Svaki šesti par u Srbiji ima problem sa začećem

Plodnost žene značajno se smanjuje nakon 35. godine, a drastično nakon 40. godine života, prevashodno zbog smanjenog broja i kvaliteta jajnih ćelija. Ovu informaciju kroz kliničku studiju (Age and Fertility: A Study on Patient Awareness; Sara Deatsman et al.) koja je ispitivala žene uzrasta od 18-67 godina znalo je svega 30.5 odsto ispitanica. Upravo je to razlog zašto je neophodno podizati svest o značaju preventivnih pregleda sa ciljem očuvanja reproduktivnog zdravlja i pravovremenih pregleda u pravcu ostvarivanja trudnoće.

Prema procenama, čak svaki šesti par u Srbiji ima problem sa začećem, što znači da ovaj problem pogađa između 14 i 20 odsto parova. Dr Aleksandar Šobot, specijalista ginekologije i akušerstva, subspecijalista fetiliteta i steriliteta, iz MediGroup sistema ističe da su neplodnost i smanjena plodnost jednim delom stigmatizovane u našem društvu, što može da ima direktan uticaj na vreme prvog pregleda i odluke o daljem toku lečenja.

Fertilitet ili plodnost se definiše kao sposobnost rađanja živog zdravog deteta. S obzirom na to da je verovatnoća začeća relativno stabilna u toku svakog redovnog menstrualnog ciklusa, smatra se da će 80 odsto parova u prvih šest meseci ostvariti trudnoću. Međutim, infertilitet ili neplodnost predstavlja neuspeh u ostvarivanju trudnoće nakon 12 meseci redovnih nezaštićenih seksualnih odnosa za žene koje su mlađe od 35 godina, dok za starije od 35 godina, taj period se skraćuje na šest meseci. Upravo je to razlog zašto žene koje su mlađe od 35 godina treba da se jave nakon godinu dana, a one starije, već nakon šest meseci. U slučaju postojanja opravdanih razloga zbog istorije bolesti, lečenje neplodnosti neophodno je sprovesti što ranije“, ističe dr Šobot.

Prema njegovim rečima, prva poseta lekaru podrazumeva holistički pristup paru, klinički, ultrazvučni i laboratorijski pregled. Kroz prizmu ženskog partnera, neophodno je kliničkim pregledom dobiti informacije o redovnosti, karakteristikama menstrualnog ciklusa, životnim navikama (pušenje, alkohol, kofein), telesnoj masi, visini, te posledičnom BMI.

„Nakon bazičnog ginekološkog pregleda, sa uzimanjem palete briseva, pregleda grlića materice, sledi ultrazvučni pregled reproduktivnog sistema. Od laboratorijskih analiza neophodno je uraditi hormonski status od 2-5 dana menstrualnog ciklusa. Muški partner treba da dostavi analizu semena, tj. spermogram i spermokulturu. Odluka o daljem tretmanu će zavisiti od rezultata bazičnih pretraga i analiza“, objašnjava dr Šobot.

Od 26. juna 2020. godine skraćene su proceduralne aktivnosti, te potvrda o sprovođenju postupka vantelesne oplodnje sada se dobija saglasnošću samo jedne stručne komisije. Nakon što se prikupe svi potrebni nalazi, vremenski period od zakazivanja komisije do započinjanja postupka prosečno traje dva meseca.

Po poslednjem uputstvu za sprovođenje biomedicinski potpomognute oplodnje iz juna meseca 2020. godine, bračni ili vanbračni partneri koji nemaju dece, u momentu dobijanja potvrde od strane RFZO o ispunjenosti uslova za sprovođenje postupka vantelesne oplodnje, imaju neograničen broj pokušaja, kao i tri krioembriotransfera. Za bračne/vanbračne zajednice koje imaju jedno dete dobijeno iz postupka vantelesne oplodnje, do navršene 43 godine ženskog partnera imaju mogućnost da iskoriste dva postupka vantelesne oplodnje i jedan krioembriotransfer o trošku RFZO.

„Za parove na teritoriji AP Vojvodine, obezbeđeno je sufinansiranje postupka vantelesne oplodnje (za jedan stimulisani ciklus i jedan krioembriotransfer) jednom godišnje do starosne granice od 45 godina za ženskog partnera u iznosu od 240,000.00 dinara (200,000.00 za stimulisani ciklus i 40,000.00 dinara za krioembriotransfer). Pored toga, lokalne samouprave na godišnjem nivou izdvajaju srazmerno mogućnostima određena finansijska sredstva za jedan stimulisani postupak vantelesne oplodnje. Tako je za Novi Sad starosna granica pomerena do navršene 44 godine ženskog partnera“, kaže dr Šobot.

Prema njegovim rečima, uspešnost vantelesne oplodnje se definiše kroz stopu živorođene zdrave dece. Varijable koje utiču na uspeh svih procedura asistirane oplodnje su različite. Iz tog razloga, neophodno je par sagledati kao celinu, ali i muškarca i ženu ponaosob. Od osnovnih parametara neophodno je ustanoviti da li se radi o primarnom ili sekundarnom sterilitetu, dužini trajanja neplodnosti, pridodatim bolestima i anomalijama reproduktivnog trakta i organizma u celini (npr. endometriozi, metaboličkom sindromu, bolesti štitne žlezde, hroničnim upalnim procesima, malignim oboljenjima…itd). Nakon osnovne percepcije, potrebno je pored godina starosti ponaosob, dobiti informacije o ovarijalnoj rezervi žene, kao i koncentraciji spermatozoida u ejakulatu, njihovoj pokretljivosti i normalnoj mofrologiji.

„Uspešnost postupka vantelesne oplodnje u najvećoj meri zavisi od broja i kvaliteta dobijenih jajnih ćelija, spermatozoida, posledično nastalih embriona u različitim fazama razvoja, ali i receptivnosti endometrijuma“, objašnjava dr Šobot.

Plodnost žene značajno se smanjuje nakon 35. godine, a drastično nakon 40. godine života, prevashodno zbog smanjenog broja i kvaliteta jajnih ćelija. Ovu informaciju kroz kliničku studiju (Age and Fertility: A Study on Patient Awareness; Sara Deatsman et al.) koja je ispitivala žene uzrasta od 18-67 godina znalo je svega 30.5 odsto ispitanica. Upravo je to razlog zašto je neophodno podizati svest o značaju preventivnih pregleda sa ciljem očuvanja reproduktivnog zdravlja i pravovremenih pregleda u pravcu ostvarivanja trudnoće.