.
Koordinatorka Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu Emina Beković podsetila je da na internetu vreba jako puno opasnosti – od pedofilije, preko zloupotrebe fotografija i vršnjačkog nasilja do sekstinga i naglasila da im se deca svakodnevno javljaju sa problemima što je, kako je ocenila, na neki način uspeh, jer znaju da prepoznaju problem i koga da pozovu.
Roditelji često nisu svesni opasnosti koja preti postavljanjem slika dece na društvenim mrežama, poručuje klinički psiholog dr Dušan Vuković. Ističe i da 80 slučajeva zlostavljanja dece ne bude prijavljeno, ali da se deca bore sa teškim posledicama. Nažalost, roditelji uglavnom tek na osnovu posledica vide da je njihovo dete žrtva. Zbog toga, naglašava, najvažnije je da decu naučimo šta je zdrava seksualnost.
Svaka generacija u istoriji imala je svoj žargon, ali od pojave interneta, prešao je jezičke barijere i postao globalni. Na društvenim mrežama oduvek je bilo skraćenica, kojima su se mladi služili, kako bi svoje dopisivanje sa prijateljima učinili efikasnijim, ali su vremenom postale svetsko sredstvo sporazumevanja, pa će vaše „LOL“ (odnosno, „Laughing Out Loud“ ili „smejanje naglas“) podjednako razumeti i Englez, Azerbejdžanac i Indonežanin.
Mladima je danas uobičajeno da svoje uspehe i neuspehe dokumentuju na internetu čime ostavljaju digitalni trag koji ih prati sa platforme na platformu tokom godina.
Mišljenje da je prekomerna upotreba društvenih mreža štetna je ustaljeno i potvrđeno, pa ostaje nejasno zašto je deci dozovljen neograničen pristup istim i to bez roditeljskog nadzora. Nijedna promena, pogotovo nagla, nije laka, ali generacije rođene i odrasle u virtuelnom svetu 21. veka bi trebalo podsticati da se „odviknu“ od društvenih mreža.
Popularnost društvenih mreža raste neprekidno, a zvanična evropska statistika je potvrdila da 59 odsto stanovništva EU koristi mreže poput „Fejsbuka”, „Iksa”, „Instagrama”, „Snepčeta” i „Tiktoka”. Prema ovim zvaničnim podacima, u prošloj godini je, dakle, više od polovine populacije napravilo korisnički profil, objavilo poruke ili obavljalo neke druge aktivnosti na društvenim mrežama.
Nekoliko prevaranata koji nude nepostojeće ili tuđe apartmane u Grčkoj trenutno vrebaju žrtve na društvenim mrežama. Uzimaju depozit od 100 do čak 500 evra, a posle se više ne javljaju, upozorava portal „Grčka info“. Građani koji su prevareni teško mogu da dobiju nazad novac koji su uplatili, kažu u Juti i ističu da se prevare događaju ne samo kod jeftinih već i kod skupih aranžmana.
Rezultati novog istraživanja sprovedenog kako bi se uvidele razmere zloupotreba i uhođenja u digitalnom svetu pokazuju da je malo više od petine ispitanika u Srbiji, njih 21 odsto, iskusilo neki oblik uhođenja na internetu od osobe sa kojom je počelo da se zabavlja.
Žrtve mlađe od 20 godina izgubile su neverovatnih 200 miliona evra samo u 2022. godini.
Tinejdžerke u dve osnovne škole na Novom Beogradu, ali i njihove nastavnice bile su žrtve korišćenja posebnog programa. Zahvaljujući roditeljima devojaka, policija je ušla u trag onima koji su zloupotrebljavali slike i snimke i širili pornografski sadržaj. Kako saznaje Beogradska hronika, u pitanju su 13-godišnjaci.
Najave samoubistava sve češće se mogu videti na društvenim mrežama. Stručnjaci kažu da je to zapravo poziv za pomoć i da treba reagovati – razgovarati sa osobama u problemu, pozvati Centar za prevenciju suicida, ali i alarmirati policiju i Hitnu pomoć.
