Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je danas su i pored brojnih zakonskih regulativa, deca i dalje izložena različitim vrstama psihičkog i fizičkog nasilja, među kojima je sve izraženije vršnjačko, i ponovio da je neophodno osnažiti decu da nasilje prepoznaju i da ga prijave roditeljima i nastavnicima, a oni dalje nadležnim organima.
Napad na nastavnike biće tretiran kao krivično delo i kažnjavaće se zatvorom – epilog je pregovora predstavnika Vlade Srbije i reprezentativnih sindikata zaposlenih u prosveti. Ta odredba uneta je tekst izmene i dopune Krivičnog zakonika.
Na Međunarodni dan SOS telefona 16. maj počela je sa radom prva zajednička telefonska linija za žene sa iskustvom rodno baziranog nasilja Saveza ženskih nevladinih organizacija Mreža Žene protiv nasilja. Broj telefona je 0800 300 339 i besplatan je za pozive sa svih mobilnih i fiksnih operatera, navodi se u saopštenju.
Predstavnici prosvetnih sindikata predali su Vladi Srbije zahtev za hitnu izmenu Krivičnog zakonika i uvođenje odredbe koja bi omogućila brže hapšenje i sankcionisanje nasilnika prema prosvetnim radnicima. Pre toga, prosvetni radnici su se okupili ispred Narodne skupštine, nakon čega su se uputili do Vlade Srbije.
U Srbiji se na SOS telefon za žrtve nasilja godišnje u proseku javi 250 osoba.
U sukobu učenika Desete gimnazije i Treće beogradske gimnazije jedan od aktera teško povredio nastavnika Treće beogradske gimnazije, koji je pokušao da ih razdvoji.
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) najavila je protest za četvrtak, 16. maj u podne ispred Skupštine Srbije zbog porasta nasilja u školama, naročito prema nastavnicima.
Od početka godine ubijeno je sedam žena. Ovo je broj femicida za koje znamo samo uz pomoć medija i ženskih nevladinih organizacija. Državni registar, kao i statistika ne postoje. „Femicidi su verovatno mogli i da budu sprečeni. Pa kako? Mi kada pratimo slučajeve ubistava žena, gledamo da li je nasilje ranije bilo prijavljeno ili nije“, kaže za N1 Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.
Povodom snimka koji se pojavio na društvenoj mreži TikTok na kojem je snimljeno kako majka šamara bebu, policija je odmah reagovala i u Kaluđerici pronašla majku i dete, saznaje Tanjug nezvanično.
Trećina učenika petog i sedmog razreda osnovne škole i prvih razreda srednjih škola učestvovala je u tuči barem jednom godišnje, a svaki sedmi bio je žrtva digitalnog nasilja, odnosno zlostavljanja na društvenim mrežama ili internetu, pokazalo je najnovije Istraživanje o zdravstvenom ponašanju školske dece u Srbiji u školskoj 2021/2022. godini, koje je sproveo Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”.
Niz događaja prethodnih nedelja, gde su glavni akteri bili najmlađi, uznemirili su javnost, i još jednom otvorili polemiku – da li bi trebalo spustiti starosnu granicu za krivičnu odgovornost sa 14 na 12 godina.
Pravilnik o postupanju u školama, kao odgovor na nasilje i krizne situacije, počinje da se primenjuje sutra. Definisani su nivoi nasilja, a timovi u školama dobili su šira ovlašćenja u radu. Definisani su koraci u kriznim situacijama i nova rešenja u disciplinsko-vaspitnom postupku. „Krizne situacije su nasilne smrti ili smrti zaposlenog nastavnika, učiteljice ili učitelja, smrt deteta u odeljenju. Imali smo u našem iskustvu i vanredno stanje zbog kovida, kao i dojave o bombama u školama“, objašnjava Snežana Vuković iz Ministarstva prosvete.
Služba za podršku žrtvama i svedocima rodno zasnovanog nasilja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i kontakt lica iz osnovnih javnih tužilaštava na području Beograd su prošle godine pružili podršku u 207 slučajeva ove vrste krivičnih dela.
Oko 90 odsto dece i mladih tokom poslednjih godinu dana je putem medija bilo u dodiru s govorom mržnje, fizičkim nasiljem, eksplicitnim seksualnim i pornografskim sadržajima, zatim opasnim ponašanjem i zastrašujućim scenama i iskustvima sa štetnim supstancama, pokuzuje istraživanje.
Polovina mladih u Srbiji oseća se anksiozno, svaki drugi doživeo je nasilje, ali je sve više onih koji nasilje opravdavaju – to su rezultati godišnjeg izveštaja o položaju i potrebama mladih u Srbiji.
Porodično nasilje je višegodišnji problem u Srbiji, ali i celom svetu. Uglavnom je nasilje usmereno prema žena, te neslavna statistika kaže da je tokom prošle godine u našoj zemlji ubijeno 28 žena, od toga dve devojčice. Sigurne kuće ovih dana pune su žena i dece koji su se sklonili od nasilnika.
Povodom 25. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog poručuje da je nasilje nad ženama, kao i svako drugo nasilje, neprihvatljivo, da ono predstavlja društvenu anomaliju i zlo protiv kojeg se svi moramo odlučno i dosledno boriti.
Gotovo 90.000 žena i devojčica je tokom prošle godine ubijeno u svetu – najviše u protekle dve decenije. Većina ubistava je rodno motovisana. U Srbiji je od početka godine ubijeno 27 žena. Svaka treća žena koja je ubijena u partnerskim odnosima prethodno je prijavljivala nasilje. Najveći broj femicida dogodio se u domu žene. Organizacije civilnog društva apeluju na državu da izdvoji više vremena i novca i pruži adekvatnu pomoć preživelima.
Ukoliko učenik donese u školu drogu, alkohol, oružje, maltretira druge učenike – to predstavlja težu povredu obaveza i može biti udaljen sa nastave minimum pet dana, a maksimum do okončanja disciplinskog postupka.
Žene s invaliditetom doživljavaju različite oblike nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja – od ismevanja i grubih šala, kritikovanja i podrivanja odluka i mišljenja, preko vređanja i pretnji, ekonomskog nasilja, uskraćivanja pomagala i izolacije, pa sve do ozbiljnog fizičkog i seksualnog nasilja. Ovo su zaključci „Istraživačkog izveštaja o iskustvima žena sa invaliditetom s porodičnim i rodno zasnovanim nasiljem”, koji je sačinila organizacija za podršku ženama sa invaliditetom „Iz kruga – Vojvodina”.
