Ekonomija

Petrohemija i Azotara u analizama Fiskalnog saveta – rezultati i perspektive

Pančevo, Sre, 21/03/2018 - 11:13
Vladimir Đoković

 
Fiskalni savet Vlade Srbije u dokumentu „Mišljenje na fiskalnu strategiju za 2018. godinu sa projekcijama za 2019. i 2020. godinu“ nekoliko puta, u različitim konotacijama, spomenuo je i državne kompanije Azotaru i Petrohemiju. Evo i kako.
Kad navodi da „nema konkretnih rokova i planova za završetak privatizacije državnih preduzeća“ Fiskalni savet kao primer navodi pančevačka državna preduzeća.
 
Iako RTB Bor i Petrohemija trenutno ne prave gubitke to je posledica povoljnih tržišnih okolnosti (cena), a ne njihovih reformi. Fiskalni savet zato smatra da ih je već u 2018. neophodno privatizovati, jer se tržišne okolnosti mogu lako preokrenuti, čime bi ova preduzeća ponovo postala veliki gubitaši. Za dugoročno održivo poslovanje RTB Bora i Petrohemije potrebne su velike investicije koje ta preduzeća (i država) ne mogu, a ne bi ni trebalo, da finansiraju. Uz to, tokom 2018. potrebno je rešiti i sudbinu Azotare čiji veliki gubici trenutno opterećuju bilanse Srbijagasa (Azotara ni u 2017. nije plaćala isporučeni gas). „ – navodi Fiskalni savet.
Ocena je da Vlada Srbije okleva neopravdano „odnosno da je 20 godina od početka privatizacije sasvim dovoljan rok da se konačno utvrdi da li ova preduzeća imaju tržišnu perspektivu i zainteresovane investitore, ili bi ih trebalo prepustiti stečaju.
 
Kada se bavi fiskalnim rizicima Fiskalni savet podseća na uticaj procesa privatizacije preko otpisa dugova.
 
Slično tome, u Strategiji se takođe samo konstatuje da je u prošlosti država plaćala komercijalne dugove Srbijagasa i Petrohemije NIS-u (van procesa privatizacije), uz napomenu da se slični rashodi ne planiraju u budućnosti.
 
 Država je učinila poslednjnih godina da smanji pritisak nereformisanih javnih i državnih preduzeća na budžet. 
 
I neka od preduzeća koja su u prošlosti beležila velike gubitke posluju pozitivno (poput Srbijagasa, RTB-a Bor ili Petrohemije). Međutim, u slučaju ponovnog pogoršanja uslova poslovanja postoji realna opasnost da se gubici nereformisanih preduzeća ponovo prevale na budžet - što i Fiskalna strategija prepoznaje kao jedan od najvećih fiskalnih rizika.
 
Fiskalni savet je u ovom dokumentu imao i preporuke oko oklevanja države da reši situaciju u pojedinim preduzećima u problemima.
 
Neka preduzeća su toliko neuspešna da nema opravdanja da se uopšte čeka i da se izbegava pokretanje stečaja. Preciziranja rokova u Fiskalnoj strategiji, međutim, nema, a za neodrživa preduzeća (Azotara, na primer) ni krajem 2017. godine nije donesena odluka o pokretanju stečaja, konstatovao je Fiskalni savet. 
 
Fiskalni savet se bavio i perspektivom tržišnim uslovima u kojima posluju RTB Bor i Petrohemija.
 
Pojedina neprivatizovana preduzeća (izdvajamo dva veća: Petrohemiju i RTB Bor) imaju koristi od porasta cena njihovih finalnih proizvoda na međunarodnom tržištu. To im je omogućilo da, za razliku od prethodnih godina, ostvare poslovni dobitak (Petrohemija već od 2015, a RTB Bor u 2017. godini). Imajući u vidu da će se trendovi cena preokrenuti (prema nekim najavama za godinu-dve), gotovo je izvesno da preduzeća neće biti spremna da i ubuduće budu uspešna. Naime, za njihovo održivo poslovanje na duži rok potrebne su izuzetno velike investicije i reforme, što može da se ostvari samo ako vlasništvo i upravljanje preuzmu strateški investitori. Zato je sada pravi trenutak da se provede privatizacija. U suprotnom, izvesno je da će se vratiti stari problemi i izazovi, pa i troškovi za njihovo poslovanje.
 
Fiskalni savet preporučio je i „opredeljivanje statusa“ preduzeća.
 
Napori Vlade treba da budu usmereni na RTB Bor, Petrohemiju, Azotaru, PKB, Simpo, Lastu, Kablove, MSK. U nekim slučajevima status je moguće opredeliti u 2018. godini, u drugim slučajevima ostvariti sve radnje neophodne za privatizaciju/stečaj, bez obzira da li će se proces i završiti u 2018. ili 2019. godini, a u trećim konačno započeti reformu i prestrukturiranje bez obzira na dinamiku krajnjeg ishoda. Nema opravdanja za dalje odlaganje odluke za Azotaru, RTB Bor, Petrohemiju, PKB, Simpo i MSK.
 
Fiskalni savet ocenio je i način poslovanja Azotare. Za koju je stečaj – „najizglednija opcija“
 
Azotara posluje neodrživo, a opstaje zahvaljujući prebacivanju gubitaka na Srbijagas (ne plaća gas od 2 do 3 mlrd dinara godišnje), a u manjoj meri i na EPS kao i o smanjenju zarada kada se proizvodnja zaustavi. Dalje poslovanje Azotare zahteva velike investicije (sada usled čestih havarija ne može da održi kontinuitet proizvodnje) i u ovakvom stanju predstavlja veliki ekološki rizik. Važno je i da njeni finalni proizvodi (đubrivo) mogu da se zamene domaćim i uvoznim proizvodima. Iz svega proističe da je stečaj najizglednija opcija, ujedno i najracionalnija. U budžetu Republike za 2018. godinu nisu predviđene subvencije za održavanje poslovanja Azotara, pa to može da bude znak da će se odluka o stečaju i doneti. Najlošije bi bilo dosadašnje opredeljenje - produžavanje agonije zasnovano na prebacivanju gubitaka na druga državna preduzeća.
 
Fiskalni savet sudbinu Petrohemije vidi u pronalaženju strateškog partnera.
 
Slično je s Petrohemijom, kod koje su osnovni preduslov za uspešnije poslovanje bile povoljne cene Petrohemijinih gotovih proizvoda na svetskom tržištu, ali i niske cene nafte i gasa (tj. niski troškovi proizvodnje). Ovi trendovi mogu da se preokrenu - prema relevantnim procenama već krajem sledeće godine - kada bi pretio rizik da Petrohemija ponovo počne da posluje s gubitkom. Procenjuje se da, za razliku od RTB-a Bor, Petrohemija nema višak radnika, ali da su i ovom preduzeću potrebne nove investicije (u vrednosti od oko 200 mln evra, za izgradnju nove fabrike propilena). Privatizacija Petrohemije je praktično imperativ, kako bi se predupredilo ponovno gomilanje gubitaka i njihovo posledično prebacivanje na bilanse Srbijagasa i javne finansije Srbije.
 
Sudbina Azotare zavisi od Srbijagasa koji godinama upravlja fabrikom đubriva u Pančevu i njenom imovinom. A Fiskalni savet je ocenjivao i rad Srbijagasa.
 
Međutim, problem loše naplate je ostao, pa je Srbijagas nastavio da pravi ogromne gubitke (45 mlrd dinara 2013, 50 mlrd dinara 2014). Preduzeća koja nisu izmirivala svoje račune uglavnom su bila u vlasništvu države: Petrohemija, Azotara, MSK, Železara Smederevo, gradske toplane i dr. Od 2015. godine dogodila se srećna okolnost na međunarodnom planu - svetska cena gasa (i nafte) pala je na istorijske minimume. Cene proizvoda državnih preduzeća nisu, međutim, doživele sličan pad, pa im je ta razlika između cene energenata i njihovih prodajnih cena omogućila da počnu da izmiruju obaveze prema Srbijagasu. To je glavni razlog zašto je Srbijagas počeo od 2015. da posluje bolje. Ove povoljne okolnosti toliko su unapredile poslovanje pojedinih preduzeća (Petrohemija, gradske toplane), da su ona Srbijagasu čak vratila deo starih dugova, pa je ušao u zonu pozitivnog poslovanja (2015. profit 3 mlrd, 2016. 2 mlrd dinara). Jasno je, međutim, da se država ne sme oslanjati na povoljne međunarodne okolnosti jer su one nestabilne i promenljive.
 
Azotaru i u kontekstu poslovanja Srbijagasa Fiskalni savet navodi kao negativan primer.
 
Neka preduzeća ne izmiruju svoje obaveze prema Srbijagasu ni sada, u vanredno povoljnim uslovima poslovanja, a najveće dugove pravi pančevačka Azotara. Prema poslednjim dostupnim podacima (novembar 2017), u tekućoj godini Srbijagas ima skoro 3 mlrd dinara nenaplaćenog gasa, od čega 1,8 mlrd dinara nije platila Azotara iz Pančeva. Ovaj iznos čini preko 40% gasa koji je Srbijagas isporučio Azotari u 2017. godini, što je neodrživ model poslovanja. U prilog tome govori i podatak da samo troškovi gasa i plata radnika Azotare premašuju ukupne prihode ovog preduzeća. Podsećamo, takođe, da je u 2016. godini Azotara napravila dug prema Srbijagasu u iznosu od 2,7 mlrd dinara (preko 60% isporučenog gasa Azotari te godine), iako je imalo samo 102 radna dana, i da je iste godine zabeležila ukupan gubitak od 6 mlrd dinara. Dakle, ovo preduzeće nije u stanju da uspešno posluje čak ni u vanredno povoljnim tržišnim uslovima koji sada vladaju (niske cene energenata) i smatramo da se kandiduje za stečaj.
 


Marketing

Najnovije vesti