Deca bez roditelja – šta im je najteže kad počnu samostalni život i čega se plaše

Mladima koji su odrasli bez roditelja potrebna je veća pomoć i podrška, kada izlaze iz sistema alternativnog staranja i započinju samostalan život. To je pokazalo i istraživanje organizacije SOS Dečija sela Srbija, predstavljeno povodom Svetskog dana dece i dečijih prava, koji se obeležava 20. novembra. I ispitivači i ispitanici bili su deo sistema socijalne zaštite.

Njihova životna priča teška je od početka. Odrasli su bez roditelja. Zajednička im je zahvalnost ljudima u ustanovama, u kojima su odrasli. Ali teret osamostaljima je, kažu, možda i teži.

„Nedostaje samopouzdanje i samopoštovanje – sam taj način odrastanja deteta, to odbacivanje okoline, jer mi smo odmah drugačiji, etiketirani“, kaže Dragan Božović.

„Kad sam u domu bio naučili su me da budem previše odgovoran, da poštujem tuđe vreme, da poštujem druge i da plaćam svoje račune“, priča Aca Vuksanović. 

Oni su danas uspešni ljudi – studentkinja socijalnog rada, pica-majstor i tehnički inženjer. Ali mladi sa kojima su oni razgovarali, svedoče da, tokom pripreme za osamostaljivanje, podrška izostaje ili je nedovoljna. A reč je o mladima sa često teškim traumama.

„Znam mnogo mladih koji su saznali da napuštaju sistem socijalne zaštite mesec dana pre toga, sedam dana ili dva dana ranije. Stvar je o čemu mi razmišljamo i kako ćemo izabrati najbolje puteve, ako ne znamo kako ćemo platiti kiriju. Mi nemamo vremena da razmišljamo o najboljim putevima, mi razmišljamo samo kako da gasimo trenutne vatre“, navodi Ilijana Kladar.

Bačeni u vatru života izvan doma – tako se osećaju – kao da su još jednom napušteni. Većina nema kontakte sa biološkom porodicom. Više od trećine nema informacije gde bi mogli da se zaposle, a gotovo polovina ne zna kako da ostvari zdravstvenu zaštitu.

„Mnogi od njih ne znaju gde će kako će, s kim će, kome mogu da se obrate. Vrlo je neizvesno šta ih čeka i na koju stranu će otići“, rekla je Jelena Tanasijević iz SOS Dečija sela Srbija.

Savetodavna i psihološka, finansijska, pomoć pri traženju posla, stan – to im je najpotrebnije. Nadležni uviđaju – potrebna je revizija propisa na nacionalnom nivou.

U Beogradu na primer oni dobijaju novčanu pomoć godinu i stan dve godine, po osamostaljivanju.

„Usluge u zajednici poput savetovališta, centara za podršku razvoju veština za samostalni život, neformalno obrazovanje za sticanje novih korisnih znanja doprinose prevazilaženju krize osamostaljivanja koja ove mlade često uvuče u spiralu isključenosti, opasnu spiralu siromaštva i različitih asocijalnih vidova ponašanja“, ističe Milka Milovanović Minić, državna sekretarka Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.

Pomažu programi poput Centra „Jaki mladi“ za jačanje kompetencija u uzrastu od 16 do 30 godina organizacije SOS Dečija sela.

Mladima koji su odrasli bez roditelja potrebna je veća pomoć i podrška, kada izlaze iz sistema alternativnog staranja i započinju samostalan život. To je pokazalo i istraživanje organizacije SOS Dečija sela Srbija, predstavljeno povodom Svetskog dana dece i dečijih prava, koji se obeležava 20. novembra. I ispitivači i ispitanici bili su deo sistema socijalne zaštite.