Republički zavod za statistiku saopštio je danas da su u trećem kvartalu ove godine u Srbiji bila zaposlena 2.365.672 radnika, ili 4.910 osoba više nego u istom kvartalu prošle godine.
Srpsko tržište rada se suočava sa krizom nedostatka radne snage, pre svega usled starenja stanovništva, depopulacije i emigracije. Procene su da će već u narednoj deceniji Srbiji nedostajati između 80.000 i 100.000 radnika, a rešenje se nazire u „uvozu radnika“, pokazuju rezultati Analize mobilnosti radne snage između Srbije i zemalja Zapadnog Balkana, koju je predstavio Institut za razvoj i inovacije (IRI).
Mada se najčešće vezuju za slučajeve praćenja emotivnih partnera, privatni detektivi u Srbiji postali su saveznici i kompanijama koje sumnjaju na nezakonito ponašanje svojih zaposlenih, a slučajevi u kojima ih firme angažuju prilično su raznoliki.
Gotovo svi trgovinski lanci u Srbiji imaju otvorene konkurse za prodavce. U prvoj polovini godine tražili su od Nacionalne službe zapošljavanja više od 4.000 prodavaca. I tu ne bi bilo ništa neobično, da na birou nemamo više od 12.000 nezaposlenih trgovaca.
Angažovanja u poljoprivrednoj delatnosti, ugostiteljstvu ili građevini zauzimaju sam vrh oglasnih tabli u Srbiji tokom letnjih meseci. Kako zbog zahteva koje nameće sezona, tako i usled nedostatka potrebne radne snage za zanimanja koja možda nisu tipično sezonska, u zemlji se tokom leta otvaraju brojna radna mesta u specifičnim delatnostima na kojima i mlađe i starije generacije uspevaju da ostvare dobru zaradu i dnevnicu koja može premašiti 6.000 dinara.
Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru na snazi je od 2013. godine, iako je prvobitno obećano da će ona trajati samo dve godine. U međuvremenu je najavljeno da će se zabrana sprovoditi do 2026. godine.
Od subote, 1. juna, stupa na snagu treća faza nemačkog zakona čiji je cilj privlačenje strane stručne radne snage, koja donosi brojne pogodnosti i za građane Zapadnog Balkana, a pre svega duplo veću kvotu radnika iz regiona koji će moći lakše da se zaposle u Nemačkoj.
Za pet godina u Srbiji je poginulo 240 radnika, a povređeno je više od 4.300. Koliki je broj teško povređenih radnika nije poznato, a oni bivaju zaboravljeni i od društva i od države. Kada je u pitanju zaštita prava radnika, problem je, smatraju stručnjaci, i što se mali broj njih odlučuje da podnese tužbe protiv poslodavaca.
U Evropskoj uniji je 2023. godine 7,1 odsto zaposlenih radilo 49 ili više sati nedeljno, što spada u dugo radno vreme, pokazuju podaci koje je objavio Evrostat.
U Srbiji u proseku godišnje oko jedne trećine svih pritužbi upućenih Povereniku za zaštitu ravnopravnosti odnosi se na diskriminaciju u oblasti rada i zapošljavanja – saopštila je danas ta služba povodom Međunarodnog praznika rada, 1. maja.
U Srbiji se veliki broj penzionera zapošljava na osnovu ugovora van radnog odnosa, kao što su oni o privremenim i povremenim poslovima ili ugovorima u delu.
Prvomajska krilatica „osam sati rada, osam sati slobodnog vremena i osam sati odmora“, iako skovana u vreme industrijske revolucije i danas nekima zvuči kao mit.
Izmene Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu prošle godine su usvojene, a inspekcije su obavile više od 65.000 nadzora. U Srbiji je, ipak, skoro 3.500 radnika teško povređeno. Podneto je samo tridesetak prijava protiv poslodavaca i skoro sve su odbačene. U Srbiji su prošle godine na poslu poginula 42 radnika.
Izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je u primeni od novembra prošle godine, izabrani lekar može da dozvoli samo 30 dana bolovanja, a duža odsustva odobrava komisija RFZO-a. Osim skraćenja bolovanja, unete su izmene i kada je reč o povezivanju bolovanja, a za poslodavce je kraći rok za isplatu bolovanja.
Poslodavci sve više unajmljuju privatne detektivske agencije da prate i nadziru zaposlene koji su na bolovanju kada posumnjanju u opravdanost njihovog odsustva sa posla.
