Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je danas da je položaj žena na tržištu rada u prošloj godini pokazao pozitivni pomak, koji se prvenstveno ogleda u porastu broja zaposlenih žena za 29.300 i u porastu stope zaposlenosti za 1,3 procentna poena, dok je stopa zaposlenosti muškaraca porasla za 0,1 procentni poen.
Osim majstora, vozača i dostavljača, u Srbiji postoji hroničan nedostatak različitih profila zanimanja u trgovini – od prodavaca do magacionera. Teško je zadržati radnika posebno u maloprodaji, kažu poslodavci. Prema istraživanjima, od 100 radnika svakog meseca kompaniju napusti njih šest do osam. Nove treba obučiti, a to može uticati na pad prometa i kvalitet usluge.
Uspostavljanje „Otvorenog Balkana” kao zajedničkog tržišta rada Srbije, Albanije i Severne Makedonije, koje je počelo 1. marta, doneće višestruke koristi građanima, privredi i ekonomiji regiona u celini. Od 5. marta ove godine naši građani na portalu e-uprave mogu da kreiraju sopstveni identifikacioni broj (ID) „Otvorenog Balkana”. U Privrednoj komori Srbije (PKS) otkrivaju da je do 2. aprila ove godine 2.239 sugrađana zatražilo taj broj.
Ni rekordno niska nezaposlenost od 9,1 odsto, ni 52.000 radnih dozvola stranim radnicima nisu umanjili potražnju za radnom snagom. Prema procenama, i dalje nedostaje 20.000 profesionalnih vozača u teretnom i transportnom saobraćaju, kao i radnika svih profila u građevinarstvu. Ni u drugim sektorima nije mnogo bolje.
Prema podacima popisa iz 2022. godine u Srbiji se 356.404 osoba izjasnilo da su osobe sa invaliditetom, a procenjuje se da je broj veći i iznosi 465.747. Jedinstvena statistika o broju zaposlenih osoba sa invaliditetom u Srbiji ne postoji, a mnoge osobe sa invaliditetom nisu na zvaničnoj evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.
Za sve koji rade na unapređenju karijere i profesionalnom razvoju, ulaganje vremena i truda u povećanje vokabulara je višestruko isplativo.
Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih izjavila je za RTS da svaka peta zaposlena mlada osoba ima primanja oko 80.000 dinara, ali da je potrošačka korpa 100.000 dinara, što im onemogućava da se ranije osamostale. Ističe da su mladi spremni da rade, ali da svoj rad vrednuju i ne žele neplaćene radne prakse.
Ima više od 70 godina i svakog jutra, pre pola 6 je na svom radnom mestu. U jednoj beogradskoj pekari radi već nekoliko godina, iako je u penziji. Ne žali se, kaže da joj joj je penzija mala i da ne zna kako bi sastavila kraj s krajem da nema posao. To je samo jedna od priča najstarijih sugrađana koji su u penziji, ali rade.
Jedinstveno tržište rada Srbije, Albanije i Severne Makedonije od danas je zvanično uspostavljeno, izjavio je potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali, i dodao da će to doprineti daljem ekonomskom napretku i većim investicijama u naš region, kao i poboljšanju kvaliteta života građana zemalja potpisnica.
Svet oko nas se užurbano menja posredstvom digitalnih tehnologija i to nas sve stavlja u poziciju u kojoj moramo biti fleksibilni i potencijalno se prilagođavati novim trendovima.
Mnoge zemlje se suočavaju sa deficitom radne snage, a taj problem prisutan je i u Srbiji. Novi uslovi i izazovi na tržištu rada doveli su do toga da su neka zanimanja postala traženija, ali i plaćenija. Oni koji ne treba da brinu da će naći posao, ali i dobro zaraditi su svakako zanatlije i vozači. Na listi poslova koji će i u 2024. biti najtraženiji su i oni iz IT sektora. Odmah uz IT stručnjake su i mašinski i elektroinženjeri, ali i prodavci.
Izgaranje na poslu ili „burnout“ je ozbiljan problem kod kog je neophodno bolovanje ili promena posla, ali ako ne možemo to da uradimo potrebno je da regulišemo odgovor na stres, kaže Iva Branković, psihoterapeutkinja.
U Srbiji ima od 150 do 200 hiljada mladih između 15 i 30 godina koji su nevidljivi za sistem, nisu zaposleni, a nisu ni u nekom od programa obrazovanja i pripadaju takozvanoj NIT (NEET) kategoriji.
Poslovi vezani za kompjutere, obnovljive izvore energije, veštačku inteligenciju, bezbednost na internetu su zanimanja koja će biti tražena u narednom periodu.
Od 2020. godine broj stranih radnika u Srbiji je udvostručen. Nacionalna služba za zapošljavanje izdala je prošle godine preko 52.000 radnih dozvola, što je 17.000 više nego 2022. Građevinci, dostavljači i vozači u Srbiji sve ćešće su iz Nepala, Indije, Pakistana i Šri Lanke tako da se postavlja pitanje koliko im nepoznavanje srpskog jezika stvara prepreku u radu i kako je prevazilaze.
U novu godinu ušli smo sa odlukom Vlade da produži zabranu zapošljavanja u javnom sektoru do kraja 2026. godine. Uštede postoje, kažu stručnjaci, ali izostaje analiza šta je tom merom postignuto u protekloj deceniji. Sindikati i stručnjaci upozoravaju da se snižava kvalitet rada javne uprave i života građana.
Tehnologija, kao najbrže rastuća industrija, nudi mnogo mogućnosti za one koji se njome bave. Međutim, za žene je ona i dalje teren sa znatnim preprekama. Iako IKT sektor u našem regionu, kao i u svetu, beleži brz rast i otvara brojne mogućnosti za ekonomski i društveni razvoj, praksa pokazuje da one često ostaju zaglavljene na nižim pozicijama usled sistemskih, teško uočljivih predrasuda. Nedovoljno su zastupljene na najvišim rukovodećim mestima, uprkos istom ili višem stepenu obrazovanja.
Prema proceni Međunarodnog monetarnog fonda, gotovo 40 odsto radnih mesta širom sveta moglo bi da bude ugroženo razvojem veštačke inteligencije. U polovini slučajeva uticaj će biti pozitivan i usloviće povećanje radne produktivnosti, ali u preostalim slučajevima veštačka inteligencija će biti u mogućnosti da sama radi, navodi se u istraživanju. Da li je veštačka inteligencija samo pitanje radnih mesta ili opasnost da s vremenom dođe do povećanja ekonomske nejednakosti nacija?
Vozači u Srbiji mogu da zarade i do 350.000 dinara mesečno, vodoinstalateri 240.000, frizeri i pekari do 200.000. Prema poslednjim podacima Infostuda, najveći pad interesovanja je za IT stručnjake – potražnja je čak upola manja nego prošle godine za stručnjacima iz ove oblasti.
Ukupan pad broja oglasa za posao u 2023. godini, u poređenju sa prethodnom godinom, iznosi šest odsto, što svedoči o izvesnom opadanju aktivnosti na tržištu rada.
