• Važno je pojesti jednu jabuku dnevno, profesor Radivojević otkriva zašto je ovo voće posebno

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    013 Info

    Jedino voće koje ima svoj Svetski dan je jabuka. U Srbiji je potrošnja od 14 do 15 kilograma po glavi stanovnika, odnosno 100 plodova godišnje ili jedan plod na svaka tri dana, rekao je profesor Dragan Radivojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. U svetu postoji više od 8.000 sorti jabuka.

    Profesor Dragan Radivojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu rekao je za RTS da je jabuka od davnina svojim izgledom privlačila pažnju potrošača, to je pre svega zbog njenog dobrog ukusa i mirisa.

    „Veoma je korisna za ljudski organizam sadrži brojna jedinjenja koja su neophodna kao nutritivna ili energetska jedinjenja“, naveo je Radivojević. Prema njegovim rečima, jabuka ne sadrži veliku količinu kalorija zato je i sastavni deo mnogih dijeta koje se drže, ima ugljenih hidrata ali taj sadržaj ne prelazi 10 odsto.

    Napominje da sadrži još mnoga jedinjenja koja su neophodna za održavanje zdravlja ljudi, kao što su vitamini, minerali i polifenolna jedinjenja koji su značajni oksidansi. Naveo je da kupci traže idealnu jabuku koja je odgovarajućeg kvaliteta, kao i da bude privlačna na oko, jer izgled jabuke utiče na kupca da li će je kupiti.

    „Jabuka mora da bude tipično sortnog izgleda, odgovarajuće veličine, ne treba da bude ni previše krupna, ali ni previše sitna, ne sme da ima na sebi bilo kakva oštećenja jer joj smanjuje mogućnost da bude realizovana kao sveže voće. I ne sme da ima povećan sadržaj pesticida“, naglasio je profesor Poljoprivrednog fakulteta.

    Dodaje da je ukus od presudnog značaja, jabuka mora da bude određene konzistencije i tvrdoće – mora da bude mekana, a sa druge strane sočna i hrskava, a da bi se sve to postiglo mora da bude ubrana u određenom stepenu zrelosti.

    „Srbija je veliki proizvođač jabuka. Proizvodnja je došla do 500.000 tona godišnje. Danas proizvodnja jabuka nadmašuje proizvodnju šljiva. To mesto je dostigla pre svega zbog profitabilnosti koju donosi proizvođačima „, rekao je Radivojević.

    Napominjući da zasadi koji mogu da pariraju evropskim su počeli da se zasađuju od 2005. godine.

    Gotovo na području cele Srbije je pogodno gajiti jabuke, kaže profesor i dodaje da je pogodno tamo gde ima dovoljno vode za zalivanje.

    Jedna jabuka na svaka tri dana po stanovniku Srbije

    „Za nas su bitne kasne sorte, jer mogu dugo da se čuvaju. U Srbiji je potrošnja od 14 do 15 kilograma po glavi stanovnika, odnosno 100 plodova godišnje ili jedan plod na svaka tri dana“, rekao je Radivojević i dodao da se ostatak ili izveze ili preradi u sokove.

    Istakao je da se navike potrošača, teško menjaju i da kada se stvori nova sorta ona teško dolazi do kupaca.

    Kaže da je najpogodnija za naše područje zlatni delišes, ajdared, gala i grenismit, a značajno mesto zauzima i sorta fudži.

    Govoreći o prskanju jabuka, kaže da zahteva veliki broj tretiranja tokom godine, ali da to nije toliki problem jer proizvođači vode u velikoj meri računa o karenci.

    „Najveći broj tretiranja se obavlja pre cvetanja i neposredno posle cvetanja. U periodu kada plod postigne veličinu za prodaju skoro da se ne vrše tretiranja. Tako da je bezbedna za upotrebu“, rekao je Radivojević.

    Napominje da bez prskanja mogu da opstanu samo jabuke u amaterskoj proizvodnji, dok za komercijalnu proizvodnju ili organsku proizvodnju jabuka mora da se tretira kako bi se zaštitila od nepovoljnih dejstava.

     

    Jedino voće koje ima svoj Svetski dan je jabuka. U Srbiji je potrošnja od 14 do 15 kilograma po glavi stanovnika, odnosno 100 plodova godišnje ili jedan plod na svaka tri dana, rekao je profesor Dragan Radivojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. U svetu postoji više od 8.000 sorti jabuka.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Na našim rekama primetan sve veći broj ribokradica

    Ribočuvari ovih dana imaju pune ruke posla. Da li zbog posta ili iz nekog drugog razloga, na našim rekama primetan je sve veći broj ribokradica. Iako su za krivolov predviđene velike kazne, mnogi […]

    Gde je nestala 13. plata u Srbiji

    Ono što nazivamo 13. platom jesu dodatne naknade koje kompanije isplaćuju radnicima kao dobrovoljne bonuse, zasnovane na učinku ili kao obavezne isplate jednake mesečnoj zaradi. […]