Osobe sa invaliditetom neretko se suočavaju sa preprekama u svakodnevnom životu, a arhitekstonske barijere, visoka stopa nezaposlenosti i socijalna izolacija vodeći su problemi. Nedovoljno je razvijena svest građana o teškoćama s kojima se osobe sa invaliditetom susreću, a ne izostaju ni predrasude koje često vode do diskriminacije. Koliko tačno osoba sa invaliditetom živi u Srbiji, nije poznato.
Zamislite da ste osoba sa invaliditetom, da teško hodate, i želite da siđete do Tamiša kako biste sedeli pored reke, a na samo jednom ili dva mesta imate stepenice s rukohvatom. Gotovo je neizvodljivo, rekao je Georgije Nikolić, predsednik Udruženja distrofičara.
Upitan da navede najveće probleme s kojima se susreću osobe sa invaliditetom u Pančevu, Nikolić je istakao kako ih je mnogo i da OSI gotovo nijednu radnju ne mogu obaviti samostalno. Ipak, posebnu pažnju posvetio je činjenici da osnovne škole na teritoriji Grada nemaju liftove, a da gotovo sve te obrazovne ustanove imaju makar po jedan sprat. Takođe, on je govoreći o parking mestima za invalide, kojih kako kaže i nema puno, saopštio da ih često koriste građani kojima ona nisu namenjena. Prema njegovim rečima, nadležni bi češće trebalo da proveravaju da li parking mesta za invalide koriste invalidi. Nikolić navodi i kako je centar Pančeva uređen, da ima i zvučnih signala za slepe osobe, ali samo u centru i nigde više.
Komentarišući temu socijalizacije osoba s invaliditetom, Tatjana Orlov, predsednica Društva za cerebralnu paralizu i srodna oštećenja, rekla je kako prvo treba da se socijalizuju vlast i okruženje, i dodala kako je najveći problem ekonomski. Odgovarajući na pitanje da li je tokom prethodnih godina osetila pobošljanje položaja OSI, odgovorila je odrično.
Kako lokalna vlast ocenjuje položaj osoba s invaliditetom, pitali smo Suzanu Jovanović, gradsku većnicu za rad, zapošavljanje i socijalnu politiku:
– Kao opštu ocenu pristupačnosti osobama sa invaliditetetom našeg grada, rekla bih da smo visoko odgovorni, i da smo zajednica koja već skoro dve decenije radi na socijalnom uključivanju OSI.
Ona je istakla kako su upodobljene javne ustanove kojima je osnivač Grad.
– Javni prostor, ulice i trotoari su upodobljeni, zahtevi za postavljanje zvučnih semafora su omogućeni, organ uprave koji izdaje građevinske dozvole apsolutno vodi računa o odredbama zakona koje definišu obavezu pristupačnosti.
Izjavila je i kako se obrazovnim ustanovama odobravaju nabavke opreme i asertivne tehnologije po predlogu Interresorne komisije, za svako dete sa smetnjama u razvoju. Grad finansira programe stručne podrške i na najmlađem uzrastu, dece sa smetnjama koja koriste usluge predškolske ustanove (uzrast obdaništa).
– Svakako da sve navedeno zadovoljava potrebe određenog broja lica, i da uvek ima još nezadovoljenih, jer zapravo OSI imaju individualne potrebe koje zahtevaju individualna rešenja, koja nije uvek moguće obezbediti, jer vrlo često ne zavise od lokalne samouprave, ili ne zavise samo od lokalne samouprave.
Jovanovićeva dodaje da kod nove izdradnje stanova u javnoj svojini, uvek je barem jedna stambena jedinici u celosti prilagođena OSI, kao i da jedna stvar apsolutno zaostaje u realizaciji, a to je prilagođavanje i izgradnja tolaleta za osobe sa invaliditetom, pre svega u javnim ustanovama.
Na pitanje koliko pristup objektima otežava zapošljavanje osoba sa invaliditetom, odgovorila je:
– Kada pričamo o zapošljavanju OSI, ne bih rekla da je samo pristupačnost u smislu arhitektonskih barijara teškoća pri zapošljavanju, već i prilagođavanje radnog mesta i uslova rada, koje podrazumeva veće troškove za poslodavce.Takođe, pitanje mentorstva za osposobljavanje za samostalan rad je nedovoljno razvijeno. Mišljenja smo da će dugo čekani Zakon o socijalnom preduzetništvu zaista otvoriti tržište rada za osobe sa invaliditetom.
Pričajući o unapređenju i poboljšanju svakodnevnice osoba sa invaliditetom, gradska većnica je saopštila da je upravo pokrenuta Inicijativa za izradu novog strateškog dokumenta za razvoj socijalne zaštite grada Pančeva, koji će u procesu izrade izlistati i ciljeve, ali i aktivnosti za naredni period, koji će svakako imati poseban akcioni plan za OSI.
Osobe sa invaliditetom neretko se suočavaju sa preprekama u svakodnevnom životu, a arhitekstonske barijere, visoka stopa nezaposlenosti i socijalna izolacija vodeći su problemi. Nedovoljno je razvijena svest građana o teškoćama s kojima se osobe sa invaliditetom susreću, a ne izostaju ni predrasude koje često vode do diskriminacije. Koliko tačno osoba sa invaliditetom živi u Srbiji, nije poznato.