Uzrok smrti svake druge osobe u Srbiji su bolesti srca i krvnih sudova, podaci su Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”.
Tokom 2014. godine u našoj zemlji umrlo je 53.993 ljudi, a kod više od polovine – 53,3 odsto uzrok smrti su bolesti srca i krvnih sudova.
U Srbiji svakog sata od razlicitih oblika kardiovaskularnih bolesti umre šest osoba, od kojih je svaka osma u najproduktivnijim godinama života, izmedu 25. i 64. godine života, i zabluda je da ta bolest pogađa samo stariju populaciju.
Interventni kardiolog KCS prof. Siniša Stojković kaže da broj obolelih od kardiovaskularnih bolesti stalno raste i da Srbija drži neslavno treće mesto po broju umrlih, odmah iza Rusije i Ukrajine.
On kaže da na 100.000 stanovnika oko pet umre bez ikakvih prethodnih problema vezanih za kardiovaskularne probleme, da u Srbiji između 16.000 i 18.000 pacijenata doživi infarkt godišnje, a da trećina njih nikada ne dođe u bolnicu.
„Oni koji dođu u prvom satu infarkta praktično nemaju nikakvih posledica, a oni koji se jave kasnije imaju velike posledice u smislu preživljavanja i invaliditeta“, rekao je Stojković Tanjugu.
Stojković dodaje da Srbija ima 13 centara u kojima se radi kateterizacija srca, da je tokom prošle godine u njima je lečeno 5.093 pacijenata sa „svežim infarktom srca“, i da ti pacijenti dobijaju najsavremeniju terapiju.
Brojni su faktori rizika koji utiču na pojavu kardiovaskularnih oboljenja, pre svega pušenje, povišen arterijski krvni pritisak, nasledni faktor, povišen holesterol, ali i stres.
Opširnije na linku.
Uzrok smrti svake druge osobe u Srbiji su bolesti srca i krvnih sudova, podaci su Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”. Tokom 2014. godine u našoj zemlji umrlo je 53.993 ljudi, a kod više od polovine – 53,3 odsto uzrok smrti su bolesti srca i krvnih sudova.