Zaposleni u Evropskoj uniji su u proseku prošle godine proveli 36 radnih sati na poslu, a Srbija se još jednom našla na prvom mestu liste, sa skoro 42 prosečna radna sata, pokazuju poslednji podaci Eurostata.
„Šta to radi zaposlene“ – najveće istraživanje o beneficijama u Srbiji, koje je sprovela platforma osiguranik.com uz pomoć „Infostuda“, na uzorku od čak 407 kompanija u Srbiji (HR menadžeri, vlasnici i top menadžeri), kao i 2.465 zaposlenih iz oko 2.200 kompanija koje posluju u Srbiji, pokazalo je da su zaposlenima najvažnije beneficije koje se odnose na više fleksibilnosti i manje pritiska od strane poslodavaca.
Fleksibilnost radnog mesta, manje stresa i instant uspeh – to je ono što žele mladi u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, pokazalo je veliko regionalno istraživanje o iskustvima zaposlenih. Starijima je prioritet stabilnost i finansijska sigurnost, a po ambicijama se više razlikuju generacije od nacije.
Da i te kako postoji razlika u pristupu u radu van radnog mesta (takozvani remout rad) i radu iz kancelarije, pokazalo je najnovije „Infostudovo“ istraživanje „Puls srpske HR zajednice”. Opšti podaci govore da je rad iz firme obavezan za sve zaposlene u 46 odsto kompanija. Ispitanici iz kompanija van IT industrije su još jednom potvrdili da je zbog prirode posla rad od kuće daleko manje zastupljen – 47 odsto je navelo da je dolazak na radno mesto obavezan, a generalno je uočljivo da nema velikih oscilacija u odnosu na prošlogodišnje istraživanje.
U savremenom poslovnom svetu u kome digitalni marketing dominira, često zaboravljamo na snagu tradicionalnih metoda oglašavanja. Štampani promotivni materijali, poput letaka, plakata, bilborda i zastava, ostaju tajno oružje svakog uspešnog biznisa.
Radnici u Srbiji ponovo su u vrhu evropske liste s najviše radnih sati nedeljno.
Od februara su pojednostavljne procedure za zapošljavanje stranaca uz jedinstvenu radno-boravišnu dozvolu koju izdaje policija. Pristup tražištu rada olakšan je i izbeglicama i azilantima. Ta novina ne bi trebalo da plaši domaću radnu snagu, ocenjuju upućeni jer je na godišnjem nivou broj izbeglica sa odobrenim azilom jednocifren.
Oko 50 odsto ljudi planira da tokom 2024. godine napusti svoj posao. Tokom prethodne dve godine u svetu je bio popularan trend davanja otkaza. Prema najnovijim podacima istraživanja koja su radili Linkdin i Majkrosoft, situacija sa radnim mestima u svetu nimalo nije optimistična.
Neke analize govore da samo jedna od pet franšiza ne uspe na tržištu. U Srbiji, nezvanično, posluje oko 220 franšiznih brendova koji zapošljavaju više od 35.000 radnika. Najviše ih je u sektoru usluga, ali ih ima i u drugim oblastima.
Koncept zdravog života u savremenom dinamičnom svetu doneo je novine u industriji lepote – više nego ikad težimo tome da i telo i lepotu negujemo na prirodan način. Beauty industrija nije odolela ovakvim trendovima i sve više se okreće pojmu zdravlja i lepote kao neodvojivom konceptu.
Javni konkursi za prijem građana u radni odnos u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije u svojstvu civilnih lica, objavljeni su na sajtovima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i u magazinu „Odbrana“, saopšteno je danas.
Od ukupnog broja zaposlenih koji je u Srbiji u prvom kvartalu iznosio 2,36 miliona, više od četvrtine, preciznije njih 614.522 radilo je u javnom sektoru, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je danas da je položaj žena na tržištu rada u prošloj godini pokazao pozitivni pomak, koji se prvenstveno ogleda u porastu broja zaposlenih žena za 29.300 i u porastu stope zaposlenosti za 1,3 procentna poena, dok je stopa zaposlenosti muškaraca porasla za 0,1 procentni poen.
Osim majstora, vozača i dostavljača, u Srbiji postoji hroničan nedostatak različitih profila zanimanja u trgovini – od prodavaca do magacionera. Teško je zadržati radnika posebno u maloprodaji, kažu poslodavci. Prema istraživanjima, od 100 radnika svakog meseca kompaniju napusti njih šest do osam. Nove treba obučiti, a to može uticati na pad prometa i kvalitet usluge.
Uspostavljanje „Otvorenog Balkana” kao zajedničkog tržišta rada Srbije, Albanije i Severne Makedonije, koje je počelo 1. marta, doneće višestruke koristi građanima, privredi i ekonomiji regiona u celini. Od 5. marta ove godine naši građani na portalu e-uprave mogu da kreiraju sopstveni identifikacioni broj (ID) „Otvorenog Balkana”. U Privrednoj komori Srbije (PKS) otkrivaju da je do 2. aprila ove godine 2.239 sugrađana zatražilo taj broj.
Ni rekordno niska nezaposlenost od 9,1 odsto, ni 52.000 radnih dozvola stranim radnicima nisu umanjili potražnju za radnom snagom. Prema procenama, i dalje nedostaje 20.000 profesionalnih vozača u teretnom i transportnom saobraćaju, kao i radnika svih profila u građevinarstvu. Ni u drugim sektorima nije mnogo bolje.
Prema podacima popisa iz 2022. godine u Srbiji se 356.404 osoba izjasnilo da su osobe sa invaliditetom, a procenjuje se da je broj veći i iznosi 465.747. Jedinstvena statistika o broju zaposlenih osoba sa invaliditetom u Srbiji ne postoji, a mnoge osobe sa invaliditetom nisu na zvaničnoj evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.
Za sve koji rade na unapređenju karijere i profesionalnom razvoju, ulaganje vremena i truda u povećanje vokabulara je višestruko isplativo.
Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih izjavila je za RTS da svaka peta zaposlena mlada osoba ima primanja oko 80.000 dinara, ali da je potrošačka korpa 100.000 dinara, što im onemogućava da se ranije osamostale. Ističe da su mladi spremni da rade, ali da svoj rad vrednuju i ne žele neplaćene radne prakse.
Ima više od 70 godina i svakog jutra, pre pola 6 je na svom radnom mestu. U jednoj beogradskoj pekari radi već nekoliko godina, iako je u penziji. Ne žali se, kaže da joj joj je penzija mala i da ne zna kako bi sastavila kraj s krajem da nema posao. To je samo jedna od priča najstarijih sugrađana koji su u penziji, ali rade.
