Foto: Youtube screenshot
Razgovor 013: Miljan Radonjić, arhitekta i autor 20 predavanja o arhitekturi

MILJAN RADONJIĆ: O arhitekturi, o gradovima, o Pančevu i o ljudima

Pančevo, Uto, 18/04/2017 - 15:08
Vladimir Đoković

Nije zabeleženo u skorijoj istoriji Pančeva je da bude održano čak 20 predavanja o arhitekturi. A baš na taj celosemestarski poduhvat opredelio se arhitekta Miljan Radonjić i to u prostoru Regionalnog centra za talente “Mihailo Pupin”. Utorak za utorkom, od 19 sati, priče o arhitekturi praćene lepim interesovanjem prevalile su polovinu planiranog semestra. Večeras će Pančevci slušati o gradovima.

- Vrlo je to interesantan tema. Gradovi su mesta u kojima mi živimo. Gradovi su najveća dostignuća ljudske vrste, samim tim i svake kulture, svakog naroda… Zato su i veoma interesantni jer predstavljaju suštinu čitave naše kulture, svega što radimo i živimo, sve ove godine…

Ne bi se ni zvalo urbanizam da urbs nije grad….

- Normalno. Ali urbs je samo jedan -  a to je Rim. Tako su Rimljani odlučili.

Pa poručili urbi et orbi….

- A orbi? To su svetovi. Gradovi i svetovi.

Predavanje, ovo 11. koje smo slušali, inspiriše. I mnoge su asocijacije. I evo nas u šetnji centrom Pančeva. Našeg grada.

- Najlepšeg grada. Kao grad pravljenog da bi ljudima bilo lepo – a samim tim i jeste lep. Mi bolji nemamo. Ovaj je najbolji. Za nas – Pančevce.

Ali pre nego pređemo na Pančevo reci nam, otkud ideja da pripremiš i održiš 20 predavanja, znači čitav jedan semester predavanja, o arhitekturi.

- Jednostavno u razgovoru sad doktorom Dragoljubom Cucićem, direktorom Centra za talente Mihailo Pupin, a i sam razmišljajući, došao sam do zaključka da je arhitektura malo skrajnuta, zapostavljena je, iako je veoma bitna društvena disciplina. Arhitektura je inače materijalni okvir kulture. Malo se uči u školama o arhitekturi, ljudi ne znaju. Obično učimo da su Egipćani zidali piramide, i tu se sve završi. Međutim ima mnogo toga. Jedna stvar je što volimo naše gradove, ali bi trebalo i da ih razumemo. A kad ih voliš i kad ih razumeš onda možeš još bolje i da ih razvijaš. To je suština. Gradovi su najveće dostignuće čovekovo ali to dostignuće nikada nije konačno. Uvek se usavršava, razvija, živi svoj život u stvari evo i naš grad 2054. godine proslaviće 900 godina pisanih tragova o Pančevu. Na tih 900 možemo još 300 sigurno da dodamo. I eto na jednom mestu ljudi žive 1.200 godina. E to je kontinuitet. Koliko je ljudi utkalo sebe u sve ovo što mi danas imamo ovde u Pančevu. To nije malo. To je izuzetno.

Čini mi se da pokušavaš da ljudi kroz predavanja, bolje i više razumeju prostor u kome žive. A tako i sebe.

- To su informativna predavanja koja ne pretenduju da budu prezentacija univerzalnih istina. To je disciplina koja baš i nema univerzalne istine. Nego postoje različiti pristupi kako se neke stvari mogu raditi. I rešavati. Trudim se da ne budem ograničen na samo jedan način, pokušavam da kažem i po nekoliko načina, ali i ja sam subjektivan. I predavanja su jedan pogled. Najbolje bi bilo kada bi se pojavio još neko ko bi uradio svojih 20 predavanja. Jer kad čuješ dva pogleda, onda više znaš. Ovo moje je jedan pogled, ali ja duboko verujem fini i lep početak. Imamo i finu posećenost predavanja oko 20 do 25 ljudi po predavanju. A rekord je bio 60 ljudi.

A po strukturi ljudi.

- Dolaze đaci osnovnih i srednjih škola, studenti arhitekture ali i drugih fakulteta. Dolaze zainteresovani sugrađani kao i kolege arhitekte. Ali i kolege inženjeri. Neki arhitekti dolaze i iz Beograda. Snimamo predavanja pa su i na jutjubu.

Da dođemo u ovom našem razgovoru i do Pančeva. Naučih ja danas na predavanju da je arhitektura uvek moderna, ali i uvek klasična – istovremeno. Učini mi se danas da imaš stav, da obaveze koje se nameću investitorima, u smislu zelenila i neizgrađenosti parcele, nisu dobra.

- To je lični stav. Subjektivan. Pa ljudsko iskustvo govori da to baš i nije najvažnije od svega naročito u našem vremenu gde su tehnologije veoma razvijen i pružaju nam mogućnosti daleko veće nego ljudima ranije, i samim tim mi možemo mnoge stvari koje su ljudi ranije radi razvoja kulture, socijalnih odnosa, poslovanja drugačije da postavimo. Ljudi su ranije u gradovima bolje koristili zemljište i tako ostvarivali bolje rezultate u gradskom životu.

Misliš da su živeli prisnije. I čini mi se da apeluješ da bi to ponovo bilo dobro.

- Normalno. Pančevo ima dobru tu prisnost i društvenost. Jer je grad koji je u meri gradova održivog razvoja. I dobro je mesto za pravilan razvoj i dodirivanje. Jednostavno se svaka stvar da ispeglati i doterati…Malo više dobre volje, novaca uvek malo manje jer nisu novci sve, i to se vrlo jer ljudi smo pa se dogovorimo, i onda bude bum.

Napravimo bolju konjukturu. Arhitektura koja pokrene, na nеki način, grad.

- Forme koje te okružuju jako utiču na tvoja osećanja pa samim tim i na tvoje misli.

Učinilo mi se da si ne bez zadovoljstvo na predavanju spomenuo da su veliki bulevari napravljeni da bi vlasti izbegle velike demonstracije.

- Pa malo šaljivo sam citirao svog profesora ali to je živa istina da su bulevari Pariza nastali posle Pariske komune. Upravnik policije je odlučio tada da više ne želi da ima problema koje je imao sa Pariskom komunom i onda je izvršio novu regulaciju čitavog Pariza i to je Pariz koji mi znamo. Dotle je to bio grad malih, uskih i krivih ulica…

Pre 40-50 godina i Pančevo je imalo ideju da pravi velike bulevare. No život je to promenio.

- Mi nemamo demonstracije i nemamo taj problem.

Zelenila manje na parcelama, tvoja ideja, a više parkova. Kako Pančevo tu stoji?

- Moj zaključak je da je Pančevo okruženo parkovima. Gledao sam ovaj naš generalni urbanistički plan i tamo je sve ucrtano i bez greške sve pokazano. I samo sam malo pažljivije gledao i znaš mi možemo da Pančevo obiđemo u krug a da idemo po zelenim površinama. I imamo samo dva bulevara, a bulevari su ulica sa drvoredima – znači i to je zelena površina, praktično celo Pančevo može se obići a da se šetamo po parkovima. Neki prekidi postoje ali to je lako da ispeglati. To je neverovatno bogatstvo a otkriva fenomenalnu logiku ljudi koji su to jednom davno sve napravili. Jer tu mi nemamo neki park napravljen u poslednjih 50 godina. Parkovi su nam mnogo stariji. Odnosno taj sistem zelenih površina postoji i on je odlično raspoređen a površine su ozbiljne. Pančevo je grad na velikoj površini i ima mogućnosti da sređivanjem, eventualno proširivanjem tih zelenih površina, može da u stvari poveća gustinu ovih delova koji su popunjeni zgradama. A gustina je najvažniji deo pravilnog korišćenja prostora. To može da se eksperimentalno izvede na jednom delu. Ja sam nešto čak, sam za sebe nešto crtao Topolu i Vojlovicu. To su odlična dva dela grada. To je vrlo interesantan prostor koji može veoma dobro da se revitalizuje, da se poboljša i bude veoma interesantan za život i za rad. U Topoli je puno firmi a Vojlovica se naslanja na industiju, prostori su komplementarni za život i rad, imam mesta i za proizvodnju i za usluge i za parkove i za život.

I neke od lokalnih tema, ili studija slučaja, biće teme predavanja.

- Imam predavanje o pivari. Čitav život živim prekoputa i meni je interesantna. Pentrao sam se tamo po tavanima i krovovima i znam je jako dobro. Meni je pivara fenomenalna građevina i ona je vrhunski, izuzetan spomenik naše kulture, svetskog nivoa. Ja sam učestvovao na tom konkursu za pivaru i pokazaću svoj rad. Ali ću ga pokazati kroz temu koja se zove javni prostori.

Odnos javnog i privatno. Kako nam javni prostori nestaju a privatni se proširuju.

- Pazi tu sad mora da se uzme u obzir da mi ne možemo imati javne prostore bez privatnog učešća zato što samo protok različitih ideja, i protok kapitala, omogućava da se stvari razvijaju. Ne može se tu biti isključiv. Što je više ljudi uključeno, to bolje. Zato što su konkurencija a tu je onda povećanje kvaliteta i rezultati postaju bolji. A onda svi mi imamo više koristi.

Javni prostori će biti i tema posebnog predavanja.

- Pa da. To se u struci zove res publika – javni prostori. Dakle naši parkovi, trgovi, naše ulice, naši bulevari… Evo sad šetamo parkom pa smo u javnom prostoru, a tu je javna zgrada – opština a tamo je javna zgrada – Narodni muzej…  A četvrto predavanje u temi gradova je jednostavan život. To je ono gde mi radimo i ono gde stanujemo. To se u struci kaže –res ekonomika i res privata. Jednostavan život- ono naše najosnovnije šta je u stvari nama neophodno za jednostavan život. I to će biti prikaz rada, koji sam imao priliku i sreću da radim u životu, o rekonstrukciji postojećih gradova i izgradnji novih gradova. Jedan od mogućih koncepata kako to može da se radi na određeni način i određenim sredstvima. 

Stičem utisak da si na predavanju i saobraćaj svrstao u rak rane gradova. U Pančevu je i parking prostor interesantan. Pričao si i o životu u krugu od 400 metara i ti stvarno živiš u tom krugu.

- To je pešačka dostupnost – 400-500 metara. Sve u tom krugu nije nikome daleko. Kola jesu korisna ali nisu sve u našem životu. Nekada je na parkinzima toliko automobile da je to prostor užasno. U principu Pančevo ima rešen problem saobraćaja. Ulice su dobre, saobraćaj funkcioniše, nemamo te gužve… Mi imamo problem sa stacionarnim saobraćajem -  sa parkiranjem. Lepše bi nam bile ulice da nemamo ove parkirane automobile koji se još i ne peru često, već da tu imamo nešto drugo. Ljudi dolaze i odlaze u centar grada, do opštine i pošte, ali ako bi imali gde da parkiraju na nekom boljem mestu, u nekoj garaži nikome ne bi bio problem da pređe tih 300-400 metara peške. Dođe, obavi posao ide dalje. A ovaj prostor ostavim čist za nešto drugo.

Zajednički i javni prostor.

- Normalno. Umesto ovog asfalta može da bude trava i više drveća. Parking ne možeš da izbaciš, ali možeš da ga malo smanjiš. Ova centralna naša zona resave problem parkiranja sa nekim prstenom od 4-5 garaža.

Kad smo kod parkiranja urbanisti sada razmatraju ideje da dvorišta u blokovima zgrada po obodu užeg centra budu parkirališta. Šta misliš o toj ideji? Pratiš sigurno i druge ideje pa šta bi mogao u Pančevu da pohvališ, a šta baš i ne? Mislim od ovog iz poslednjih godina.

- Smatram da je naš kej super, najbolji kej. To je odlično i jako mi se dopada.

A decenijama nema prilaza keju?

- Pa sad nema – nema. Biće. Nije to strašno. U principu prilaza ima ali možda nije baš najdefinisaniji. To je drugorazredno pitanje.

Kej je od pre 40 godina. Šta je novo, a dobro?

- Dopada mi se što se sada radi Svilara. To je izuzetno važna rekonstrukcija istorijskog spomenika inudstrijske arhitekture. Veliko bogatstvo ovog grada.

A Provijant magacin, najstarija zgrada u Pančevu, koja se prodaje iz stečaja?

- To jeste najstarija zgrada. Iz 17. veka je. Ne znam baš da li istorijski spomenik može da se prodaje. Ako može – šta da se radi. Onda znači nije istorijski spomenik.

Pod zaštitom je i to će obavezivati i novog vlasnika. Kako ti se čini odnos, koliko to simbolički govori o odnosu Pančevaca prema Pančevu.

- Radi se o tome da u svetu postoji i takav model da se objekti spomenički i pod zaštitom mogu da se daju na korišćenje, ali se nikada ne prodaju, pa korisnik ima listu onoga što mora da sačuva. Proverava se da li je postupio po spisku  i onda je u redu. To je iskustvo sa kojim sam se ja sretao u Moskvi. Ljudi dobiju na korišćenje ali moraju da urade na određeni način, pod određenim uslovima. I onda to funkcioniše. Oni tu žive, rade a spomenici su okrečeni, doterani, popravljeni – sve cakum pakum. Svi sretni zadovoljni.

Kada bi morao da živiš u nekom od pančevačkih naselja, i da možeš da odabereš, gde bi živeo?

- Živeo bih na Strelištu. To naselje je odlično. Ono je tokom vremena razvilo gradske funkcije. Tamo je vrlo živo. To je vrlo prijatan prostor. Tamo su lepe ulice. Ima ona rupa kod hale sportova, ali to se da doterati. Uostalom i ona je deo tih zelenih površina o kojima pričam. Strelište je miran kraj, opet grad nije daleko. Aviv koliko god on bio neobičaj po formi odličnu je stvar uradio jer je uz Barutanu i Narodnu baštu povezao je Strelište i Teslu. Tu se obavlja aktivnost, trgovina i odmah i ovo okolo živne. I dobijaju se tercijalne aktivnosti. Ugostiteljstvo i tako dalje. I odjedanput ulica Miloša Obrenovića postala atraktivna -  tu sve radnje rade. Eto koliko je jedan objekat pomogao da sve ostalo dobije drugi život. Ta ulica meni uvek bila strašna, kao u pravcu je bolnice. Ali sada više nije taj slučaj. Sve je živnulo -  i to u stvari pozitivna. Dobra strana.

Evo tokom ovog razgovora koji vodimo u šetnji prođosmo Trg Slobode i Staro Pančevo. Kako ti se čine ova dva rešenje.

- Pa staro Pančevo je odlično parterno rešenje, to je subjektivan stav, i mnoge naše male ulice trebalo da iskoriste. Ovakvo rešenje je toplo, taktilno, a ne ono sa običnim hladnim asfaltom. Daleko je prijatnije i za hodanje, sasvim je dobro i za autotransport. Sasvim je u redu. Još neke stvari kad bi se poradile. Jer ulice nikad nisu završene. Život ide dalje i u jednom trenutku nešto ćemo popraviti a nešto možda i pokvariti.

A Trg Slobode?

- I Trg je završen do određene mere.

Kako ti se čini? Do te mere?

- Ja lično nisam ljubitelj šljaštećih metala. Meni su oni malo suviše agresivni. Ali to je samo lični stav. Uvek se može razgovarati.

Hvala na razgovoru. Ko bude hteo da polemiše može da dođe na predavanja?

- Pa može, prvo da sluša, onda da polemiše.

Danas je još jedan utorak. A od 19 sati je nova Priča o arhitekturi koju pripoveda arhitekta i Pančevac Miljan Radonjić. O javnim prostorima, “res publika”, a u stvari o našoj, narodnoj, staroj odnosno Vajfertovoj pivari. Za one koji su prošle priče propustili dosta toga je sačuvano na jutjubu.



Marketing

Najnovije vesti