Nedostatak sna nosi opasnost od bolesti i prerane smrti

Devetnaestogodišnji jutjuber emitovao je uživo svoj pokušaj da obori svetski rekord i danima nije spavao. Pošto je ostao budan 250 sati, njegovi pratioci bili su jako zabrinuti za njegovo zdravlje. Posle 264 sata i 24 minuta bez sna, završio je u bolnici.

Zbog ovog izazova veoma opasnog po zdravlje, Jutjuberu Nolanu je zabranjeno korišćenje društvene mreže Jutjub.

Nolan je želeo da obori Ginisov rekord, ali mu to ipak nije pošlo za rukom, jer Ginisov rekord drži Robert Mekdonald iz 1986. godine, koji je nije spavao skoro 19 dana (453) sata.

Inače, Ginisova knjiga rekorda prestala je 1997. godine da prati disciplinu koja se odnosi na takmičare koji mogu da izdrže najviše bez sna jer je to jako opasno za zdravlje.

Spavanje je važan deo svakodnevne rutine pojedinca jer se tokom sna odmaraju i telo i mozak.

Preporuka lekara je da je odraslom čoveku potrebno najmanje sedam sati sna. Izostanak sna izaziva osećaj depresije, dijabetesa, srčani udar, gojaznost, moždani udar i visok krvni pritisak.

Tokom tri faze našeg sna parasimpatički nervni sistem, koji je zadužen za odmor i varenje, preuzima potpunu kontrolu u našem organizmu. Tada su otkucaji srca i krvni pritisak smanjeni.

U poslednjoj fazi sna (REM) oči počinju da se pokreću, a srčana aktivnost se ubrzava. Ova faza sna važna je za kognitivne funkcije, kao što su kreativnost, pamćenje i učenje. Ovaj ciklus mogu da poremete alkohol i kofein koji se piju pre spavanja.

Akutan ili hroničan nedostatak sna

Kada se govori o akutnom nedostatku sna on obično traje dan ili dva. Akutna deprivacija sna remeti emocije, spoznaju, upalu i kortizol kod mladih zdravih odraslih osoba .

Pokazalo se da hronična deprivacija sna smanjuje kognitivne performanse, menja stanja raspoloženja i istovremeno poremećuje upalu i hormone stresa. Trenutno, međutim, postoji malo razumevanja o tome kako akutna deprivacija sna može kolektivno uticati na ove faktore i promeniti funkcionisanje .

Ako ne spavamo u vremenskom periodu od 24 sata naše telo reaguje kao kada vozimo pod dejstvom alkohola.

Simptomi akutnog nedostatka sna manifestuju se otocima oko očiju, tamnim podočnjacima,razdražljivošću, zamagljenim vidom i povećanom potrebom za hranom.

Već drugog dana bez sna svi ovi simptomi se pojačavaju, javlja se pad kognitivnih funkcija. Potreba tela za snom postaje sve jača pa se javljaju „nevoljne dremke“ koje traju oko 30 sekundi. Ako se desi da ne spavate i treći dan telo ima sve veću potrebu za snom, nevoljne dremke su sve češće, javlja se osećaj odvojenosti od stvarnosti kao i halucinacije.

Oporavak od nedostatka ili izostanka sna može da traje danima, ponekad i nedeljama.

Radnici koji rade po smenama stalno imaju nedostatak sna. Radnici u noćnim smenama spavaju od jedan do četiri sata manje, od ljudi koji imaju normalno, dnevno radno vreme. Noćne smene i manjak sna povećavaju rizik od rane smrti.