IN MEMORIAM Ljubomir Ljuba Ristanović (1936-2021)

Poslednji put sam video Ljubu pre tri godine u Gradskoj upravi gde sam radio sam kao gradski većnik za kulturu. Toga dana mi je bila gužva u kancelariji. Stalno je neko dolazio i odlazio. Ispraćao sam jednu grupu ljudi iz kancelarije, kada se pojavio Ljuba. Rekao sam mu da sam danas baš zauzet, misleći da želi sastanak sa mnom. Međutim on je odmahnuo rukom i rekao: „Ma ne, ovo sam došao da ti pokažem“. Izvadio je moju knjigu o Miki. Zbunio sam se, postideo, i izvinio. Ljuba je jedan od retkih ljudi koji je kročio u moju kancelariju bez potrebe da nešto traži. On je nudio. 

Bio je čovek vrcavog duha koji nije posustajao. Čitati knjige u devedesetim je retkost, a on je, upravo, to činio. Često sam ga viđao u gradu kako sa cegerom ili kolicima hoda gradom. Obavezno bi svratio do biblioteke da uzme neku knjigu. I uvek bi bio raspoložen za razgovor i šalu. Bio je jedan od onih ljudi vedra duha koji su sačuvali osmeh na licu i u poznim godinama. Bio je čovek pun optimizma i znanja. Danas, na žalost, ne pridajemo važnosti obrazovanju, jednoj od najplemenitijih odlika čoveka još od antičkog doba. Ljubomir Ristanović je bio intelektualac, poliglota, novinar, recitator, orator, duhoviti zabavljač i vredan sagovornik. 

Rođen je 1936. godine na Marincu kod Pljevalja (na tromeđi u crnogorskom delu). Voleo je svoje redno mesto i bio ponosan na crnogorsko poreklo.

Magistrirao je Jugo-svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. 

Preveo je jednog od najvećih kubanskih pesnika Hosea Martija, koji se na Kubi smatra ocem nacije zbog svoje uloge u sticanju nezavisnosti. Vrstan poznavalac latinoameričke književnosti, pogotovo njihove drevne epske književnosti. Prevodi čuveni spev Popol Vuh, potom Knjigu o knjigama Ćilam Balam, Rodoslov poglavara Totonikapana. Preveo je i Pesmu o Sidu, čuveni španski narodni ep. Posedovao je i jednu od najboljih latinoameričkih biblioteka u našoj zemlji. Predavao srpsko-hrvatski na univerzitetima u Havani, Helsinkiju i Pekingu. Bio je svetski putnik i kosmopolita. Pančevci ga svakako najviše pamte kao dugogodišnjeg urednika kulture u listu Pančevac.

Otišao je tiho i gospodstveno, povučen od sveta u selu Sefkerin. Ovo je samo mali nekrolog i skromno podsećanje na velikog kulturnog radnika i novinara našeg grada.

Rođen je 1936. godine na Marincu kod Pljevalja (na tromeđi u crnogorskom delu). Voleo je svoje redno mesto i bio ponosan na crnogorsko poreklo