14.11.2024. | 10:06 > 14:58
Raste izvoz rakije, ali crno tržište pravi problem
Registrovane destilerije u Srbiji godišnje proizvedu oko 50 miliona litara rakije.
Registrovane destilerije u Srbiji godišnje proizvedu oko 50 miliona litara rakije.
U Srbiji ima oko 1.100 destilerija, neke od njih su u svetskom vrhu u proizvodnji rakije, a za proteklih pet godina vrednost izvoza tog alkoholnog pića više je nego udvostručen i 2023. godine dostigao je 13,3 miliona evra, piše Politika.
Rakija se na Balkanu ne koristi samo kao žestoko piće, već je i deo tradicionalne medicine, sredstvo kojem su nam bake spustale temperaturu ili dezinfikovale rane. Koliko je korišćenje rakije u ovu svrhu efektivno i gde su granice?
Od 60 voćnih rakija, čiji su uzorci uzeti iz proizvodnje i prometa i na kojima su urađene analize, ustanovljeno je kako je kod pet analitički utvrđeno da poreklo etanola nije u potpunosti iz voća, objavilo je nedavno Ministarstvo poljoprivrede. Nadležni navode kako su za utvrđene nepravilnosti u pogledu porekla etanola proizvođačima izrečene upravne mere u vidu zabrane prometa i povlačenja svih količina s tržišta.
Veštački nos koji su još 2008. izumeli istraživači Instituta za tehnologiju iz Masačusetsa danas ima bezbroj uloga u medicini, uključujući otkrivanje pojedinih bolesti koje imaju specifičan miris, kao što su dijabetes i neke vrste karcinoma. Receptori za miris stvoreni u laboratoriji preuzimaju i ulogu pasa tragača u potrazi za drogom i eksplozivom.
Srbija je zemlja šljive, a od prošle godine najpopularniji proizvod od tog voća – šljivovica je i na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog dobra. Godišnje se u Srbiji proizvede 50 miliona litara raznih vrsta rakije. Međutim, 30 miliona litara proizvedu registrovane destilerije, a ostalo domaćinstva za lične potrebe.
U Srbiji se godišnje proizvede oko 50 miliona litara rakije, od kojih 30 miliona litara proizvedu destilerije registovane u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dok se preostalih 20 miliona litara proizvede za lične potrebe, pokazuju podaci Privredne komore Srbije.
Iz udruženja „Pokret potrošača za kvalitet hrane” saopštili su da su zabrinuti zbog rezultata ispitivanja autentičnosti prehrambenih proizvoda, meda, vina i rakije na našem tržištu. Rezultati su, navode poražavajući, jer od 25 uzoraka meda iz pet najvećih trgovinskih lanaca, 22 nisu pravi med, jer su mu dodavani šećeri u velikim količinama. Kada je reč o vinu, čak 16 uzoraka (88,89 odsto) od kontrolisanih 18 nije zadovoljilo kriterijume autentičnosti.
Čak 85,71% od ukupnog broja ispitivanih uzoraka voćnih rakija i 92,85% uzoraka vina pali su na ispitivanju autentičnosti. Ovo je objavio Pokret potrošača za kvalitet hrane, koji je uradio svoju drugu akciju ispitivanja tržišta na kvalitet hrane.