Biljne bolesti zarazile pšenicu u Vojvodini

Proizvođačima se preporučuje obilazak parcela i upotreba fungicida čim bude bilo moguće.

Kod useva pšenice prisutni su simptomi određenih bolesti i do 60 odsto biljaka, a ova pojava mnogo je izraženija u Vojvodini nego u centralnoj Srbiji. Visok nivo zaraze biljnim bolestima, poput sive pegavosti lista pšenice, pepelnice žita i lisne rđe mogu se uočiti na gotovo svakoj parceli. Stepen zaraženosti, po objašnjenju stručnjaka, zavisi od više faktora – roka setve, gustine sklopa, plodoreda, sortimenta, kvaliteta semena, mineralne ishrane i drugih sprovedenih agrotehničkih mera.

U centralnim i južnim krajevima Srbije usevi su u slabijim fazama razvoja i sa znatno manjim procentom zaraženih biljaka.

Prognozno-izveštajna služba Vojvodine, objavila je da gotovo da nema parcele na području ove pokrajine gde nisu prisutni simptomi bolesti i gde nije postignut epidemijski prag štetnosti koji iznosi – 10 odsto biljaka. Simptomi sive pegavosti lista pšenice mogu se uočiti na gotovo svakoj parceli, a u najzaraženijim usevima procenat biljaka sa simptomima kreće se i do 65 odsto. Pepelnice žita su takođe u znatnoj meri prisutne kod useva, od 10 do 60 procenata, dok se lisna rđa može videti u različitom intenzitetu, od svega nekoliko procenata do čak 60 odsto, piše „Poljosfera”.

Stručnjaci svim proizvođačima pšenice preporučuju obilazak useva i pregled na prisustvo simptoma bolesti. Kako trenutno stanje ukazuje na izuzetno visok nivo zaraze biljnim bolestima, napominju da bi po stabilizaciji vremenskih prilika, i čim bude omogućen ulazak mehanizacije na parcele trebalo krenuti sa hemijskim merama zaštite i to najpre useva iz najranijih rokova setve. Potrebno je, upozoravaju, da temperature dovoljno porastu kako bi efikasnost fungicida bila na zadovoljavajućem nivou.

Profesor dr Radivoje Jevtić, sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, rekao je za „Politiku” da bi jedna od ovih bolesti mogla da ima veze sa rasprostranjenim sejanjem semena sa tavana, ali nisu urađene analize pa još ne znamo o kojoj vrsti pegavosti je reč. Druge dve (rđe i pepelnica) ne prenose se semenom, već je šire paraziti i javljaju se na zelenim, zdravim delovima biljke.

Naš sagovornik napominje da istraživanja pokazuju da ukoliko su prosečne temperature, tokom januara i februara, više u odnosu na prosečne višegodišnje, kao što je ova godina, mogla bi da se dogodi pojačana pojava žute rđe, što je bio slučaj 2004. kada je ta bolest izazvala dosta problema na njivama u Srbiji.

– Treba svakako poštovati preporuke prognozno-izveštajne službe i pravovremeno preduzimati mere u cilju suzbijanja parazita. Kod žita je povoljna okolnost to što većina fungicida koji se primenjuju imaju širok spektar delovanja. S jednim fungicidom moguće je uticati na sva tri parazita – objašnjava Jevtić.

Dodaje da je još rano govoriti o mogućim uticajima ovih pojava na prinose, jer su biljke većinom u fazi bokorenja, ali ukoliko se ne bi uradilo pravovremeno suzbijanje moglo bi da dođe do pada prinosa.

– Veliki proizvođači, oni koji se ozbiljno bave proizvodnjom poštuju preporuke. Ne treba masovno ući u sistem zaštite jer je svaka parcela priča za sebe. Tretiranje se obično prvo radi kod najrazvijenijih useva, jer bi oni mogli da imaju najviše gubitaka ukoliko se paraziti ne bi suzbili – naglašava Radivoje Jevtić.

Proizvođačima se preporučuje obilazak parcela i upotreba fungicida čim bude bilo moguće.