U Južnom Banatu kiša zakasnila

Biće potrebna bar dva dana bez kiše da bi ratari mogli da uđu u njive i vrate se skidanju useva, procenjuju stručnjaci. U Južnom Banatu, zbog ekstremne suše, skidaće se poslednji suncokret, posejan na 33.000 hektara, a mogućnost da mehanizacija uđe na polja čeka i košenje soje na oko 10.000 hektara.

Poljoprivrednici su odlučili da i pre uobičajenog roka počnu da žanju kako suvi rod ne bi počeo da ispada i da ne bi bilo dodatne štete. Iako je suncokret toploljubiva biljka, nije izdržao sve stresne uslove. Vlaga u ovogodišnjem rodu se kreće između devet i 12 odsto, što zavisi od preostale zelene mase na stabljikama. Već prvi otkosi suncokreta pokazali su da će rod biti prepolovljen u odnosu na prošlu žetvu i to ratare brine, jer treba pokriti uvećane troškove setve, dok o ceni novog roda trgovci-otkupljivači, ćute.

„Daleko je od idealnog, prinos je slab, tu negde između oko 1,5 tone do 2,5 tone po hektaru, i to tamo gde je primenjena puna agrotehnika, a to je malo s obzirom na to koliko je novca uloženo u setvu. S druge strane, cene svih repromaterijala potrebnih u proizvodnji suncokreta, nafta, mineralno đubrivo, seme i drugi inputi, poskupeli su troškove proizvodnje od 50 do 60 odsto, a otkupljivači još odbijaju i na vlagu i traže da to bude devet posto, kako ne bi imali dodatnih troškova za sušenje, Poljoprivrednici će biti u debelom minusu ukoliko otkupna cena suncokreta zaista bude, kako se među nama priča, od 60 do 70 dinara. Ovogodišnji suncokret bi trebalo da vredi, bar 84 dinara po kilogramu kako bi se pokrili troškovi i poljoprivrednici bili bar na nuli, bez zarade”, kažu za Politiku u udruženju „Dolovački paori”.

Suša, koju ovde vide kao elementarnu nepogodu, uzela je mnogo, pa bi valjalo, slažu se svi, izvući pouke, šta i kako dogodine sejati. Trebalo bi u setvu ući ranije, već u martu, i tako dočekati jun, jer već godinama unazad se pokazalo da kiše nema. Stručnjaci skreću pažnju da su se okolnosti proizvodnje ratarskih kultura promenile. Jednostavno klima više nije takva da bi se moglo pridržavati starih kalendara i ustaljene metodologije. Zato poljoprivrednike očekuje kako promena agrotehnike, tako i promena asortimenta, a u krajnjem slučaju i promena biljnih vrata koje će se gajiti.

„Ratarima, ali i svim poljoprivrednim proizvođačima ne gine prilagođavanje, jer je ovo već sedma ekstremno sušna godina od 2000. do danas. Tu postoji dosta agrotehničkih mera, koje se moraju primenjivati, a jedna je zaoravanje žetvenih ostataka, čime se čuva vlaga, potom duboko oranje i primena bioloških preparata, koji podstiču truljenje žetvenih ostataka i očuvanje vlage. Mora se, sada je već izvesno, i u raniju prolećnu setvu, što bi omogućilo da taj prvi period nicanja protekne u što boljim uslovima i sa što više vlage u zemljištu”, savet je iz Instituta „Tamiš”, mada je za ovu godinu kasno, ocena je i struke i poljoprivrednih proizvođača, jer kiša ne može da oporavi useve. Kukuruz je skoro skinut, pri kraju je i suncokret, a zavisno od rasporeda padavina, kiša će biti mala pomoć kod krmnih kultura – šećerne repe, deteline i lucerke.