„Zbog plate, ali i zbog nasilja. Zašto će neko da ide u školu da ga neko bije zbog plate koja je ispod republičkog proseka“, kaže Ana Dimitrijević
Škole u Srbiji se sve više suočavaju sa problemom nedostatka nastavnog kadra zbog malih plata i nasilja u školama, izjavila je danas Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija.
„Već mesec dana tražimo profesore određenih profila i ne možemo da ih nađemo, jer neće niko da dođe u školu. Zbog plate, ali i zbog nasilja. Zašto će neko da ide u školu da ga neko bije zbog plate koja je ispod republičkog proseka“, rekla je Dimitrijević za Tanjug.
Komentarišući slučaj u Trsteniku, kada su učenici izmakli stolicu nastavnici, sve to snimali i objavili na društvenim mrežama, ona je istakla da se to završilo tako što se jedan od trojice momaka ispisao iz škole, pre nego što je i počeo disciplinski postupak, dok su druga dvojica prošli bez kazne.
„Forum beogradskih gimnazija traži da se zabrani da učenik može da se ispiše iz škole posle jednog takvog događaja pre završetka disciplinskog postupka. Onda bi svi mogli da rade šta hoće. Ispišu se iz jedne škole i idu u drugu“, poručila je Dimitrijević.
Što se tiče druga dva učenika, od kojih je jedan snimao, a drugi izmakao stolicu, oni su vraćeni u školu zbog propusta u proceduri.
Kako je rekla, bilo je neophodno da se neposredno nakon događaja obavi vaspitni rad sa detetom, koji uključuje razgovor psihologa i pedagoga sa počiniocima i roditeljima.
„Ovde je bila takva tenzija, jer se pojavilo na mrežama, i verujem da se tu požurilo da se što pre reši i pokaže reakcija škole, pa se to nije uradilo. Naravno, advokati koji njih brane su samo uradili svoj posao i našli grešku“, objasnila je Dimitrijević.
Dodaje da bi oni koji rade u školama, pre svega direktor i pravnik, morali da znaju svoj posao.
Što se tiče koleginice iz Trstenika koja je predavala, ona je još uvek na bolovanju, a Dimitrijević kaže da ne zna da li su joj se učenici izvinili.
Dodaje da su svi koji rade u prosveti svesni da se te stvari dešavaju i da će se dešavati, te da pokušavaju da ukažu na to.
Kaže da je, ipak, reč o deci bez obzira što neka od njih imaju 18 godina.
Ona dolaze iz različitih porodica i ko zna kakva je situacija kod njih, ističe i dodaje da je pitanje da li im u kući ništa nije dozvoljeno, pa divljaju u školi ili im je sve dozvoljeno, pa samo nastavljaju u školi.
„Ono što mi moramo da radimo, jeste da, čim vidimo naznaku nekog agresivnog ponašanja, odmah reagujemo. Da uključite dete u vaspitni rad, ali bez neke pompe, nego da povremeno ode kod psihologa da porazgovara“, naglašava Dimitrijević.
Smatra da se roditeljima na vreme mora skrenuti pažnja kako se dete ponaša i na kraju krajeva, dodaje, moramo videti same roditelje, jer često kada radimo sa decom radimo i sa roditeljima.
„To je dugotrajan proces i mora se početi od vrtića, jer u srednjoj školi ti momci su za glavu viši od mene i ja im ne mogu ništa. Ja sam uvek za to da se ide na empatiju, kakva god da su deca. Ali ljudi nemaju iskustva pa se ne snađu“, zaključuje Dimitrijević.
„Zbog plate, ali i zbog nasilja. Zašto će neko da ide u školu da ga neko bije zbog plate koja je ispod republičkog proseka“, kaže Ana Dimitrijević