Jedinstveno tržište rada Srbije, Albanije i Severne Makedonije od danas je zvanično uspostavljeno, izjavio je potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali, i dodao da će to doprineti daljem ekonomskom napretku i većim investicijama u naš region, kao i poboljšanju kvaliteta života građana zemalja potpisnica.
Svet oko nas se užurbano menja posredstvom digitalnih tehnologija i to nas sve stavlja u poziciju u kojoj moramo biti fleksibilni i potencijalno se prilagođavati novim trendovima.
Mnoge zemlje se suočavaju sa deficitom radne snage, a taj problem prisutan je i u Srbiji. Novi uslovi i izazovi na tržištu rada doveli su do toga da su neka zanimanja postala traženija, ali i plaćenija. Oni koji ne treba da brinu da će naći posao, ali i dobro zaraditi su svakako zanatlije i vozači. Na listi poslova koji će i u 2024. biti najtraženiji su i oni iz IT sektora. Odmah uz IT stručnjake su i mašinski i elektroinženjeri, ali i prodavci.
Izgaranje na poslu ili „burnout“ je ozbiljan problem kod kog je neophodno bolovanje ili promena posla, ali ako ne možemo to da uradimo potrebno je da regulišemo odgovor na stres, kaže Iva Branković, psihoterapeutkinja.
U Srbiji ima od 150 do 200 hiljada mladih između 15 i 30 godina koji su nevidljivi za sistem, nisu zaposleni, a nisu ni u nekom od programa obrazovanja i pripadaju takozvanoj NIT (NEET) kategoriji.
Poslovi vezani za kompjutere, obnovljive izvore energije, veštačku inteligenciju, bezbednost na internetu su zanimanja koja će biti tražena u narednom periodu.
Od 2020. godine broj stranih radnika u Srbiji je udvostručen. Nacionalna služba za zapošljavanje izdala je prošle godine preko 52.000 radnih dozvola, što je 17.000 više nego 2022. Građevinci, dostavljači i vozači u Srbiji sve ćešće su iz Nepala, Indije, Pakistana i Šri Lanke tako da se postavlja pitanje koliko im nepoznavanje srpskog jezika stvara prepreku u radu i kako je prevazilaze.
U novu godinu ušli smo sa odlukom Vlade da produži zabranu zapošljavanja u javnom sektoru do kraja 2026. godine. Uštede postoje, kažu stručnjaci, ali izostaje analiza šta je tom merom postignuto u protekloj deceniji. Sindikati i stručnjaci upozoravaju da se snižava kvalitet rada javne uprave i života građana.
Tehnologija, kao najbrže rastuća industrija, nudi mnogo mogućnosti za one koji se njome bave. Međutim, za žene je ona i dalje teren sa znatnim preprekama. Iako IKT sektor u našem regionu, kao i u svetu, beleži brz rast i otvara brojne mogućnosti za ekonomski i društveni razvoj, praksa pokazuje da one često ostaju zaglavljene na nižim pozicijama usled sistemskih, teško uočljivih predrasuda. Nedovoljno su zastupljene na najvišim rukovodećim mestima, uprkos istom ili višem stepenu obrazovanja.
Prema proceni Međunarodnog monetarnog fonda, gotovo 40 odsto radnih mesta širom sveta moglo bi da bude ugroženo razvojem veštačke inteligencije. U polovini slučajeva uticaj će biti pozitivan i usloviće povećanje radne produktivnosti, ali u preostalim slučajevima veštačka inteligencija će biti u mogućnosti da sama radi, navodi se u istraživanju. Da li je veštačka inteligencija samo pitanje radnih mesta ili opasnost da s vremenom dođe do povećanja ekonomske nejednakosti nacija?
Vozači u Srbiji mogu da zarade i do 350.000 dinara mesečno, vodoinstalateri 240.000, frizeri i pekari do 200.000. Prema poslednjim podacima Infostuda, najveći pad interesovanja je za IT stručnjake – potražnja je čak upola manja nego prošle godine za stručnjacima iz ove oblasti.
Ukupan pad broja oglasa za posao u 2023. godini, u poređenju sa prethodnom godinom, iznosi šest odsto, što svedoči o izvesnom opadanju aktivnosti na tržištu rada.
Reprezentativni sindikati u Srbiji nemaju jedinstven stav oko zapošljavanja stranih radnika – u Savezu samostalnih sindikata Srbije (SSSS) smatraju da je to pogrešna politika, a u UGS „Nezavisnost“ da oni popunjavaju upražnjena mesta u Srbiji i nisu konkurencija domaćoj radnoj snazi.
Moderan način života podrazumeva sate i sate sedenja u kancelariji, što za posledicu ima brojne zdravstvene probleme. Višak kilograma, bolovi u leđima, dijabetes i kardiovaskularne bolesti, samo su neki, a svi oni se mogu prevenirati, jednostavnom promenom loših navika.
U okviru programa kupovine seoskih kuća Ministarstva za brigu o selu, u protekloj godini useljeno je 2.650 kuća u selima širom Srbije, čime je krov nad glavom dobilo čak 10.000 odraslih i dece. Zahtevi za dodelu kuća neprestano stižu, svakoga dana ih je između 15 i 20.
Tržište rada se u poslednjih 15 godina rapidno razvijalo. Da bi se prilagodili takvim uslovima, mnogi se odlučuju za prekvalifikaciju kao priliku za nalaženje bolje plaćenog posla u skladu sa savremenim potrebama tržišta. Istovremeno, prekvalifikacija omogućava da se posao nađe brže i lakše i u struci koja bolje prolazi na tržištu rada.
Četvrti put zaredom završava se program za mlade „Moja prva plata“, a već početkom januara 2024. biće zaključeni ugovori za više od 7.000 mladih koji će na taj način započeti proces sticanja svog prvog radnog iskustva.
„Poslovi Infostud” sproveli su istraživanje pod nazivom „Oceni put do posla” koje je imalo za cilj dobijanje ocena kandidata u vezi sa procesom selekcije i regrutacije na oglasima na kojima su aplicirali tokom protekle godine.
Nacionalna služba za zapošljavanje organizuje Virtuelni sajam zapošljavanja, korišćenjem inovativne internet tehnologije koja obezbeđuje jednostavan pristup i virtuelno okruženje prilagođeno korisnicima.
San o poslu u javnom sektoru više se, po svemu sudeći ne sanja. Zbog niskih plata, rizičnog posla, a nedovoljne zaštite, nedostaje više od 1 .000 inspektora. Privatne kompanije, posebno sa stranim kapitalom, uprkos lošoj situaciji na tržištu rada, tih problema nemaju.
