Lečenje duševno obolele dece nije vremenski ograničeno

Odluku donosi nadležni sud u vanparničnom postupku i preispituje je svakih šest meseci. Osoba kojoj se ta mera izrekne ne može da napusti ustanovu ako predstavlja opasnost za okolinu.

Više roditelja našlo se iza rešetaka proteklih dana zbog krivičnih dela koja su počinila njihova deca, uglavnom preteći nasiljem, ali i zbog ozbiljnih fizičkih napada. Pritvor može biti određen samo maloletnicima starijim od 14 godina jer deca ne podležu ni krivičnoj odgovornosti ni bilo kojoj odredbi Zakonika o krivičnom postupku. Roditelji dece mlađe od 14 godina, iako su njihovi zakonski zastupnici, ne mogu krivično da odgovaraju za njihove zločine, ali im se na teret može staviti zapuštanje i zlostavljanje maloletne osobe ili nekog drugo krivično delo koje se može dovesti u vezu sa uzrokom zločina koje je izvršilo njihovo dete.

– Na osnovu mišljenja konzilijuma psihijatara, mera lečenja se može sprovesti i bez pristanka osobe, a takođe i bez pristanka roditelja kao zakonskih zastupnika maloletnika do 18 godina, kao i deteta mlađeg od 14 godina. Odluku o tome donosi nadležni sud u vanparničnom postupku i ta se odluka preispituje na svakih šest meseci, a može i češće ako sud to zahteva – objasnio je za „Politiku” advokat Jugoslav Tintor.

Mera lečenja u psihijatrijskoj ustanovi, dakle, nije ograničenog vremenskog trajanja. Osoba kojoj je određena ova mera, bilo da je punoletna, maloletna ili dete, ne može da napusti ustanovu. To se odnosi i na slučajeve kada psihijatri procene da osoba predstavlja opasnost po život i bezbednost drugih ili po svoju sopstvenu bezbednost.

– Kada je reč o roditeljima, oni ne mogu krivično da odgovaraju za delo koje je učinilo dete, jer krivica je po svojoj suštini individualna i podrazumeva odgovornost za sopstvene postupke a ne odgovornost sa drugoga. Dakle, otac i majka ne mogu odgovarati za ubistvo koje je počinilo njihovo dete – objašnjava Tintor.

Postoje, međutim, krivična dela koja mogu biti stavljena na teret roditeljima, kao što je zapuštanje i zlostavljanje, ukoliko se utvrdi da je to imalo za posledicu zločin koji je dete učinilo.

– Neophodno je da postoji osnovana sumnja da je roditelj počinio neko drugo krivično delo, pa ako to ima posredne veze sa zločinom deteta, onda se vodi postupak u odnosu na roditelja. U istrazi se utvrđuje da li postoji uzročna veza, a da bi bila doneta odluka o pritvoru, delo ne mora da bude dokazano, već je potrebno da postoji sumnja – objašnjava advokat.

Roditelj je zakonski zastupnik deteta i mora uvek da bude pozvan u policiju kada dete napravi bilo kakav incident, a naravno i krivično delo. Ako je utvrđeno da postoje mentalni poremećaji, roditelj se pita da li daje pristanak za lečenje, ali zakon je predvideo da se u određenim slučajevima, kada to procene lekari, dete može zadržati na lečenju i bez pristanka roditelja. Jer, ako takvo dete puste kući, na ulicu i u učiniocu, ono može ponovo da puca ili da ubode šestarom nekog trećeg.

Kada je reč o mlađim maloletnicima – od 14 do 16, i o starijim – od 16 do 18 godina, za njih važe odredbe Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih osoba.

Odluku donosi nadležni sud u vanparničnom postupku i preispituje je svakih šest meseci. Osoba kojoj se ta mera izrekne ne može da napusti ustanovu ako predstavlja opasnost za okolinu.