U Srbiju dolazi sve više radnika iz raznih krajeva sveta. Prema podacima Nacionalne službe za zapošavanje, od januara do 10. oktobra izdato je 16.124 dozvole za rad stranim državljanima.
Od uspostavljanja portala za strance 1. februara, kojim je omogućeno podnošenje zahteva za Jedinstvenu dozvolu za boravak i rad stranih državljana u Srbiji, odobreno je ukupno 26.792 zahteva.
Naši radnici u inostranstvu, a strani radnici kod nas – ovo je šablon koji je sve prisutniji poslednjih godina u Srbiji. Iz Srbije je na radu u inostranstvu više od 300.000 ljudi, pokazuju procene Republičkog zavoda za statistiku. Pored toga stanovništvo Srbije je sve starije i sve je manje radne snage, brojna zanimanja su deficitarna, pa su mnogi poslodavci pribegli zapošljavanju radnika iz inostranstva.
Inspektori kažu da su to pre svega mladi ljudi, najčešće nekvalifikovani ili do srednjeg nivoa stručne spreme. Ima i zaposlenih, ali s neredovnom platom, pa su tada i nešto stariji. Među radnicima „na crno“ su neretko i korisnici novčanih naknada, socijalne pomoći, raznih državnih davanja.
Beograd je na 159. mestu na listi najskupljih gradova za život stranih radnika, pokazalo je istraživanje američke konsultantske kompanije „Mercers“. Troškovi života su poskupeli, jer se naša prestonica prošle godine nalazila na 175. mestu. Jedan od najjeftinijih gradova u regionu je Skoplje, dok je najskuplji grad za život stranih radnika Tirana, koja je sa 153. mesta ove godine dospela na 100. poziciju.
U Srbiji ima oko 10.000 indijskih radnika.
Od februara su pojednostavljne procedure za zapošljavanje stranaca uz jedinstvenu radno-boravišnu dozvolu koju izdaje policija. Pristup tražištu rada olakšan je i izbeglicama i azilantima. Ta novina ne bi trebalo da plaši domaću radnu snagu, ocenjuju upućeni jer je na godišnjem nivou broj izbeglica sa odobrenim azilom jednocifren.
Ministarstvo rada iniciralo je formiranje liste deficitarnih zanimanja koja bi omogućila da se radnici struka koje nedostaju u brojnim sektorima lakše „uvoze“ iz inostranstva. Uz već hroničan manjak vozača, nedostatak kadrova u Srbiji posebno je izražen i u građevinarstvu i medicini, navode iz Unije poslodavaca Srbije.
Puna primena izmena Zakona o zapošljavanju stranaca je počela 1. februara. Srbija će u narednih godinu do dve dobiti prvu preciznu listu deficitarnih zanimanja. Stručnjaci kažu da je fokus države pogrešan i da je politika niskih zarada dovela do toga da smo ostali bez kvalifikovane radne snage.
Primena Zakona o zapošljavanju stranaca zakočila je prvog dana primene jer juče nije bio na raspolaganju jedinstveni portal preko koga se mogla istovremeno zatražiti radna i boravišna dozvola, preneo je Forbs Srbija.
Od 2020. godine broj stranih radnika u Srbiji je udvostručen. Nacionalna služba za zapošljavanje izdala je prošle godine preko 52.000 radnih dozvola, što je 17.000 više nego 2022. Građevinci, dostavljači i vozači u Srbiji sve ćešće su iz Nepala, Indije, Pakistana i Šri Lanke tako da se postavlja pitanje koliko im nepoznavanje srpskog jezika stvara prepreku u radu i kako je prevazilaze.
Od 2020. godine broj stranih radnika u Srbiji je udvostručen. Nacionalna služba za zapošljavanje izdala je prošle godine preko 52.000 radnih dozvola, što je 17.000 više nego 2022. Građevinci, dostavljači i vozači u Srbiji sve ćešće su iz Nepala, Indije, Pakistana i Šri Lanke tako da se postavlja pitanje koliko im nepoznavanje srpskog jezika stvara prepreku u radu i kako je prevazilaze.
Reprezentativni sindikati u Srbiji nemaju jedinstven stav oko zapošljavanja stranih radnika – u Savezu samostalnih sindikata Srbije (SSSS) smatraju da je to pogrešna politika, a u UGS „Nezavisnost“ da oni popunjavaju upražnjena mesta u Srbiji i nisu konkurencija domaćoj radnoj snazi.
