Bavanište: Nada i Željko žive sa više od 100 pasa – Ni azil, ni organizacija, ni prihvatilište, već kako kažu, porodica

Kako izgleda kada dve osobe brinu o trocifrenom broju pasa? To ćemo čuti od jedne porodice iz okoline Pančeva, koja je pružila utočište brojnim napuštenima životinjama koje su tu stigle u vrlo lošem stanju

Nedaleko od Pančeva, u selu Bavanište, u domaćinstvu koje čine Nada, Željko, kornjača, dve mačke i čak trocifren broj pasa, vlada potpuna demokratija. Ni azil, ni organizacija, ni prihvatilište, već kako kažu porodica.

„Počinje ljubav od kad se rodiš, tako počne ta ljubav. Nas dvoje smo pet i po godina zajedno i ja sam prešla ovde pre tri godine, sa svojim psima i onda smo se spojili i sada smo velika porodica“, kaže Nada Pašajlić.

Iako članovi ove velike porodice iziskuju odgovornost, posvećenost i novac i dan od 24 časa deluje kratak, a troškovi svakog meseca sve veći, uzajamna ljubav u njihovom domu primetna je od trenutka kada se zakorači u veliko dvorište, gde dobrodošlicu pružaju desetine pasa.

„Ja zadnjih 30 godina ne pamtim da sam sam živeo, nisam ih držao, nisam ih gajio, ne pamtim da sam živeo sa manje od pedesetak pasa, i onda me ljudi pitaju kako toliko pasa. Ja bih voleo da mi postavite pitanje čiji su ovo psi i odakle su ovi psi, da mogu da vam dam odgovor koji dajem obično da ovo nisu moji psi, da su ovo vaši psi, vaših prijatelja, vaših kolega, rođaka. Ovo su psi koji su izbacivani, mučeni, zlostavljani, paljeni, sečeni. Dolazili su jedan po jedan, neki zbog agresije ostaju ovde doživotno ali je srećom skoro sedamdeset posto životinja za udomljavanje“, kaže Željko Stojčić.

Svi psi pretrpeli su mentalno, fizičko ili seksualno zlostavljanje od strane čoveka, a svoje utočište i negu našli su upravo ovde.

„Svi psi su spašeni i svi imaju priče, svaka za sebe da se uradi film, za svakog od njih“, kaže Nada Pašajlić.

„Svi ovi psi su imali nekog vlasnika. Ti psi su završili na ulici, postoji zakon koji to sprečava, ali se zakon ne primenjuje. Tužilaštvo ne reaguje, zakoni se ne sprovode. Srbija ima jedan od boljih zakona za zaštitu životinja ali se ti zakoni ne primenjuju. Ne primenjuju se iz prostog razloga zato što jedan pas na ulici donosi mnogo novca državi preko nelegalnih privatnih šinteraja“, kaže Željko.

Troškove hrane i veterinara Željko i Nada finansiraju sami. Donacije nikada nisu prihvatali, ali ističu da veliku pomoć imaju od prijatelja veterinara, koji određene usluge ne naplaćuju. Pored brojnih poslova, Željko od drveta pravi figurice, poklon kutije, lampe i nameštaj, koje prodaje i na taj način uz Nadin posao pokušavaju da isprate sve troškove. Kako kažu, svaki dan poseban je na svoj način, često fali sna jer svaki minut u njihovom domu, ispunjen je.

Željko

„Ko izdrži sa nama pet dana, od ujutru do uveče, ima letovanje od mene. Dan ne može da bude normalan, ali mi smo ovo sami izabrali“, kaže Željko.

U šali često kažu da ne bi trebalo da izlaze iz kuće, jer svaka šetnja do grada završi se dolaskom novog psa. Svaki put, kada se čoporu pridruži novi član, to izgleda ovako.

„Ja to ne znam rečima ni da opišem jer to bukvalno mora da se vidi. To je tišina, Željko ne priča, oni slušaju, neverovatno, to je govor tela neverovatna, komunikacija između njih i njega“, kaže Nada.

Ipak, njihov glavni cilj jeste da svaki pas nakon pretrpljenog nasilja dobije odgovarajuću negu i ljubav u njihovoj porodici, a nakon procesa oporavka pronađe svoj stalni dom, poput psa Sebastijana koji sa novom porodicom trenutno vreme provodi na jednoj od najlepših plaža ili poput doge Olge, koja za nekoliko dana putuje u Englesku.

Kako izgleda kada dve osobe brinu o trocifrenom broju pasa? To ćemo čuti od jedne porodice iz okoline Pančeva, koja je pružila utočište brojnim napuštenima životinjama koje su tu stigle u vrlo lošem stanju