Domaćinstva u svetu su u 2022. godini bespotrebno dnevno bacala oko milijardu obroka, procena je Ujedinjenih nacija (UN) koje su danas osudile „tragediju“ rasipanja hrane u svetu.
Ministar Tomislav Momirović rekao je za RTS da je akcija „Bolja cena“ značajno doprinela obaranju cena i zato će se u novim okolnostima doneti nova adekvatna mera.
Da prevare u vezi sa hranom nisu u potpunosti zakonski regulisane i sankcionisane pokazao je prvi izveštaj Državne revizorske institucije o bezbednosti hrane. I dok ne dobijemo efikasniji sistem kontrole tržišta, savet potrošačima je da uvek čitaju deklaracije i da hranu kupuju na mestima koja su za to predviđena.
Najčešće se potrošači obmanjuju kada su u pitanju sokovi, kafa, sir, rakija, vino. Istraživanje Klastera „Ujedinjeni za kvalitet“ pokazalo je da se u 88 odsto slučajeva u prodavnicama nudi lažni med kao pravi. Nenad Vujović iz Odeljenja inspekcije za bezbednost hrane Ministarstva poljoprivrede kaže da je naša zakonska regulativa pokrila sve nepravilnosti u vezi sa hranom, pa i ovu takozvanu obmanu potrošača, ali ističe da njihova statistika pokazuje da takvih proizvoda ima, ali da ih je malo.
Prvi objavljeni podaci nedavno završenog popisa poljoprivrede neprijatno su iznenadili agroekonomske analitičare iako su, kako sami kažu, očekivali negativne trendove i padove u ovoj oblasti. Za samo pet godina poljoprivredno zemljište je smanjeno za više od petine, dok je broj gazdinstava opao za 10 odsto.
Prevare u vezi sa hranom su problem otkada je proizvodnja postala profitabilna. Gotovo da nema proizvoda u prehrambenoj industriji koji u nekom trenutku nije falsifikovan, od mleka i mlečnih proizvoda, čokolade i konditora, mesa i mesnih prerađevina, biljnog ulja, voćnih sokova, meda i alkoholnih pića.
Niže cene rinfuzne robe neretko su jedan od razloga zašto se ljudi odlučuju da kupuju „namirnice na meru“ u takozvanim radnjama „zdrave hrane“, kojih ima širom Srbije. Međutim, malo ko proverava kakvog su kvaliteta proizvodi koje nam prodaju bez deklaracije i koliko su bezbedni za upotrebu.
Od bolesti koje se prenose putem hrane na godišnjem nivou oboli oko 600 miliona ljudi u svetu, a prevare u vezi sa hranom u Srbiji nisu u potpunosti zakonski regulisane i sankcionisane, te je najveća obmana potrošača kada je reč o proizvodima kao što su čokolada, sokovi, kafa, med, sir, crni hleb i rakija, pokazuje izveštaj Državne revizorske institucije o svrsishodnosti poslovanja „Bezbednost hrane u Srbiji“.
Na stranici World of Statistics objavljen je pregled cena obroka u jeftinim restoranima po državama sveta, a najskuplja je Švajcarska s prosekom od 28,99 dolara.
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u decembru 2023. godine su u odnosu na isti mesec prethodne godine povećane za 7,6 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS). Rast cena u odnosu na novembar stabilizovao se na 0,1 odsto. Potrošačke cene na nivou cele 2023. porasle su u proseku za 12,1 odsto u odnosu na 2022.
Da li smo mogli pažljivije isplanirati koliko hrane spremiti i šta raditi sa viškom koji ostane? Podaci koliko hrane bacimo su zaprepašćujući.
Specijalista higijene i ishrane i profesor na Medicinskom fakultetu Jagoda Jorga rekla je danas da je preterivanje u alkoholu tokom praznika problematičnije od preterivanja u hrani, jer kada se pređu granice tada alkohol ispoljava ozbiljno toksično dejstvo na ćelije jetre i mozga.
Istraživanja pokazuju da gotovo četvrtinu hrane bacimo. U vreme slavlja, ekonomisti, ekolozi i duhovnici šalju iste poruke – kupujmo samo onoliko koliko nam treba, a višak podelimo sa onima koji nemaju.
Ishrana ima vitalnu ulogu u našem emocionalnom zdravlju tako što podržava funkciju mozga, proizvodnju neurotransmitera, smanjuje upale i reguliše nivo šećera u krvi.
Više od 90 odsto alergijskih reakcija može biti povezano sa hranom.
Veterinarski inspektori pojačaće nadzor i kontrolu hrane životinjskog porekla uoči novogodišnjih i božićnih praznika u objektima za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla.
Troškovi za egzistencijalne potrebe u porodičnom budžetu u Srbiji u proseku su u prošloj godini imali udeo od 39,7 odsto, navodi se u novom broju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Iako se čini kao najbrža i najjednostavnija opcija kada ste veoma gladni i užurbani, podgrevanje namirnica u mikrotalasnoj nije uvek dobra ideja.
Svetski dan hrane planeta dočekuje sa više od 800 miliona ljudi koji gladuju. Srbija je po kvalitetu i dostupnosti hrane, na sredini svetske liste.
Crveni krst Pančevo, kao partnerska organizacija, u saradnji sa Bankom hrane Beograd i kompanijom Delez organizuje akciju prikupljanja hrane u prodavnici Maksi u ulici Svetog Save broj 8 a, povodom obeležavanja Svetskog dana hrane i Meseca solidarnosti. Svetski dan hrane i ove godine biće u znaku pomoći onima kojima je ona najpotrebnija.
