Kako dočekati penziju: Svi da rade duže, a ko može – neka i štedi

Moramo da štedimo dok radimo i moramo da radimo dugo. Ovo je „recept“ i za građane Srbije, i za građane Hrvatske, kako bi u starosti imali prihode koji im omogućavaju nastavak istog kvaliteta života. „Osnovna poruka je da radimo što duže, a ko može – i da štedi, ali to neće moći svi i njima će morati da pomogne državni sistem“, poručio je Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta Srbije. Predrag Bejaković iz Instituta za javne finansije u Zagrebu za N1 ističe da „sami moramo brinuti za svoju starost ali država mora da brine o onima koji ne mogu da ostvare pravo na penziju“.

 U Beogradu je, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, održana regionalna konferencija povodom sto godina penzijskog sistema u bivšoj Jugoslaviji. Mlađe generacije, ne samo u Srbiji i Hrvatskoj, već u celom svetu – od Amerike do Evrope, imaju, prema rečima sagovornika N1 – pesimističan stav prema državnom sistemu penzija, a optimističan prema privatnom.
Nikola Altiparmakov ističe da je negativan stav prema državi rezultat globalnih negativnih kretanja. 

„Proslavljamo 100 god penzijskog sistema koji je preživeo različita državna uređenja – od monarhije, socijalizma, ratova, raspada SFRJ, i preživeće i naredni period dok ti mladi ne dođu na red za penziju“, naveo je Altiparmakov. 

Predrag Bejaković ističe da u Hrvatskoj granica za odlazak u penziju 65 godina za muškarce i 63 godine za žene, ali da će se izjednačiti.

„Živimo danas neuporedivo duže nego naše dede i bake i zato moramo da radimo duže. Očekivani životni vek danas je 79 godina – 81 godina za žene i 76 godina za muškarce“, naveo je on.

Veliki broj građana Hrvatske, kaže, doživljava te godine i ranije ide u penziju – muškarci sa 63, a žene sa nešto manje od 62 godine.

To, ističu gosti N1, nije razlog za brigu – „jednostavno moramo da se edukujemo – kako duže živimo moramo i duže da radimo“„Duže živimo, i zdravo i vitalno živimo. Srbija je penzijsku reformu iz 2014. dobro sprovela, sistem je stabilizovan i izjednačavanje starosne granice na 65 godina za odlazak u penziju muškaraca i žena nećemo morati dodatno da povećavamo“, ističe Altiparmakov. 

Na opasku da li svako može svoj radni zadatak da ispunjava u tim godinama – poput profesionalnih vozača, ili hirurga, na primer – sagovornici N1 ističu da neki već sada mogu da rade do 70. godine. 

„Možda vozači zbog refleksa neće moći da rade u toj struci, ali moći će da rade kao ispomoć, mentor, učitelj mlađim zaposlenima – nije dovoljno povećavati samo starosnu dob, već je neophodno i da se na tržištu rada razbiju stigme prema starijim radnicima“, poručio je Nikola Altiparmakov. 

Sa tim je saglasan i Predrag Bejaković.

Hvale starije, ali…

„Poslodavci su širom sveta hvalili iskustvo i posvećenost starih radnika, ali ih nisu zapošljavali. Danas, u nedostatku radne snage ih – zapošljavaju. U Hrvatskoj penzioneri mogu da rade četiri sata i 20.000  ljudi i radi i prima penziju. Ljudi žele i mogu da rade. U svim zanimanjima nedostaje radne snage“, naveo je Bejaković. 

To, pojašnjava, neće uskratiti mladima da rade, jer broj radnik mesta nije fiksan – „ako je rad jeftiniji, ukupna cena rada je niža, a ako je rad skup, onda se broj radnih mesta smanjuje“.

„Ne možete biti urednik televizije ako imate 25 godina, ali možete biti novinar. U obe zemlje ne cenimo previše iskustvo i ljude koji mogu da budu i te kako korisni – teramo u penziju“, istakao je Bejaković.

U Srbiji, prema podacima Fonda PIO, oko 300.000 penzionera prima penzije do iznosa od 15.000 dinara. 

„Odnos naših starosnih penzija i prosečnih plata je oko 50 odsto, možda 51 odsto plate iznosi penzija, prosečna je možda niža, na oko 45 odsto, zbog porodičnih i invalidskih penzija. Kada ste u penziji imate i manje troškove života pošto ne idete na posao. Plus što je srpski penzijski sistem drugačije strukturiran, penzije se indeksiraju sa rastom cena i sa rastom zarada, prate privrednu aktivnost. To je što je. Većina zemalja u Evropi ne može bolje“, naveo je Altiparmakov. 

On je posetio da smo 1969. godine imali 10 mladih osoba na jednu staru, pa je penzija bila na nivou od 70 odsto od plate. Danas je to, kaže tri naprema jedan, i ne možemo da imamo taj isti iznos penzija.

Ko može – štedeće, ko ne…

„Neki koji mogu štedeće i privatno, koji ne mogu izdržavaće ih državni penzioni sistem. A, za one koje ne može da izdržava, a u Srbiji ih ima u ruralnim krajevima, treba relaksirati uslove za novčanu pomoć – ima od 30 do 40 hiljada ljudi koji ne primaju penziju, a ne mogu da prime ni socijalnu pomoć“, pojasnio je Altiparmakov.

U Hrvatskoj je, kaže Bejaković, još nepovoljniji odnos između penzije i plate – na nivou je 39 odsto. Bila bi, kaže, 60 odsto, kada bi svi radili do zakonske granice.

Hrvatska je, za razliku od Srbije, uvela pre dve godine stalnu pomoć za starije osobe.

„I u Hrvatskoj, kao i u Srbiji je pravilo da ako nemate ostvarenih 15 godina staža – nemate ni pravo na penziju. Zato je uveden oblik novčane pomoći za te građane, i trenutno je broj korisnika 8.500″, naveo je Bejaković.

Moramo da štedimo dok radimo i moramo da radimo dugo. Ovo je „recept“ i za građane Srbije, i za građane Hrvatske, kako bi u starosti imali prihode koji im omogućavaju nastavak istog kvaliteta života. „Osnovna poruka je da radimo što duže, a ko može – i da štedi, ali to neće moći svi i njima će morati da pomogne državni sistem“, poručio je Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta Srbije. Predrag Bejaković iz Instituta za javne finansije u Zagrebu za N1 ističe da „sami moramo brinuti za svoju starost ali država mora da brine o onima koji ne mogu da ostvare pravo na penziju“.