Poslednji broj Službenog lista Grada Pančeva od 25. septembra zanimljiv je zbog toga što su u njemu objavljene tri odluke koje definišu kako će ubuduće izgledati javnost rada lokalne samouprave, odnosno pre svega njena zakonska obaveza da se informacije o namerama i odlukama gradske vlasti predstave porskim obveznicima koji finasiraju njen rad, biračima, i uopšte čitavoj javnosti.
Prva je izmena Poslovnika o radu Gradskog veća kojom je ozakonjeno zatvaranje sednica gradske izvršne vlasti za medije, druga je Kodeks o javnosti rada i odnosima s medijima, a treća Pravilnik o objavljivanju informacija na zvaničnoj internet prezentaciji Grada Pančeva.
O prvoj odluci smo već pisali. Kodeks bi mogao da izazove nedoumicu u vezi s ciljem, jer se sve vreme poziva na dostignute demokratske principe i zakonske norme, domaće i međunarodne. Sve to je već regulisano odgovarajućimi propisima, i naizgled nema potrebe ponavljlati. Međutim, ima delova Kodeksa koji su značajna inovacija. U jednom njegovom stavu se konstatuje da „dostignuti stepen demokratije u našem društvu stavlja na dnevni red pitanje fuinkcionisanja javnog informisanja u odnosu na rad državnih i organa lokalne samuprave“, da bi se potom zaključilo kako „promene u pogledu proširenja i zaštite građanskih prava“ nalažu da se kreiraju „novi proaktivni odnosi s medijima“. Dalje se donosioci odluke zaklinju u služenje građanima i to da im je javni interes na prvom mestu, te kako će predstavnici Grada uvažavati novinare i novinarsku profesiju. One iste koje su izibacili sa sednica Gradskog veća, i kojima danima ne odgovaraju na imejlove s pitanjima i molbama. Bar su naša iskustva takva.
Treći akt koji reguliše način na koji će ubuduće biti objavljivane informacije na zvaničnom sajtu Pančeva naročito je interesantan zbog toga što u ovu oblast uvodi obavezu svakog sektora u Gradskoj upravi da imenuje osobe čiji će zadatak biti da na gradski sajt stavljaju informacije iz delokruga rada svog sekretarijata. I ti ljudi čak imaju titulu veb urednika!
To znači da će Pančevo svoju internet prezentaciju pretvoriti u neku vrstu informativnog medija, što je u suprotnosti sa važećim zakonima. Po njima država ni u kom obliku ne može biti vlasnik medija.
I na kraju, ali i najbitnije. Kada se sve ovo pogleda kao clina, i uzme u obzir promena odnosa prema medijima u Pančevu generalno, a posebno prema našem sajtu, dobija se potpuna zlokobna slika. Mediji se pod izgovorom efikansijeg rada i veće otvorenosti lokalne samouprave prema javnosti izbacuju iz igre tako što im se uskraćuje pravo da se svojim poslom bave na zakonom propisan način, i umesto njih se uvodi kontrolisano informisanje, tačnije zvanični pi-ar po uzoru na nekadašnjni list „Komunist“ koji je bio zvanično glasilo Saveza komunista Jugoslavije, ili „Borbu“ čiji je osnivač bio Socijalistički savez radnog naroda Jugoslavije, odnosno jedan od derivata Komunističke partije. Ovo je ipak „napredak“, jer su u tim glasilima bar radili novinari, što ovde nije slučaj. Ali, ne treba zaboraviti da se sve radi „u skladu sa dostignutim stepenom razvoja demokratije u našem društvu“ i u maniru „proaktivnog“ pristupa lokalnih vlasti prema javnosti. Ruku na srce, teško je poverovati da su ovakve odluke došle iznutra, iz same lokalne vlasti. Ona se u prethodnom periodu nije ponašala na takav način. Biće da je to naređeno spolja, nekim drugim kanalima.
Istiini za volju, svako zlo sadrži i poneko dobro. Kad se pogleda šta se sve iz budžeta finansira na konkursu za javno informisanje, prosto se rodi želja da se dostignuti stepen demokratije i zaštite građanskih prava dalje unapređuje u pravcu ukidanja para za tzv. informisanje. Što bi bilo i logično, jer ako se već ukida novinarstvo, treba mu ukinuti i finansiranje. Ali, to je posebna priča.
Poslednji broj Službenog lista Grada Pančeva od 25. septembra zanimljiv je zbog toga što su u njemu objavljene tri odluke koje definišu kako će ubuduće izgledati javnost rada lokalne samouprave, odnosno pre svega njena zakonska obaveza da se informacije o namerama i odlukama gradske vlasti predstave porskim obveznicima koji finasiraju njen rad, biračima, i uopšte čitavoj javnosti.