„DOLAZI MI 10 RADNIKA SA ŠRI LANKE“ Za 320 evra radiće i po 10 sati, 26 dana mesečno

Srbiji manjka radne snage, a realnost je iznedrila nove trendove.

Danas i u našu zemlju dolazi sve više jeftine radne snage i to iz najudaljenijih i najsiromašnijih zemalja sveta.

Danas po Srbiji zidaju, majstorišu, obavljaju dostave i razne druge poslove radnici iz nekoliko zemalja Afrike, Pakistana, Turske, Irana, Iraka, Sirije, Turkmenistana, Nepala, Bangladeša, Indije, ali i nekoliko komšijskih država, piše Blic.

Trendovi u ekonomiji i demografiji uslovili su rast tražnje za različitim deficitarnim stručnim i zanatskim profilima. U nameri da obezbede potrebnu radnu snagu, agencije dovode radnike i iz najudaljenijih delove sveta.

„Inostrani radnici ne samo da rade duže tokom dana, nego kad se sve sabere firmu koštaju i mnogo manje. Sada sam u postupku zapošljavanja njih nekoliko – do desetak. Radiće i po 10 sati dnevno, šest dana u nedelji, a osnovna plata je 320 evra, koja ne može od toga mnogo da odstupa. Sve te uslove ugovaram sa agencijom koja ih i dovodi“, kaže sagovornik tog lista, preduzetnik iz Srema.

Kako dodaje, njegova računica je jasna.

„Jednostavno, koštaju me manje. Naši ljudi sebe cene, ali često i precenjuju. Uz to, ja kao mali privatnik ne mogu da platim radnika koliko može velika kompanija i tu nastaje veliki problem kada pregovaramo sa potencijalnim radnicima iz Srbije o uslovima. Sada sa nekoliko radnika sa Šri Lanke i platom od 37.000 dinara, menjam naše ljude kojima sam davao i po 70.000 dinara, a koji su radili na mašinama za proizvodnju rezervnih delova od gume i plastike“, navodi sagovornik.

Dodaje i da samo na jednom radniku može da uštedi skoro 400.000 dinara za godinu dana.

„Zbog takvih ušteda manje firme u Srbiji će moći da opstanu i da pokreću nove investicione cikluse“, zaključio je.

Prema našim informacijama, privatni preduzetnici iz Srbije nemaju direktne obaveze prema stranim radnicima. Za sve je nadležna agencija, koja im obezbeđuje i organizuje sve zvanične dozvole, smeštaj, obroke, prevoz i prateću logistiku.

Zaključak je da je posao dovođenje radnika isplativ i agencijama, i privrednim subjektima, ali i samim radnicima, koji bi u svojim matičnim zemljama zarađivali znatno manje sume od kojih neretko zavise čitave porodice.

Ocena je i da možemo očekivati sve veći broji uvezenih radnika, koji mnogim preduzećima znače opstanak i konkurentnost na tržištu.

Praktično, sve dok ne dođe do promene u odnosu suficitarnih i defictiarnih zanimanja, uvezeni radnici i agencije koje ih dovode igraće značajnu i sve značajniju ulogu u razvoju ekonomije i čitave zemlje.

Srbiji manjka radne snage, a realnost je iznedrila nove trendove.