Malina Foto: pixy.org
Društvo

I u Pančevu ima malinara

Izvor: 
Politika (Olga Janković) Sre, 17/08/2022 - 09:53











Južnobanatska crnica, dobro je prihvatila pionire uzgoja bobičastog voća, pa među zasadima suncokreta, soje i kukuruza, niče i malina sorte „polona” i „polka”.

„Uslovi baš nisu savršeni, jer je premalo kiše i mnogo vrućine  i sunca od kojeg malina dobije opekotine. To su bele fleke na plodu i mušterije misle da im nešto fali, pa ih neće. Zato se svaka takva baca, a ove sezone ih je više nego lane, kada su je napale i smrdibube koje isušuju plod. Problem je što kad malina počne da zri, više nije dopuštena upotreba zaštitnih preparata”, kaže Stojna Arsić, jedna od pioniraki uzgoja maline na obodu Pančeva. Ona priča i da je sa sinovima Bojanom i Sašom, „lutala” u potrazi za najisplativijom voćarskom proizvodnjom, da su cenili odnos ulaganja i dobiti, a da se malinarstvo pokazalo kao najbolja varijanta. Tako je na dvadesetak ari salaša u pančevačkom naselju Misa, među njivama suncokreta, soje i kukuruza, pre deset godina nikao malinjak.

‒ Iako ovo nije malinarski kraj, mislim da nismo pogrešili, jer je malinama ovde u Banatu sasvim dobro. Uzgajamo sorte „polona” i „polka” i pokazale su se kao dobar izbor, jer su žilave, trpe suše koje su godinama unazad postale redovne. Naša površina je relativno mala, pa smo uspeli da razvučemo sistem „kap po kap”, bez kog ne bi ubrali ništa, a pre nekoliko sezona uložili smo i u zaštitnu mrežu. Ljudi misle da malinu samo zasadiš, a ona rađa i ti samo bereš, ali nije tako. Osim ulaganja, mnogo je i posla. Treba nabaviti i baciti stajsko đubrivo i drugu prihranu, okopavati, povezivati vreže i kidati „lastare”, neprestano zalivati, razvlačiti i skupljati mrežu, a ručna berba traje svakog dana. Kada ne možemo sve sami, plaćamo i radnike ‒ priča Stojna i dodaje, da kad podvuku crtu, malina jeste isplativa, ali ne svake godine.

Kada izađu iz zasada, Arsićima sledi i pipav posao razmeravanja, jer rod iz ovog pančevačkog malinjaka ide i na veliko i na malo, a grozničava trka sa vremenom traje neprekidno. Malina ne može da čeka, da stoji, jer za nekoliko sati propada, a to urušava cenu, kojom su ove godine zadovoljni.

„To znači da se hladnjičari uvek dogovore, pa kako sezona traje, imamo drugačije stanje. U proseku, ove godine bar ovde u Pančevu, plaćaju oko 500 dinara za kilogram. Može se zaraditi i više uz dodatni posao pravljenja manjih pakovanja, uglavom od po pola kilograma, čija je cena 300 dinara. Tako izvučemo više, ali to znači da ja uz sav posao na terenu, sedim i na gradskoj pijaci od ranog jutra do popodne, a onda me čeka nova berba, pa novo razmeravanje i tako svakog dana”, priča Stojna, čije bobičasto voće ima i jaku konkurenciju, u onom od preprodavaca „uvezenom” iz tradicionalno malinarskih krajeva Srbije, ali i od „domaćih”, pančevačkih koje uz kupine ovde nudi nekoliko voćara.

Ako vreme posluži, Arsići će, kažu, malinu brati do oktobra. Nisu još razmišljali da „dokapitalizuju” svoj veliki rad, preradom ovog voća, ali ako površine budu proširivali, što im je u planu, eto i novih izazova. Za sada, sve što bude preteklo od roda druge klase ‒ ide u domaći sok i kućni zamrzivač za zimski melšpajz.








Marketing



Najnovije vesti