PANČEVO – SKRIVENA JEDNOSTAVNOST POSTOJANJA: O jednostavno životu (deo treći)

Prošlog puta sam govorio o širem društvenom kontekstu bez kojeg je nepravilno posmatrati naš grad i svaku porodicu u njemu i svakog od nas pojedinačno. Danas će biti reči o našim resursima, naročito ljudskim,koji su uvek presudni za uspeh svakog delovanja.

Pančevo je grad tehničke inteligencije, grad znanja i veštine,otuda i ona priča da je Pančevo grad sa ljudima visokog koeficijenta inteligencije. Tehnička inteligencija rešava zadatke, to joj je posao. Ali, ne samo ona. Svaka, ka dobru, ne samo ličnom, usmerena inteligencija rešava zadatke. Jovan Dučić čak i piše, da parafraziram, da inteligencija usmerena ka zlu i nije inteligencija već prosto lukavstvo, obeležje krajnje ljudske bede u koju čovek može upasti. Lukavstvo ne rešava zadatke, ono samo pravi probleme; čak i samom sebi.

S druge strane, intelektualac je čovek koji racionalno razmišlja – tako „Vujaklija“ definiše pojam. Samim tim, intelektualac je svaki ratar, svaki zidar, tesar, bravar, vatrogasac, knjigovođa, berberin. Da racionalno ne razmišljaju svoj posao nikada ne bi mogli da obavljaju. Odatle se izvodi zaključak da drugih osim intelektualaca u Pančevu skoro da i nema. Obrazovanje je plemenita nadgradnja intelekta. A vaspitanje je njegov temelj.
Da li ovom gradu nedostaju ljudi sa idejama, maštom, vizijom? I tu je odgovor odričan.

Možda je jedini problem nedostatak hrabrosti da se svoja ideja iznese? Ne bi trebalo da bude. Ako rekoh, ne posekoh – kaže stara poslovica. 

Ideja, suma ideja, analiza ideja,modelovanje ideja, izbor ideja,  vremenski raspored i redosled realizacije, planiranje, vremenski dijagram delovanja,delovanje, kontrola,praćenje realizacije plana, rezultat, ponavljanje postupka sa novim elementima sistema kao novim ulaznim podacima. Jedno po jedno, korak po korak, ritmično, bez naglih skokova i padova,krajnje jednostavno, a rezultati se nižu. Stara latinska poslovica kaže – „Priroda ne pravi skokove.“ Preko noći se ništa ne može promeniti i svaka priča na tu temu je u najmanju ruku samo simpatična bajka ili uvreda zdravog razuma, zavisi odakle se gleda. Važno je samo ne stati ili, ne daj Bože, očajavati.

U krajnjem slučaju, tepih možete oprati sami ili platiti nekome da vam ga opere. Tepih se nikada sam neće oprati. S druge strane, možete i da zamišljate da nije prljav i vremenom ćete sebe ubediti da je tako; ali je tada najbolje da ne primate goste, jer neko od gostiju neće imati takta za vašu neurednost . Konfliktom se može  privremeno sakriti vaša sramota ali ne i eliminisati. Na žalost, prljavštinu ni konflikt ne može sakriti a još manje eliminisati. Pranje tepiha spada u „tehničko,redovno održavanje“ i zahteva vreme za koje ne možete na drugoj strani zaraditi novac. Tehničko, redovno održavanje je nužnost i čist trošak ali je i dokaz da vodite računa o sebi.

Da bi se neki posao obavio potreban je rad. Rad mora da bude plaćen.Da bi bio plaćen, mora da postoji sredstvo kojim će biti plaćen. Da li je to džak šećera, par cipela ili novac, potpuno je svejedno, ali je najpravilnije da se rad plaća novcem. Novac dolazi od plate za rad koji obavljamo i koji potom štedimo da bi ga usmeravali u potrebnu stranu i tako u krug. Ovo je opštepoznata stvar i zato je vredi ponoviti.

Kao i svako od nas i grad živi od onoga što zaradi. To mu je,što mu je i iz ove kože ne može, sem ako neće da bude rob kredita. Grad bira šta će raditi i kada, a šta ne kao svako od nas i može se obrukati kao i svako od nas ako bira lenjost ili lukavstvo.

Grad obavlja posao u javno ime, o javnom trošku za javnu korist; korist svih nas koji u njemu živimo. To je odgovoran i težak posao.

Za grad je „redovno tehničko održavanje“ ogroman trošak jer grad vodi računa o velikom broju sitema (koje čine sredstva i ljudi) koji omogućavaju normalnu svakodnevnicu i grad to sve mora da organizuje i  plati da bi život funkcionisao. U tom poslu su angažovani ogromni resursi svih vrsta: ljudski, materijalni, novčani.

Ako postoji ideja razvoja onda grad mora i da investira u sopstveni razvoj.Razvoj znači rad a rad znači vreme i novac. U razvoj je angažovano jednako resursa kao i u „redovno tehničko  održavanje“. I razvoj košta i to ne malo. No, košta koliko košta, bitno je da budu ostvareni željeni rezultati,odnosno korist za sve nas. Grad je mehanizam koji sam sebe pokreće svojom unutrašnjom energijom. Rezultati delovanja su energija koja se koristi u daljem životu grada. Ako se sa delovanjem stane i nema rezultata, grad umire jer više nema energije. Zato su nam rezultati životno potrebni, mnogo malih, jednostavnih rezultata koji se gotovo i ne primećuju ali čija suma čini život jednostavnijim i lepšim. 

Razvoj se može ostvariti „od gore“ i „od dole“. „Od dole“ je bolje jer „dole“ žive obični ljudi. „Od gore“ je dobro samo za udarne termine informativnih emisija, običnim ljudima to malo znači ali im je jasno da od toga neko ima veoma veliku korist. Moj izbor je „od dole“ – hiljade sitnih koraka posle kojih vidiš da je nevolja ostala negde daleko iza.

Prošlog puta sam govorio o širem društvenom kontekstu bez kojeg je nepravilno posmatrati naš grad i svaku porodicu u njemu i svakog od nas pojedinačno. Danas će biti reči o našim resursima, naročito ljudskim,koji su uvek presudni za uspeh svakog delovanja.