In media res(et): Ima li spasa za medijsku scenu u Srbiji?

 

Izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović kaže za 021.rs da je jedan od glavnih osnova otvaranja medija ka debati rešavanje pitanja uloge RTS-a kao javnog medijskog servisa.

 

„Ako pogledate analize javnog servisa, on je za razliku od privatnih televizija povučen, samoisključiv i on pokušava da bude nevidljiv. Ono što je još jako bitno je i regulacija medija, odnosno Regulatorno telo za elektronske medije (REM). Da mi imamo drugačiji medijski servis i drugačiji REM – i medijska scena bi bila drugačija“, navodi Gavrilović.

 

On dodaje kako je kroz istraživanja još utvrđeno i da građani prelaze od informisanja ka samoinformisanju, a uticaj društvenih mreža posebno raste među mlađim generacijama.

 

„Mlađi i obrazovaniji idu ka društvenim mrežama, a tu ima i proverenih i neproverenih informacija i mislim da je u stvari to neko ‘divlje’ informisanje reakcija na činjenicu da mi nemamo funkcionalni medijski informativni sistem, za šta odgovornost snose REM i RTS“, kaže Gavrilović.

 

Nedavno je BIRODI napravio analizu Izveštaja REM-a o izveštavanju monitorisanih pružalaca medijskih usluga tokom izborne kampanje koji je, između ostalog, otkrio da je sama metodologija kojom je REM radio monitoring suprotna od one na koju su se pozivali kada su je pravili.

 

„REM je napravio metodologiju koja je u principu sakrila ključnog aktera ove izborne kampanje, a to je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Naime, on je bio dominantan akter čak i po njihovim podacima, ali oni to u obrazloženju i analizi nisu elaborirali. Ono što smo još u analizi otkrili jeste da su mediji bili dominantno pozitivni ka akterima na vlasti, ali i da su opoziciji dali mogućnost da sebe predstave, odnosno da budu pozitivno predstavljeni, ali su i dalje nesrazmerno malo vremena dobili i u ovakvim emisijama“, smatra Gavrilović.

 

On dodaje kako ni za vreme izbora publika nije imala nikakvu debatu, a posebno ne na nivou predsedničkih izbora.

 

„Mi nismo imali sučeljavanje kandidata i ono što su mediji trebali da urade u izbornom procesu, pre svega mislim na medije sa nacionalnom frekvencijom, čiji zadatak jeste da pitaju, da analiziraju, da propituju i podsećaju kandidate izborne liste, a oni prosto nisu to radili. Posle izbora se situacija vratila na staro“, kaže Gavrilović.

 

Komentarišući odluku REM-a da obnovi dozvole za emitovanje na nacionalnim frekvencijama emiterima koji su ovu dozvolu već imali, Gavrilović smatra da su ti mediji u stvari nagrađeni za lojalnost Aleksandru Vučiću. 

 

„Ono što mi vidimo iz naših monitoringa koje radimo već deset godina, a pre svega mislim od 2016. godine kada je počela da se uspostavlja situacija koju danas imamo jeste da one televizije koje su bile lojalne Aleksandru Vučiću kao glavnoj političkoj figuri da su one koje su ponovo dobile nacionalnu frekvenciju. Tu se prosto ništa ne menja i ti mediji su u stvari nagrađeni za lojalnost“, dodaje on.

 

Naglašava da u Srbiji, prema istraživanjima, postoji asimetrična konfederacija dva medijska prostora – jedan koji se vezuje za korisnike usluga MTS-a kao kablovskog operatera, a druge SBB-a.

 

„Kablovski operater MTS pokriva šire i veće područje nego što to pokriva SBB. Ova podela uzrokuje stvaranje paralelnih stvarnosti koje utiču na društveni i politički život u Srbiji. Iz naših israživanja zaključujemo da su ovo dva različita medijska prostora gde neretko imate i različita viđenja o istim događajima. Kao posledica medijskog cepanja može doći i do društvenog cepanja“, kaže Gavrilović.