21.11.2024. | 19:44
Cena hleba ostaje 59 dinara
Vlada Srbije usvojila je danas Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „T-500“ kojom cena te životne namirnice ostaje na nivou od 59 dinara još šest meseci.
Vlada Srbije usvojila je danas Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „T-500“ kojom cena te životne namirnice ostaje na nivou od 59 dinara još šest meseci.
Prema istraživanju Privredne komore Srbije, svaki građanin prosečno godišnje pojede oko 84 kilograma hleba. Od svih namirnica koje svakodnevno koristimo, ponuda hleba se prethodnih godina najviše promenila.
Hleb je namirnica koja se u domaćinstvima kupuje na dnevnoj bazi. Bitan je deo ishrane stanovništva, ali sve veća količina hleba završava u otpadu zbog njegovog kratkog roka trajanja.
Vlada Srbije usvojila je na sednici izmenjenu Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500, kojom se koriguje cena ove namirnice zbog rasta cene sirovina. Vekna će od 1. jula umesto 54 koštati 59 dinara, što, smatraju u vladi, neće značajnije uticati na standard građana.
Vlada Srbije usvojila je danas izmenjenu Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „T-500“ kojom se koriguje cena te životne namirnice jer su poskupele sirovine.
Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „T-500”, kojom se propisuje maksimalna maloprodajna cena u iznosu od 54 dinara, odnosno proizvođačka cena od 46,31 dinar.
Najvažnija životna namirnica izgleda da je u poslednje vreme postala upola manje važna jer istraživanja pokazuju da jedemo skoro duplo manje hleba u odnosu na 2006. godinu. Istraživanje takođe pokazuje da se hleb manje prodaje u mestima gde su primanja po glavi stanovnika veća, ali stručnjaci postavljaju pitanje – da li zaista jedemo manje hleba i kakvog je on danas kvaliteta?
Podaci pokazuju da se u periodu od 2006. do 2022. godine potrošnja hleba po glavi stanovnika u Srbiji gotovo prepolovila. Godišnje umesto 91 kilograma koliko smo ranije konzumirali, sada pojedemo svega 48 kilograma. Stručnjaci kažu da razloge za to treba tražiti u padu broja stanovnika, ali i promeni navika. Kako će se smanjena potrošnja hleba odraziti na proizvodnju i zalihe pšenice u našoj zemlji?
Američki portal Si-En-En uvrstio je srpsku proju na listu pedeset najboljih hlebova sveta.
Posejana u optimalnim agrotehničkim rokovima pšenica se trenutno nalazi u fazi bokorenja, a procena je da je njena proizvodnja u Srbiji zasnovana na oko 600.000 hektara, dok su usevi spremno ušli u zimski period. Prema prognozama, ove godine očekuje se samo za 0,84 odsto manja svetska proizvodnja pšenice i za šest odsto manji izvoz.
Hleb je osnovna namirnica u ishrani, a ponekad može biti povezan sa neprijatnošću u vidu gasova i nadimanja.
Hleb napravljen od celog zrna obično nudi najviše hranljivih materija.
Vlada Republike Srbije usvojila je na jučerašnjoj sednici Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „T-500“, koja ima za cilj zaštitu tržišta i sprečavanja deformacija u formiranju cena ove robe, od izuzetnog značaja za snadbevanja potrošača, a naročitno nižih socijalnih kategorija.
Vlada Republike Srbije usvojila je na jučerašnjoj sednici Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „T-500“, za koji je propisana maksimalna maloprodajna cena od 54 dinara, odnosno proizvođačka cena od 46,31 dinara, dok ukupna stopa marže koja se obračunava na neto fakturnu cenu ne sme biti veća od šest odsto.
Cena hleba „sava“ neće se povećavati do kraja godine, a najverovatnije neće poskupeti ni nakon Nove godine, izjavio je za Novu ekonomiju Zoran Pralica, predsednik Udruženja pekara, poslastičara, mlinara i koradžija Srbije.
Svetski dan hrane planeta dočekuje sa više od 800 miliona ljudi koji gladuju. Srbija je po kvalitetu i dostupnosti hrane, na sredini svetske liste.
Otkupna cena pšenice je niža, a pekarski proizvodi sve skuplji. Ovako stanje na tržištu poslednjih dana komentarišu mediji u regionu zbog sve češćih žalbi potrošača na visoke cene u pekarama.