ISTINOČEŽNJA: Sima Gregović

Ne znam tačno iz kog razloga, a mislim da su i mnogi od vas to primetili, ne samo u Pančevu, ukinuli su, ugasili, onesposobili, šta god, sve ono vredno, iz prošlosti, što je bilo temelj uspeha u sportu. Tako i Društvo „Partizan“ koje je obitavalo u gradu na Tamišu, sa kancelarijom, u prizemlju, nekada Sofk-e, a poslednjih godina Sportskog saveza, više ne postoji, a decenijama je pomenutu družinu predvosio Sima Gregović, prvi operativac iste.

Ranije, dok sam hteo, a to ne želim već godinama, kad god bih svraćao, nekom prigodom u Sportski savez, da se sretnem sa nekim, ili u odlazio u Veliku salu, na neki prijem ili KZN, prvo bih odlazio kod Sime. Zašto?

Zato što tvrdim, u životu nisam sreo šarmantnijeg čoveka, znalca svog posla ali, takvog šereta, prijatelja, drugara, saradnika, da je to za nezaborav. Svaki započet posao, a verujte, tokom decenija bivstvovanja, bilo je mnogo kapitalnih projekata, sprovedenih ideja, šta sve ne, uvek je on to, sa saradnicima, brilijantno, sproveo u delo. Nikada mu nije bilo teško da pozove, pita, ako nešto nije znao, jer kad ste tako rođeni, lišeni sujete, onda je lako biti čovek.

Sima Gregović je godinama u penziji. Sećam se, kad je tim povodom pozvao i neke od nas, da prisustvujemo tom, svojevrsnom hepeningu, na kraju karijere, za oproštaj, kakvi, ne samo da se više ne dešavaju, već niko ne sme ni da ih pomene, kao časove druženja, produbljenja poslovnih i prijateljskih veza. No, džaba trošiti reči.

Sima je Kačarevac, a u pomenutom mestu, takođe, ostavio je neizbrisiv trag. Takav sportski entuzijasta se više ne rađa.

Da se vratim na „Partizan“. Toliko je toga bilo što je osmislio ili sproveo iz plana u delo, da je odavno zaslužio najviša, ne samo gradska priznanja. Uvek ću ga pamtiti kao osobu, prijatelja, koji je želeo da učini, pomogne.

Tako, kad bi svraćao do njega, umeo bi da kaže: „Rora, ima ovde jedan momak, dolazi u teretanu, sjajnao dete, pa ako želiš, napiši nešto o njemu“. Za druge uvek, za sebe nikad ništa nije tražio, od nas, novinara-drugara, ali ga zato mnogo volim i poštujem.

Da dodam, ako nikada niste probali, njegovu riblju čorbu ili gulaš, onda ste ozbiljno ostali uskraćeni za sjajn uskus u ustima. Kad sam ga jednom pitao, Simo, kako to uspeš, da čorba bude tako dobra, ukusna, bez čekanja mi je dogovorio:

„Rora, ribu, pre svega, moraš da voliš“.

Sima Gregović, jedan jedini.

Praštajte i dobra vam sreća!

Ne znam tačno iz kog razloga, a mislim da su i mnogi od vas to primetili, ne samo u Pančevu, ukinuli su, ugasili, onesposobili, šta god, sve ono vredno, iz prošlosti, što je bilo temelj uspeha u sportu. Tako i Društvo „Partizan“ koje je obitavalo u gradu na Tamišu, sa kancelarijom, u prizemlju, nekada Sofk-e, a poslednjih godina Sportskog saveza, više ne postoji, a decenijama je pomenutu družinu predvosio Sima Gregović, prvi operativac iste.