Prosvetari na određeno vreme – jednog dana, a možda i pre

Više od dve divizije, u punom borbenom sastavu JNA, kraće više od 20.000 prosvetara u Srbiji, prema nekim procenama – radi na određeno vreme u ovoj par eksalans javnoj službi. Većina njih dok već po  nekoliko godina čeka na ugovore o radu neodređeno vreme, vredno radi važan državni posao – obrazuje mlade.

Neki od ovih ljudi u velikoj dilemi su pred 31. avgust jer im direktori škola po uputstvu Ministarstva prosvete guraju na potpis, a to se zvanično zove “nude da potpišu” aneks ugovora o radu čija je suština da sami sebi umanje, i onako mala, prava. I to tako što bi sadašnji ugovor o radu na određeno “do popune radnog mesta” konačnim izborom preko konkursa ili preuzimanjem, zamenili sa odredbom da rade do 31. avgusta sledeće godine – svejedno da li je konkurs završen ili mesto po zakonu popunjeno.

Uputstvo se poziva na 155. član Zakona o osnovanama sistema obrazovanja i vaspitanja u kome se navodi da “izuzetno, ustanova bez konkursa može da primi u radni odnos na određeno vreme lice” : do izbora kandidata – kada se na konkurs za prijem u radni odnos na neodređeno vreme ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine i/li  do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos na neodređeno vreme, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine.

Tumačenjem ovog člana kroz “Stručno uputstvo za postupanje prilikom angažovanja zaposlenih u ustanovama obrazovanja i vaspitanja u novoj školskoj godini” koje je Ministarstvo razaslalo 19. avgusta – direktori se guraju na zaposlene kako bi ih naveli da sami umanje svoja prava koja su u međuvremenu stekli. Da kraj svog angažovanja u školi umesto do okonačanja konkursa – što je u uslovima državnog shvatanja državne prosvete kada je redovno zapošljavanje gotovo pa zabranjeno “nikad a možda ni tad”, sami svedu na 31. avgust 2020. godine – što je “jednog dana a možda i pre”.

Očekivalo bi se od ministarstva da pritisak umesto na prosvetare usmeri na vrh republičke vlasti i objasni da je neophodno ukinuti zabranu zapošljavanja i vratitii normalno zapošljavanje u prosveti, ali izgleda da misle da im to nije posao.  

S druge strane kao da im je posao da neizvesnost dokle će raditi i strah kod prosvetara na određeno vreme da će već sledećeg 31. avgusta direktor, često čvrsto uvezan sa strankom, dovesti nekog politički podobnijeg – budu što veći.