Kultura

Skulptura u javnom prostoru ne mora da bude vezana za vladara, politiku i istoriju

Pančevo, Čet, 24/03/2016 - 23:09
Mirjana Marić Veličković

PANČEVO - U četvrtak, 24. marta u Školi crtanja Doma omladine, održano je predavanje „A za čega je ova skulptura” Marka Crnobrnje, vajara iz Beograda, koji je ovom prilikom pričao o današnjim potrebama za skulpturom i nedovoljno kreativnim rešenjima javnih prostora.

U svom predavanju, on se bavi pitanjem, gde smo pogrešili kada je u pitanju skulptura, koje je vezano za osećaj da je ta oblast prosto ostavljena i prepuštena prilici da se sama od sebe reguliše.

- Veliki problem je u tome što mi mislimo da je to neka logična stvar, i da će vizuelni doživaljaj i likovna pojava u javnom i u kulturnom prostoru sama po sebi napredovati kako vreme prolazi. Zapravo to nije slučaj, i ništa se ne podrzumeva kao i ni u bilo kom sistemu, ni u u kulturi se ništa ne podrazumeva, već mora da se neguje - objasnio je Marko.

On je takođe istako da uprkos tome što provodimo dosta vremena na internetu, i posmatramo lepa rešenja i inonacije, veoma smo sputani. Da su mnoga rešenja javnih prostora veoma čudna, polazeći od autora-skulptora, tako i komisija koje to odobravaju. Kako on kaže, vratili smo se na neku grobljansku priču, primarnu naraciju nekog događaja, kao kada se deci priča priča, a ne kao da je nešto proživljeno pa je od tog sećanja napravljen segment za neko kulturno sećanje. Kao dobar primer on navodi Drugi svetski rat, i spomenike koji su nastali '50. i '60. godina koji su bili veoma moderni, s obzirom da su nastali samo 10-15 godina nakon rata.

 

img_7923.jpg

 

- Danas imamo jednu lošu kopiju s početka 20. veka. Bavimo se istorijskim spomenicima, a naše društvo i naš prostor vapi za tematskim parkovima i tematskim skulpturama, a ne za društveno odgovornim skulpturama i nekim političkim apostrofima u odnosu na ono šta se dešava. Deca zaslužuju zanimljive skulpture u parkovima, kao i penzioneri, škole - istako je Crnobrnja.

On kaže da mi ne formulišemo naše potrebe i da je u tome dodatni problem. Da se sve ostavlja, jer se misli da se podrzumeva da će se nešto dobro desiti.  

- Nažalost, trenutno su svi naši spomenici vezani za istoriju, za neku našu blisku ili dalju prošlost koja mislim da treba da se nekako izuzme iz te neke priče. Naša neka lična snaga leži u tome da insistiramo da iniciramo drugačije konkurse. Da budimo svest o javnim preduzećima, da i bolnice zaslužuju neku vrstu spomenika. Trenutno su spomenici apsolutno vezani za vladara i to je naša greška. Skulptura u javnom prostoru apsolutno ne mora da bude vezana za vladara, za politiku, za istoriju. Može biti vezana za emociju, za prilike za sreću, za igru i za različite potrebe - zaključio je Marko.

Marko Crnobrnja je rođen 1978. godine u Obrenovcu . Diplomirao vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2005. godine. Od 2009. radi kao profesor praktične nastave na odseku za gravuru i juvelirstvo u srednjoj umetničkoj školi TEHNOART. Živi i radi u Beogradu.



Marketing

Najnovije vesti