Sindikat Foto: A. Tokin
Društvo

Dramatični tonovi sa sindikalnog skupa u Pančevu: Zaposleni kriju bolest jer nije obezbedjeno 100 posto naknade za kovid bolovanje

Pančevo, Ned, 08/11/2020 - 10:23
Vladimir Đoković


Početkom nedelje Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost, uz podršku Američki centar za radničku solidarnost - “Solidariti centar” održali su u Pančevu važna skup čija je tema bila pozicija zaposlenih u epidemiji Kovid 19.

Da je tema vruća i pogođena svedočilo je i prisustvo tridesetak sindikalnih aktivista iz zdravstvenog, vaspitno obrazovnog, komunalnog, privrednog i sektora kuluture.

Zbog značaja trenutka i otvorenosti kojom se razgovaralo izjave najznačajnijih učesnika prenosimo integralno.

Profesor medicine rada na Medicinskom fakultetu i prorektor Univerziteta u Beograd, Petar Bulat: Poruka je da svi zaposleni moraju da slede uputstva koja dobiju. Svako individualno tumačenje uputstava vodi haosu. Čak ako i neka uputstva pojedinačno nisu najbolja, bolje je njih slediti nego ne pridržavati se ničega. Imate komentare sada da jedna druga treća mera ne valjaju i onda čovek neće ništa da radi – to nije dobro.

  • Mislim da smo, naročito u početku napravili, niz dosta dobrih koraka i bili uspešni kao društvo u borbi sa Kovidom. Onda je došao trenutak opuštanja, pa smo imali dosta problema. Evo sada smo u 3. Talasu, zemlje u okruženju su u sličnim problemima kao i mi, tako da jednostavno mislim da je bilo neizbežno. Mislim da smo uz malo više pridržavanja mera mogli da budemo uspešniji.
  • Mislim da mi kao društvo trebamo da prihvatimo da moramo da nosimo maske u svakoj prilici osim kada smo sa ukućanima. Da odatle krenemo. Sve dalje mere, i državne, i kod poslodavaca su veoma važne, ali treba da radmo sinhrono. Imam utisak da su neki mnogo uradili, a da imamo dosta veliki broj ljudi koji se ne pridržavaju mere, ni državnih, niti onih koje su uveli poslodavci.
  • Problem postoji na svim nivoima. Moramo da svojim primerom damo primer okolini. Na rukovodiocima je, kako u preduzećima tako i u državi, da svojim primerom daju ideju kako treba da izgleda društveno odgovorno ponašanje u ovakvim uslovima.
  • U Srbiji medicina rada u ovom periodu nije bila dovoljno uključena u aktivnosti Kriznog štaba i u programiranju mera kod poslodavaca. Retki su poslodavci koji su uključili medicine rada u prevenciju nastanka kovida. Oni napredniji su, odnosno strani poslodavci su, uglavnom koristili preporuke svojih centrala a ovi drugi su se ponašali po zdravoj logici. A mesto medicine rada bi trebalo da  bude vrlo važno, jer nema nikog pozvanijeg da poslodavcima pomogne u sprečavanju zaraze u preduzeću.
  • Kovid će jako promeniti naš odnos prema radu. Sve veći broj zaposlenih radi od kuće, a sve više poslodavaca shvata da mu zaposleni nisu potrebni na radnom mestu.  U narednom periodu mnogo više zaposlenih radiće od kuće -  a to je tek nepoznata teritorija. Šta se dešava ako se zaposleni saplete u kući,  da li je to povreda na radu ili nije – nemamo rešenje. Kako da zaštitimo zaposlene kod kuće da imaju adekvatne uslove za rad?  Kod poslodavaca vodi se računa o mnogim faktorima na radom mestu – kod kuće zaposleni je van svake kontrole.

 

Potpredsednik Saveza Samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković: Mislimo da se malo ulaže u zdravstvo. Neki pokazatelji su da iz godine u godinu, decenije u deceniu, smanjujemo stope doprinosa za zdravstveno osiguranje sve pod krišom smanjenja opterećenja poslodavaca za troškove rada. Smatramo da to nije pravi argument, i da na zdravlju i bezbednosti ne može da se štedi.

 

  • Ambijent i trenutak u kome se nalazimo u fokus i prioritet stavlja zdravlje. To je nešto što svaka odgovorna institucija i svaki odgovoran pojedinac mora da stavi kao prioritet. SSSS je inače prioritetna aktivnost vezano za bezbenost i zdravlje na radu. Mislimo da se u ovom društvu i državi nedovoljno tome poklanja pažnja, i ako ima neke sreće u nesreći imajući u vidu pandemiju kovida 19, i sada neke nove talase sa sve većim brojem zaraženih – mislim da je trenutak da se cello društvo zapita kako dalje. Kako se odnositi prema zaposlenima u Srbiji, kakav treba da bude odnos poslodavaca prema njihovom zdravlju, pa i ukupne države.

 

  • Ovo je trenutak gde eksperti iz zdravstva poput profesora Bulata, i mi sindikalni aktivisti, želimo naše članove da edukujemo šta raditi i kako se ponašati da bi, koliko toliko, sačuvali zdravlje onih koje predstavljamo. Mislimo da je ovo početak širenja svesti među našim članovima, ali i među zaposlenima, na pravcu aktivnosti gde zaista ne možemo da imamo nikakve dileme, i da uopšte ne popuštamo pred drugim institucijama. Pre svega prema poslodavačkim koje će uvek reći da nema dovoljno novaca za bezbednost i zdravlje.

 

  • Mislimo da novca ima, da ga treba samo drugačije rasporediti. Jer je osnov svega zdrav i produktivan zaposleni koji onda može i da ostvari interes poslodavaca i a to je da on ostvari profit, ima dobar proizvod ili dobru uslugu.

 

  • Pre svega  želim da se zahvalim kolegama iz organizacije Solidariti iz SAD koji već nekoliko godina pružaju i finansijsku i iskustvenu podršku da što veći broj naših članova prođe ove radionice. Tu se naši članovi informišu ali i edukuju šta su to najnoviji normativi, i šta su najnovije analize u svetu bezbednosti i zdravlja pokazale.

 

  • Sindikalnim aktivistima odavde su preporuke da budu, pre svega, sigurni u sebe i da se edukuju. Da insistiraju da se formiraju odbori za bezbenost i zdravlje u svim preduzećima i svim ustanovama. Jer se bezbednost i zdravlje, bez obzira što zakoni govore da je odgovnornost na poslodavcu, ne mogu primeniti ako svi u njemu ne učestvujemo.  Mislim da kovid 19 upravo govori da ne može samo jedna institucija, nego moramo svi da prihvatimo i da sprovodimo mere, ali sa druge strane moraju da se radnicima obezbede normalni uslovi  i sva sredstva koja će sprečiti zaražavanje na radnom mestu .

Ujedinjeni granski sindikati NEZAVISNOST - Violeta Gojković: Život ne sme da stane, ako stane život sutra neće biti ni hleba, ni prevoza, ni lekara, ni obrazovanja… Moramo da nađemo,  i svi ponesemo svoj deo odgovornosti, da se uklopimo, i da sve ovo prevaziđemo…  Mislim da se ovo neće prevazići dok se ne nađe vakcina.

 

  • Kovid još jednom pokazao koliko treba preventivno delovati oko zdravlja na radu, i još jednom pokazao koliko treba poštovati sve mere koje su doneli stručnjaci, krizni stab i Vlada, svesni toga da bez ljudskih resursa nema ni ostalog. Svaki zaposleni deo je nacije, problem je ogroman, svetski i globalni. U očuvanju zdravlja zaposlenih na radnom mestu, i van njega neke mere su i globalne.
  • Poslednjih meseci tokom kovid krize zaista se na terenu vidi trud da se primenjuju sve mere o zaštiti, bezbednosti i zdravlju na radu. U početku , u martu kad nas je sve strefilo, trebalo je vremena da se organzuju, kao i svugde. Ono što je najviše nedostajalo tada – bila je zaštitna oprema.  Sada je i kod nas uvedena neka proizvodnja zaštitne opreme, ona se i nabavlja pa se i sve više primnjuje. Malo je teže tamo gde je proizvodnja takva da se ne može držati odstojanje od dva metra, ali se tu preduzimaju druge preventivne mere.  Nadam se da će u narednom periodu to sve biti bolje i bolje. Mislim da smo sve više u tome uigraniji.
  • Vrlo je značajno da se o posledicama Kovida u Srbiji blagovremeno i tačno informiše. Značajno je što je Ministarstvo rada otvorilo viber stranicu gde je sve preporuke prosleđivalo svima da bi se odmah reagovalo. Značajno je da su i sredstva informaisanja hitno reagovala.
  • Ipak nisu sve opštine u istoj situaciji, nisu sve iste strukture ni finansijske situacije, na jugu  Srbije se povećavao broj dok  je na seveu Srbije bilo mirno, sada se opet to menja. Izuzetno je bitno da se mera pridržava svaki građanin, a poslebno svaki zaposleni. Jer ako ste zaraženi niste opasni samo po sebe, nego i po druge.
  • Radnicima možemo da preporučimo da je važno da se informišu, pre svega međusobno, među zaposlenima.  Nisu na istim lokacijama, radi se po smenama, zbog situacije koja se svakodnveno menja bilo je preraspodela radnog vremena, i rada od kuće. U takvim uslovima jako bitno je da su radnici informisani, i da se im se blagovremeno obezbedi zaštitna oprema. Na primer, ne moraju da se nose viziri, ima jeftinih zaštitnih plastičnih naočara.

 

Predsednik Sindikata NIS Rafinerije nafte Pančevo Božo Dostić: Ako zaposleni prikrivaju svoju bolest, a ne znamo još uvek kako se ta bolest širi, može da uđe u smenu u procesu proizvodnje. To je opasnost da cela smena bude zaražena. i tada staje cela fabrika.

 

  • Moramo svi da shvatimo da je pandemija donela novo stanje. Tek ćemo da vidimo rezultate po ekonomiju, koji će biti jako negativni. Ali moramo da se suočimo sa ovim što nam se desilo.
  • Što se NIS-a tiče, a ja bih se prebacio na Rafineriju nafte u Pančevu, gde se izvode dve najznačajnije investicije u Srbiji, postrojenje Duboke prerade je upravo startovano a Te-to treba da bude startovan do kraja godine. Mi tu imamo više problema, ne samo problem da zaštitimo zaposlene koji rade na procesnim postrojenjima Rafinerije, nego nam ulazi veliki broj trećih lica koji izvode radove. A proizvodnja ne sme da stane.  Jako su veliki problemi.
  • Moram da kažem da je Vlada Srbije u prvom talasu svojim mereama dobro reagovala. Da su poslodavci, pogotovu NIS kao jedan od socijalno odgovornih poslodavaca , isto tako reagovao na vreme. Čak su kod nas neke mere i drastičnije nego država što je propisala. i uspeli smo da održimo proizvodnju.
  • Kada pogledamo rad od kuće, nije više vanredno stanje nego vanredna situacija, i poslodavci ne moraju da se pridržavaju preporuka Vlade Srbije – tako da sada retko koji poslodavac kovid bolovanje plaća 100 posto. Verovatno sada kada bude došlo do toga u 3. Talasu – neće placate nijedan poslodavac.  Tako da radnici prikrivaju svoju bolest. Dolaze bolesni na posao. Zato bi trebalo da se što se toga tiče te Vladine mere opet nekako sprovedu.
  • Preporuke su da se pridržavamo propisanih mera jer izgleda da su dale rezultata. Ali moraju i poslodavci da se prilagode tome, da ne gledaju samo profit nego i radnike.
  • Rad od kuće stvara i neke probleme. Jer nemaju svi iste uslove za rad kući, poslodavac ne omogućava svima da tako rade, nema potpunu kontrolu tih uslova rada. Tu se ne zna ni koje je radno vreme, a sindikalno organizovanje je maltene nemoguće kada radnici nisu prisutni u fabrici.

Predsednik Savez samostalnih sindikata Grada Pančeva i opština Kovin, Kovačica i Opovo - Željko Jelkić: Preporuka za poslodavce, je da još više pojačaju intenzitet zaštitnih mera, i omoguće zaposlenima još više i što kvalitetnije zaštitne opreme.

 

  • Ovi skupovi su značajni pre svega da bi se unapredila bezbednost i zdravlje na radu, naročito od Kovid 19 pandemije. Ljudi moraju da shvate da nam je zaštita neophodna i to u većem obimu nego do sada. Ovo je nešto novo, vrlo zarazno, može da utiče na zdravlje ljudi i produktivnost. Da znaju da se vrlo brzo širi u kolektivima u zavisnosti od njihove  distance na radnim mestima.
  • Zadovoljni smo odzivom na skup predstavnika sindikata, predstavnika odbora za bezbednost i zdravlje na radu, a naročito zbog prisustva lica zaduženih za ovu oblast iz preduzeća u različitim sektorima. To znači da smo pogodili temu skupa, i da ćemo uticati na bolju komunikaciju između predstavnika poslodavaca i lica zaduženih za bezbednost i zdravlje na radu, kao i predstavnika sindikata.
  • Od početne nepoznanice i zbunjenosti, jer je stvar bila potpuno nova, mislim da smo se dosta brzo prilagodili novonastaloj situaciji. Počele su da se nove zaštitne maske, rukavice, često se peru ruke, koriste suvi gelovi – to je vrlo pozitivno, smatramo da je imalo efekta. Da se smanji širenje virusa u kolektivima.
  • Ono što je bilo zabrinjavajuće je što je u jednom momentu došlo do blagog opuštanja, kako među populacijom, tako i među zaposlenima. Sa primenom movh mera, i povećanjem intenziteta virusa, ozbiljnost se popravila i ljudi u kolektivima opet sa ozbiljnošću koriste zaštitna sredstava i primenjuju mere. To je dobro jer neće biti negativnih uticaja na produktivnost.
  • Naša poruka je da  zaposleni i stanovnici, sami sebe pre svega zaštite, i vode računa o svom zdravlju. Isto tako da povedu računa i o svojim komšijama, koleginicama i kolegama, kako bi se sprečilo dalje širenje ove zaraze, i kako bi smo mogli koliko toliko normalno da nastavimo da živimo i funkcionišemo.

Na skupu je govorio i Stiven Meklaud, poverenik Solidaritija za Srbiju. On je izneo procene svetskih organizacija o štetama društvenim promenama koje je donela pandemija i šteti koju prouzrokuje radnicima širom planete.

Naglasio je značaj preporuka i najvećih američkih organizacija radnika, kao i Međunarodne organizacije rada.

Zaključio je da se istorijski gledano svet menja tokom ili posle ovakvih krizi, a svi bi trebalo da uložimo napore da ta promena bude na bolje.

 




Marketing



Najnovije vesti